Lekovita svojstva zove

Lekovita svojstva zove

U zemljama srednje Evrope crna zova često se uzgaja kao voćka. Uspeva u svim okolnostima, uključujući i suvo i vlažno tlo, naročito na sunčanim lokacijama. U našem narodu često se koristi zbog svog lekovitog svojstva ali i za pravljenje soka.


Zova - © Pixabay

Zova (Sambucus nigra L.), eng. elder, elderberry, cvetajuća biljka iz porodice Adoxaceae, roda Sambucus, ima veliki broj naziva: zova, bazga, buzovka, bazgovina. Prva porodica u koju je zova bila svrstana je Caprifoliaceae. Međutim, zbog određenih rezultata dobijenih na osnovu genetičkih eksperimenata danas je svrstana u porodicu Adoxaceae. Poreklom je iz Evrope i Severne Amerike odakle je proširena po celom svetu. Nalazi se i u Aziji te u određenim delovima južne hemisfere. Većina vrsta iz roda zova potiče iz šumskih i suptropskih predela. Porodica zova broji 30 vrsta, a najpoznatije su crna zova (Sambucus nigra L.) i crvena zova (Sambucus racemosa L.).

Crvena zova (Sambucus racemosa L.) naraste do 4 metra, a poreklom je iz Kine i Europe. Pored poznate vrste (Sambucus nigra L.) danas postoji i meksička zova (Sambucus mexicana L.) koja naraste i do 15 metara visine.

Najvažnija hortikulturna vrsta zove je američka ili slatka zova (Sambucus canadensin L.) poreklom iz Severne Amerike. Ova vrsta zove naraste i do 2,4 metra. Sambucus pubens L. je takođe američka zova višegodišnja biljka sa godišnjim prirastom od 1 metra.

Zova generalno može živeti i do 60 godina. Izrazito je lekovita biljna individua uzimajući u obzir sve aktivne materije koje sadrži. Danas se u zemljama srednje Europe crna zova uzgaja kao voćka. Kao kulturna biljka uspeva u svim okolnostima, uključujući i suvo i vlažno tlo, naročito sunčane lokacije. Razlikujemo listopadni grm zove kao i drvo zove koje može da naraste od 4 do 10 metara.

Plod zove - © Pixabay

 

Karakteristike

Kora mladih biljaka zove je siva. Miris drveta zove je jako specifičan i potiče od njenih belih cvetova. Moguće ju je zameniti sa orahom (Juglans regia L.); međutim, zova ima listove koji su raspoređeni jedan nasuprot drugog dok orah ima naizmenično raspoređene listove. Drvo zove je tvrdo i žuto-belo; staro drvo se koristi za rezbarenje. To je hermafroditna biljka, što znači da su i muški i ženski reproduktivni delovi sadržani u istom cvetu; cvetovi su grupisani u strukove veličine 10 – 30 cm. Sami cvetovi su sitni, mlečnobeli, petolatični prečnika oko 6 mm, stimulišu rad znojnih žlezda. Zova cveta tokom leta te je tada u najvećem stepenu izražena njena lekovitost. Lekovitim se smatraju: cvetovi, plodovi i koren. Plod zove je crna bobica, koja je jestiva jedino kada je zrela, a potom podvrgnuta procesu kuvanja.

Od bolesti zovu izrazito napadaju zovine beličaste gljive. Mnogo se upotrebljava u medicini i prehrani. Od cvetova se pripravlja sok, čaj, sirup, a od plodova kompot i pekmez. Koren, kora i listovi se prikupljaju u proljeće, cvetovi u junu, a bobice pred kraj leta. Crvena zova je divlji kultivar, ali se i od nje mogu pripremati sirupi, pekmezi. Ova zova poseduje crvene bobice. U kuhinji je našla značajno mesto u vidu delikatesnih, pohovanih cvetova zove. Sokovi se pripremaju od cvetova i određene količine vode i šećera. Poznato je i sirće od zove u kojem kiselost zavisi od količine prisutnih slatkastih materija.

Zova u cvetu - © Pixabay

Lekovitost

Mnogo se koristi kod ugriza insekata i crvenila kože. U rodu zova tu je i abdovina koja poseduje crne otrovne bobice.

Glavni deo koji se koristi u lekovite svrhe je cvet zove. Zova obiluje velikim količinama vitamina i minerala. Od vitamina u najvećoj količini sadrži vitamin B, vitamin C, a od minerala gvožđe i selen kojeg jako malo ima u drugim biljkama. Pored vitamina i minerala ono što je izdvaja od ostalih jeste eterično ulje zove koje sadrži tanine, pektine, flavonoide, glikozide, sluzi. Glavna aktivna materija zove je sambunigrin. Zova, takođe, sadrži određenu količinu šećera i voćnih kiselina. Zeleni listovi zove su otrovni, takođe, zbog prisustva kalcijum oksalata u njima.

Međutim, plodovi se mogu upotrebljavati nakon što se skuvaju

Primjenjuje se kod brojnih virusnih infekcija, kašlja, reumatskih oboljenja, urinarnih tegoba, kod regulisanja stolice, traumatoloških povreda. Potpomaže kardiovaskularno zdravlje, tako što eliminiše loš holesterol i pravi mesto za dobar holesterol, koji je neophodan telu. Takođe, visok nivo kalijuma u zovi štiti srce spuštanjem pritiska krvi na vene i arterije.

Ima antibakterijsko i antiinfektivno dejstvo; neki od antioksidantnih sastojaka iz zove utiču direktno na gušteraču, te reguliše insulin i nivo glukoze u krvi. Korisna je i za jedan deo insekata koji koriste nektar cvetova zove, predstavlja hranu za mnoge ptice i sisare, a mnoge gusenice se hrane lišćem zove.

Zova je popularno malo drvo, zelenih površina, te postoje mnoge kultivisane vrste sa različito obojenim lišćem i cvetovima.

Zova u prirodi - © Pixabay

Čaj od zove

Čaj se priprema tako da 4 kašičice sušenih cvetova zove prelijemo sa 0,5 l vruće vode, ostavimo da odstoji 10 – 15 minuta a onda procedimo. Pije se tokom dana malo po malo.

Sirup od cveta zove

Pripremiti 20 cvetova zove, otopiti 1 kg šećera i pola limontusa sa 1 litrom vode. Nakon što se šećer otopio, pomeriti sa vatre i tome dodati 1,5 litar vode, promešati. Ovoj smesi dodati sok od pola limuna i tom smesom preliti pripremljene cvetove zove. Dobijeni sok procediti i sipati u staklene boce. Za duže čuvanje koristiti plastičnu ambalažu i čuvati u zamrzivaču.

Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta

Autorka: Elbisa Šabanović, farmaceutski tehničar i magistar struke iz oblasti poljoprivrede

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

.