Osim što je opasno, spaljivanje strništa je izuzetno štetno za samo zemljište. Ovakve tretiranje zemljišta dugoročno povećava troškove proizvodnje zato što osiromašuje zemljište. Stručna lica savetuju zaoravanje biljnih ostataka. Paljenje strništa ima niz negativnih posledica, a pored toga zabranjeno je zakonom i strogo kažnjivo. Ali koliko naši poljoprivrednici zapravo vode računa o tome?
Na putu kroz Vojvodinu, iz godine u godinu zatičemo upravo ovaj prizor, koji nažalost nije prvi, a ni jedini primer paljenja strništa.
JOŠ...
View this post on Instagram
Ova praksa ima niz negativnih posledica koje naši proizvođači ne znaju ili namerno zanemaruju. Paljenje strništa dolazi do dugotrajnog uništavanja zemljišta, naročito ako se izvodi svake godine. Ubijaju se korisni mikroorganizmi zemljišta, koji su važni za ravnotežu i stvaranje humusa. Pored toga, vatra sa njiva može se proširiti i izazvati požare većih razmera.
Zakon kaže: BEZ paljenja strništa!
Osim toga to je strogo kažnjivo i zakonom zabranjeno.
Za prekršioce su predviđene novčane kazne u skladu sa zakonom, za fizička lica kazne su od 10.000 do 50.000 dinara, a za pravna od 300.000 do milion dinara. A u slučaju nastanka veće materijalne štete i kazne zatvorom od šest meseci do tri godine.
Rekord po broju intervencija u Sremskom okrugu je postignut 2012. godine gde su vatrogasci imali 1.843 intervencije za godinu dana. Trenutno je taj broj manji nešto ispod 900 intervencija, ali ukoliko se vremenske prilike ne promene uskoro ove godine bi mogao biti oboren rekord.
Šta kaže zakon?
Oni koji spaljuju strništa krše nekoliko zakona – Krivični zakon, Zakon o putevima i Zakon o zaštiti od požara.
Član 50, stav 1. Zakona o zaštiti od požara: Zabranjeno je spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća na otvorenom prostoru i spaljivanje biljnih ostataka.
Zakon o zaštiti od požara kao kaznu predviđa novčanu nadoknadu troškova intervencije vatrogasno-spasilačkim jedinicama koje izađu na teren.
Zakon o putevima, član 49, takođe brani spaljivanje trave i rastinja, kako na putu, tako i na susednom zemljištu, ukoliko se time ometa bezbedno odvijanje sadržaja.
Kazne koje predviđa Zakon o putevima se kreću od 10.000 do 2.000.000 dinara, u zavisnosti da li se kažnjava fizičko lice, preduzetnik ili pravno lice.
Kaznene odredbe Zakona o putevima predviđaju visoke novčane kazne za prekršioce. Ukoliko se utvrdi da je spaljivanjem strništa ometeno bezbedno odvijanje saobraćaja, pravna lica mogu da očekuju kazne od 200.000 do 2.000.000 dinara. Za preduzetnike, za isti prekršaj kazna isnosi od 100.000 do 500.000 dinara, dok se kazne za fizička lica kreću od 10.000 do 150.000 dinara.
Krivični zakon kao kaznu za delo protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine predviđa kaznu zatvorom u trajanju od 6 meseci do 5 godina i novčanu kaznu.
Krivični zakon je najstrožiji i pradviđa kazne zatvorom. Ukoliko se spaljivanjem strništa izazove požar, počiniocu će se suditi za krivično delo Izazivanja opšte opasnosti. Član 278. Krivičnog zakonika predviđa da se krivac kazni zatvorom u trajanju od 6 meseci do 5 godina i novčanom kaznom.
Visina novčane kazne se određuje u odnosu na ukupnu vrednost sve imovine koja je bila u opasnosti, a ne samo oštećene imovine.
Podaci govore da svake godine izgori više stotina hektara obradivog zemljišta čiji je uzrok najčešće ljudski faktor, odnosno nekontrolisano paljenje.
Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost u saobraćaju, na društvenoj mreži tviter podelio je fotografije spaljenih strništa. Na fotografijama se može videti da velika količina dima predstavlja veliku opasnost u saobraćaju. Fotografije su snimljene na izuzetno prometnoj deonici autoputa Beograd-Šid
Spaljivanje strništa je pogrešna praksa
Iako je uobičajeno verovanje da spaljivanje strništa pomaže zemlji, ono je potpuno pogrešno. Negativne posledice spaljivanja strništa su mnogobrojne. Ubijaju se mikroorganizmi i druge životinje koje imaju pozitivan uticaj na kvalitet zemljišta. Plodost se takođe smanjuje spaljivanjem, a takođe se povećavaju negativne posledice erozije. Dugoročno spaljivanje strništa može samo da poveća troškove proizvodnje, o čemu bi poljoprivrednici morali da misle.
Pored toga, spaljivanje na velikim površinama je opasno jer jer jako teško kontrolisati vatru, pa se mogu izazvati požari. Ukoliko ima vetra, opasnost širenja požara je znatno veća.
Žetveni ostaci su odlično organsko đubrivo.
Komentari