Prilikom vađenja crnog luka važno je obratiti pažnju na određene stvari kako on ne bi izgubio tržišnu vrednost i kako bi se proizvodnja isplatila u željenoj meri. Dragomir Radić, savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Smederevu ističe da je ove godine vađenje crnog luka ranije počelo. On objašnjava na koje stavke je važno obratiti pažnju prilikom ove radnje.
Foto:Pixabay
Ne sme se čekati predugo sa vađenjem crnog luka
Kako kaže, u prosečnoj godini vađenje crnog luka vrši se krajem jula, početkom avgusta, ali je ove godine zbog visokih temperatura koje su bile zastupljene u junu crni luk sazreo dve nedelje ranije tako da je u toku njegovo vađenje. Dodaje da je čak i beli luk koji stigne nekoliko dana kasnije već praktično sazreo.
„Ne treba čekati sa vađenjem kada je luk sazreo, pogotovo što je pala kiša i vlažna je zemlja te on može da izvrši retrovegetaciju, da se ponovo ožili i tako gubi na kvalitetu i truli. U tom slučaju kada se kasnije izvadi dobija nove žilice što naravno uopšte nije poželjno zbog njegovog čuvanja. Takav luk kada pronikne, proklija mora brzo da se upotrebi jer jednostavno nije pogodan za čuvanje. Vađenje crnog luka će trajati do kraja jula“, rekao je Radić za naš portal.
Čupanje crnog luka za list otvara put za patogene
Prema njegovim rečima, na manjim parcelama u domaćinstvu vađenje crnog luka se čini ručno, motikom ili ašovom u zavisnosti od toga u kakvom je stanju zemlja. Mora se voditi računa da se luk ne čupa hvatanjem za list jer onda se otvara gornji sloj gde je sastav između luka i glavice i to je otvoren put za patogene, može da dođe do truleži.
MOŽDA VAS ZANIMA
„Najbolje je da se vadi određenim alatom tako da se nikako ne ošteti, kao i da se ne skidaju nikako ljuspice i listovi koliko god da ih ima, oni se takođe čuvaju sa lukom tokom zime pa se tek pred upotrebu skidaju listovi jer oni čuvaju glavicu od sušenja i od ulaska parazita“, rekao je savetodavac PSSS u Smederevu.
Za dobro čuvanje crnog luka – gusta setva i izbegavanje preteranog zalivanja i azota
Pitali smo ga i šta u najvećoj meri utiče na čuvanje samih izvađenih glavica crnog luka. Prema njegovim rečima postoje sorte koje se veoma dobro čuvaju, ali i one koje su za brzu upotrebu poput luka srebrnjaka koji ne može da se čuva nego se odmah koristi nakon vađenja. To su sorte koje imaju puno vode i vrlo malo suve materije, malo i one ljutine.
Isto tako postoje i sorte i hibridi koji se dobro čuvaju zahvaljujući nekoliko listova koji čvrsto obavijaju glavicu i na taj način čuvaju vodu i unutrašnjost iste. Prva stvar koja utiče na čuvanje crnog luka je dakle genetika, dok je druga stvar koja utiče na čuvanje i kvalitet glavice crnog luka agrotehnika.
„Crni luk uopšte ne podnosi veliku količinu azota niti mnogo vode jer prevelika količina tog elementa i prekomerno zalivanje ili kiše utiču na to da glavica bez obzira na sortu dobije puno vode a samim tim se mnogo teže čuva. S tim u vezi najbolje prolazi, kada želimo da imamo luk za dugo čuvanje tokom zime, tehnologija iz direktne setve i da to bude gušća setva. Gušćom setvom glavice budu sitnije, a što su više takve imaju veći procenat suve materije i bolje se čuvaju“, rekao je Radić za AGROmedia portal.
Ne čistiti zdrave glavice crnog luka nakon vađenja, dosušivati ga na promaji
Kako kaže, posle vađenja crnog luka treba izdvojiti one oštećene glavice i upotrebiti ih odmah ili baciti. Razlog leži u tome što glavica koja truli može da zahvati okolne, te se za duže skladištenje ostavljaju samo one koje su zdrave.
Foto:Pixabay
„Još jednom ću napomenuti, ništa se ne skida sa lukovice, posle vađenja se ne čisti, znači ostavlja se na dosušivanje, ima tu verovatno i malo zelenih jer ne sazru sve lukovice odjednom. Važno je napomenuti da se ne dosušuju na suncu. Mnogi proizvođači prave grešku i izvađeni luk ostave na njivi par dana što nije dobro iz razloga što luk dobije ožegotine na toj strani prema suncu i kada je jako sunce pojave se udubljenja. Takođe, sa te strane dobije zelenu boju, a teško prolaze takve glavice. Prema tome luk se dosušuje samo na jakoj promaji u hladovini“, savetuje on.
Za kraj Radić ističe da je za dalje čuvanje crnog luka važno da skladište bude suvo, prema tome treba izbegavati podrume gde temperatura jeste niža, ali imaju dosta vlage. Najbolje je da se to čini u sladištima ili još bolje hladnjačama na stalnoj temperaturi od četiri stepena. Bitno je da vlažnost vazduha ne bude velika kako ne bi izazvala dalje puštanje žila i nicanje luka.
Komentari