Šta su POKROVNE KULTURE i zašto MORATE da ih gajite na njivama?

Poljoprivredne površine u Srbiji ugrožene su tokom cele godine kako erozijom vetrom, tako i vodom. Zasnivanje pokrovnih useva sa velikom produkcijom biomase u delu godine kada je zemljište golo, ono se može efikasno zaštititi od erozije. A, osim toga, povećava se procenat organske materije u zemljištu i održava kvalitet zemljišta.

„Тo je jedan tehnološki korak ili tehnološki element, koji podrazumeva da se između dva glavna useva gaji neka smeša biljaka. Osnovna ideja je da se u što dužem periodu, tokom kalendarske godine, obezbedi prisustvo biljnog pokrivača, bilo živog bilo mrtvog na zemljištu, i ispod zemlje putem korenovog sistema. Na taj način pokušava se da se maksimalno iskoristi, putem fotosinteze, raspoloživa sunčeva energija, čime se povećava energetski kapacitet parcele, sa jedne strane, a sa druge strane vremenom, i ako je pravilno nameštena tehnologija, dolazi do povećavanja ukupne organske materije u zemljištu“, objašnjava agronom Florijan Farkaš.

Prema njegovim rečima, prvi koji su počeli da primenjuju ovu tehnologiju bili su farmeri u Severnoj Americi. Od tog perioda tehnologija se polako ali sigurno širi svetom, jer predstavlja jedno od rešenja koje može da omogući upravljanje dešavanjima u prirodi izazvanim, sa jedne strane klimatskim promenama, ali sa druge strane sve strožim ekološkim kriterijumima.

Šta su POKROVNE KULTURE i zašto MORATE da ih gajite na njivama - © Agromedia

Funkcija pokrovnih useva nije da daju plodove. Funkcija im je da pokriju zemljište i da ga zaštite od erozije, korova, štetočina, bolesti, kao i da poboljšaju plodnost, strukturu i kvalitet zemljišta, biodiverzitet ekosistema u kome se obavlja poljoprivredna proizvodnja. Tačnije da održavaju i poboljšaju kvalitet zemljišta.

„Pre dvadesetak godina, kod nas su počeli polako da se šire takozvani „konzervacijski sistemi“, koji su podrazumevali izbacivanje pluga, odnosno tehnologije koja obrće plasticu razrivačkim oruđima, takozvanim, gruberima. Nešto je postignuto, u smislu da se stanje konzervisalo. Zaustavila se dalja degradacija humusa, ali se ne postiže dalje od toga. Jednostavno, još nešto nedostaje, a to što nedostaje mogu da pruže pokrovni usevi, odnosno, prelazak na sledeći korak, a to je direktna setva, te kombinacija direktne setve i obogaćivanje parcele sa većim brojem različitih biljnih vrsta putem pokrovnih useva. Na taj način su postignuti prilično impresivni rezultati u različitim delovima sveta“, kaže Florijan.

Različiti usevi se seju ili sade u skladu sa potrebama poljoprivrednika. Pa će tako i različite kulture imati različite efete na zemljište. A odabir ovih kultura treba uskladiti sa potrebama poljoprivrednika, ali i sa godišnjim dobom i vremenskim uslovima. Naravno, važno je naglasiti da jedna kultura može da obavlja više funkcija.

Šta su POKROVNE KULTURE i zašto MORATE da ih gajite na njivama - © Agromedia

„Lepota cele ove tehnologije je u tome, da za svaku parcelu proizvođač ima privilegiju da napravi sopstvenu smešu. Tu postoje pravila kojih se treba pridržavati. Recimo, za letnje pokrovne useve koji idu na strništa posle ozimina, biraju se usevi koji imaju kratku vegetaciju, traže malo vode za nicanje, malo vode za svoj razvoj. To su proso, heljda, graškovi„, kaže Florijan.

Prema njegovim navodima, za zimske useve se koriste kombinacije koje treba da zadovolje više zahteva, kao što su da razrahljuje zemljište, da vezuju azot iz vazduha, da vrše usvajanje određenih elemenata (fosfora, kalijuma), da nakon njihovog propadanja ostavljaju što kvalitetniji malč, odnosno pokrivenost zemljišta.

„Za zimske pokrovne useve, u našim uslovima, najbolje su se pokazale kombinacije facelije, slačice, nekih rotkvi. Od trava tu je ovas, raž, a od leguminoza razne vrste jednogodišnjih detelina, grahorice, lupine. Stočni bob je jako dobar“, navodi Florijan.

U odabiru pokrovnih useva ne treba uvek birati tradionalne biljne vrste. Pravilnim odabirom, ne samo da se čuva zemljište, već se i oplemenjuje i poboljšava rodnost i sledećeg useva koji će biti gajen.

Sagovornik: agronom Florijan Farkaš

Komentari