Kako se uspešno rešiti višegodišnjih korova

Kako se uspešno rešiti višegodišnjih korova

Višegodišnji korov može biti veoma uporan. Ipak, možete ga se rešiti primenom adekvatnih agrotehničkih mera koje dovode do iscrpljivanja rizoma. Takođe, u borbi protiv korova možete se koristiti i hemijskim merama, tačnije sprečavanjem nicanja semena i suzbijanjem niklih korova na strništima.

Divlji sirak- © Agromedia

Pregledom parcela na teritoriji Pomoravskog okruga utvrđeno je da su njive zakorovljene višegodišnjim korovima Sorghum halepense, Cirsium arvense, Agropyron repens, Cynadon dactilon, Convolvulus arvensis i drugim vrstama.

Suzbijanje korova na strništima najefikasnije je tokom leta

Veliki problem kod suzbijanja višegodišnjih korova nastaje zbog njihovog načina razmnožavanja. Razmnožavaju se na dva načina: semenom i vegetativnim razmnožavanjem, najčešće rizomima.

Agrotehničke mere koje dovode rizom do iscrpljivanja obuhvataju kako osnovnu tako i dopunsku obradu zemljišta kao što je međuredna kultivacija, dakle sve one mere koje dovode do ostvarenja povoljnih uslova za razvoj useva i na taj način povećavaju konkurentske sposobnosti useva u odnosu na korov.

Oranjem protiv korova - © Agromedia

Duboko oranje ima veliki značaj za suzbijanje korova. Efekat ove mere zavisi od dubine oranja i vremena. Sa povećanjem dubine, povećava se i efekat suzbijanja korova. Duboko oranje treba obaviti na dubini od 30-40 cm. Ova mera ima za cilj uništavanje svih nadzemnih delova biljke kao i da izbaci korenje na površinu. Ovim postupkom se smanjuje njihova vitalnost a kako bi bili uništeni delovanjem nepovoljnih spoljašnjih uslova tokom zimskog perioda. 

Izborite se sa korovima u kukuruzu uz ova 2 preparata

Zaoravanje ili ljušćenje strništa je jedna od agrotehničkih mera koja dovodi do uništavanja svih nadzemnih delova, a izaziva se obnavljanje korova što dovodi do iznurivanja biljke. Jednokratno zaoravanje strništa ima za posledicu i usitnjavanje i izoravanje plitko postavljenih organa za vegetativno razmnožavanje. Površinu zemljišta posle zaoravanja treba povaljati kako bi se omogućio dotok kapilarne vode iz dubljih slojeva i samim tim povećala klijavost semena. Ova mera ima posebno značaja u sušnim uslovima baš zbog dotoka vode iz dubljih slojeva.

Međuredna kultivacija takođe ima značaja u suzbijanju korova, posebno kada je obavljeno suzbijanje korova pre-em tretmanom i kada nema mnogo izniklih korova i nema potrebe za obavljanjem post-em tretmanom.
Hemijske mere se primenjuju u cilju sprečavanja nicanja korova iz semena kao i tretiranjem izniklih korova na strništu.

Upotreba herbicida - © Pixabay

Najefikasnija mera borbe protiv višegodišnjih korova je tretiranje korova na strništima kako bi se eliminisao njihov razvoj iz rizoma naredne godine. Tretiranje se obavlja posle žetve, kada korovi dostignu visinu oko 20-30 cm, kada su u fazi intenzivnog rasta, a obavezno pre cvetanja, zbog efikasnijeg usvajanja herbicida. Zbog sušnih uslova u prethodnom periodu na strništima nema mnogo izniklih korova pa je preporuka da se sačeka sa ovom merom dok ne padne kiša i izazove jači rast korova kako bi efekat ove mere bio potpun.

Za suzbijanje korova na strništu koriste se totalni herbicidi, na bazi aktivne materije glifosat. Na tržištu ima veliki broj ovih herbicida: Glifosat SL 480, Glifomark, Clinic 480-SL, Glifol, Glitotal, Roundap, Glifogan, Šiman, Glifosav 480 i drugi. Količina preparata koji treba primeniti zavisi od vrste korova prisutnih na njivi.

Ako na tretiranim površinama preovladava divlji sirak može se koristiti oko 4-5 l/ha. Na njivama gde su prisutni i palamida i poponac potrebno je povećati količinu preparata, oko 6-7 l/ha. Ako je na njivama prisutna i divlja kupina i zubača količina preparata treba da bude do 8 l /ha. Bitno je prilikom tretiranja koristiti manje količine vode, kako bi kapljice bile sitnije pa pa će tako biti efikasnije usvajanje preparata. Tretirane površine ne treba obrađivati najmanje 3 nedelje kako bi preparat sišao do rizoma. Posle tretiranja totalnim herbicidom može se sejati bilo koji usev, jer ovi herbicidi se usvajaju samo preko zelene mase biljaka i nema ostataka u zemljištu.

Autor: Ljiljana Jeremić, savetodavac za zaštitu bilja

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti