Svet poljoprivrede Prodavnica

Soja i kukuruz ne obećavaju: Šta očekuje stočare?

Ova godina se u najmanju ruku može opisati kao turbulentna i problematična kada je poljoprivredna proizvodnja u pitanju. Sa Darkom Simićem, savetodavcem za ratarstvo iz PSSS u Šapcu, razgovaramo o prinosima kukuruza i soje – koji čine okosnicu ishrane stoke.


SvinjeFoto:Agromedia

Kukuruz je zbog broja sunčanih sati brzo prelazio vegetativne faze

Naš sagovornik ističe da je ova vegetaciona sezona od samog starta imala ogromne turbulencije pod uticajem klimatskih uslova. Postoji dobar deo atropogenog, to jest čovekovog uticaja, ali ove godine su dominirali klimatski uticaji koji su bukvalno u nekom momentu rad poljoprivrednih proizvođača doveli do poražavajućih prinosa.

„Bilo je preterano vlage u jednom momentu, dakle više nego što je trebalo, kukuruz se pozicionirao vrlo plitko što naravno nepovoljno utiče na dalji tok vegetacije. Kasnije je takođe izmaklo kontroli kada se izašlo iz opsega optimalnih temperatura, on je vrlo brzo prolazio kroz svoje vegetacione faze, jer biljka reaguje na broj sakupljenih sunčanih, odnosno toplotnih sati. Što ih brže sakupi, ona prelazi u narednu fazu. Taj brzi prelazak u sledeću fazu zapravo onemogućava genetski potencijal biljke“, objašnjava Simić.

Kada je kukuruzu trebalo vlage, nije je bilo

Kako kaže, samo iz tog razloga može da se konstatuje da će biti zaista niži prinos u odnosu na prošlu godinu koja je bila dobitna.

„Kasnije u nekom momentu je kukuruz možda i dobio svojih 450 litara tokom cele vegetacije ali nepravilno raspoređenih. Dakle, kada je trebala da dođe vlaga, ona nije došla, kada je nije u nekim momentima trebalo, biljka je dobila. To je jedan stresan momenat za sve kulture, a naročito za kukuruz“, istakao je naš sagovornik.

Na parcelama kukuruza u Mačvi vidljivi fitopatogeni problemi

On dodaje da su izlaskom na njive videli da ima pojavnih oblika fitopatogenih problema, mnoge biljne bolesti i insekti koji rado posećuju kukuruz su ga zaista posećivali i već su videli na klipu promene.

„Žao mi je što to konstatujem, ne verujem da je to na svim njivama, ali dominira, takva je godina. Prema tome, možemo da kažemo da je cela godina bila problematična za kukuruz“, zaključuje ovaj savetodavac za ratarstvo.

Skidanje kukuruza sa parcele sredinom septembra

Našeg sagovornika smo upitali i kada će početi ozbiljnije skidanje kukuruza sa parcela. On odgovara da ove godine, na osnovu broja sakupljenih temperaturnih sati i brzog prelaska kroz vegetacione faze, biljka će početi mnogo ranije da se skida.

KukuruzFoto:Agromedia

„Naravno, sad u ovom momentu se gledaju te završne faze: voštana zrelost kukuruza odnosno vlaga u samom klipu, onda će i podgorevanje jer sad svu onu zelenu masu što vidite, polako te hranljive materije prelaze iz lista u seme i biljka završava svoju vegetaciju. Onda ustanovljavamo na osnovu parametara kada ćemo da uđemo sa kombajnom u njivu. Ja očekujem da to bude već sredinom septembra“, navodi Simić za AGROmedia portal.

Soja podacila kao nikada

Kako ističe naš sagovornik, sa sojom se javio veliki problem.

„Soja koja je veoma zastupljena u tovu svinja i u tovu junadi je ove godine pretpela najveći problem što se tiče visokih temperatura. Ova proteinska hrana, koju manje – više svako gazdinstvo u Mačvi seje, ove godine je podbacila zaista kao nikada. Da bi preživela ona mora da odbaci cvetove, a u stvari taj cvet je plod i u donjoj zoni gde ima najviše cvetova tu fazu su pogodile najviše visoke temperature“, objašnjava nam on.

Simić dodaje da ima mahuna sada, ali taj rod se zasniva u donjoj zoni soje, a ona je makar na njihovom terenu jako „škrta“ tu,  što će biti zaista veliki problem.

„Kukuruz je podbacio, biće sigurno 40, 50 posto manji rod, ali opet će ga biti jer ga ima količinski. Ali soje su ovde negde u našem kraju skinuli sa jednog hektara jednu tonu. To je poražavajući podatak jer je soja trebala da da kod nas bar 3,5 – 4 tone po hektaru“, istakao je on za naš portal.

SojaFoto:Pixabay

Stočarstvo po principu „daj šta daš“

Kako kaže, Mačva je jedan vrlo ozbiljan tovljački kraj sa velikim potencijalom tova svinja i tovnih bikova, a ima i mlečnog govedarstva koje je vrlo zastupljeno.

„Dodatno će morati da se zadužuju poljoprivredni proizvođači ako ne budu imali hranu na svom gazdinstvu, moraće da kupuju gotovu hranu u tom slučaju. Paradoks ove godine je i da ko nije pravio silažu –  radio je silažu u Mačvi. To je jedan od parametara nedostatka hrane – po principu „daj šta daš“. Brzina tova zavisi od kvaliteta hrane, što pre utovite, manji su imputi, manja ulaganja“, govori za kraj savetodavac Poljoprivredne savetodavne i stučne službe u Šapcu.

 

Komentari