Svet poljoprivrede Prodavnica

Silaža od krompira – Kako se pravi i koje je hranljive vrednosti?

Dobro je poznato da se krompir koristi u ishrani stoke, ali mi se u ovom tekstu bavimo njegovom silažom, koja se retko priprema. Sve što želite da znate o silaži krompira otkriva dr Stamen Radulović sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.

KrompirFoto:Agromedia

Ishrana teladi silažom od krompira nakon tri meseca starosti

On kaže da sama cena diktira da li će se krompir koristiti za silažu. Najčešće se upotrebljava kod goveda: za ishranu muznih krava, tov bikova i teladi. Ako se koristi za ishranu teladi, naš sagovornik ističe da niz stvari mora da se isprati: prvo fiziologija razvoja, njihovog organizma: tri meseca treba da prođe da se sa sigurnošću, bez bojazni sme uključiti u ishranu teladi. Kada je reč o odraslim muznim kravama onda nema ograničenja tog tipa jer su u pitanju već formirane životinje.

„Kod teladi se mora biti oprezan sa silažom jer nije razvijen predželudačni sistem. Prema teoriji smatra da se da je životinja potpuno formirana kao preživar od 3 do 6 meseca. Može da se koristi i u ishrani ovaca, dok se kod koza upotrebljava vrlo retko jer se proizvođači plaše ishrane silažom. Ovo je vrlo diskutabilno jer koza koja se navikne na silažu, na pravi način uz postepeno povećavanje količine, može normalno da je koristi u ishrani“, rekao je naš sagovornik.

Silažom od krompira se mogu hraniti i koze, konji i svinje

On dodaje da ono što je interesantno i ono od čega ljudi konstantno „beže“ je korišćenje silaže u ishrani konja. S obzirom da su skuplje životinje u pitanju, imaju osetljiviji sistem varenja, uopšte digestivni trakt, onda kod njih uzgajivači to izbegavaju, ali to ne znači da ne sme niti da je zabranjeno. Ističe da postoji još jedna varijanta, a to je ishrana svinja. Kod njih se krompir prevashodno koristi baren, termički tretiran, a može i silaža.

Kako kaže Radulović, da bi se pričalo o hranljivoj vrednosti, silaža prvo mora da ispuni zdravstvene aspekte. Da bi bila zdravstveno ispravna mora da ispoštuje tehnologiju proizvodnje od momenta sveže mase do momenta kada možemo reći da je to silaža.

„Kada se hrana isecka i sabije, mi formiramo jednu anaerobnu sredinu, ali ona ne nastupa odmah, još uvek tu ima vazduha, tako da ide prva faza aerobnog disanja na konto tog još uvek zaostalog vazduha. Tu ima oksidacija ugljenih – hidrata (šećera), kad se ta faza završi onda kreće druga, kratkotrajna faza“, rekao je dr Stamen Radulović za AGROmedia portal.

Ako se pravilno ne izvrše faze siliranja mogu se pojaviti neželjeni mikroorganizmi

Može se reći, ističe naš sagovornik, da se ova faza dešava paralelno sa prvom fazom – to je završetak intramolekularnog ćelijskog disanja, aktivacija fermenata, zatim sledi treća faza – već je iskorišćen kiseonik, počeli su fermenti da rade i kreću mlečno – kiselinske bakterije, to je osnova svih silaža. Što se više mlečno – kiselinskih bakterija stvori tim će se pre stvoriti mlečna kiselina.

Ona potom spušta pH vrednost toliko da izumiru bakterije, dakle pravi se jedna uslovno sterilna sredina, pH vrednost se do te mere spusti da ona „ubije“ i mlečno – kiselinske bakterije koji su to i sprovele, to je autodestrukcija.

KrompiriFoto:Agromedia

Posle dolazi četvrta faza: maksimalno mlečno – kiselinsko vrenje i posle toga nema više formiranja mlečne kiseline, sve je završeno.

„Ako nismo dobro uradili ove faze, onda imamo i petu fazu: to je faza štetnog previranja, ukoliko smo pogrešili u toku samog procesa: nismo dobro sabili masu, nema dovoljno mlečno – kiselinskih bakterija, tu se onda razvijaju i drugi mikroorganizmi: Ešerihija koli, klostridi, listerija, sve su to pokazatelji da smo u nečemu omanuli“, objašnjava naš sagovornik.

Glodari izazivaju klostridiju silaže

Na osnovu tih faza se definiše zdravstvena ispravnost silaže. Ona prvo mora da bude ispravna „na oko“ (organoleptički): boja, miris, ukus, konzistencija, struktura, da li ima strane primese, kada se pipne pod prstima ne sme da bude sluzi.

Ističe da kada dolaze traktori da je gaze dešavaju se slučajevi da nisu očišćene gume traktora pa se unosi zemlja i pesak. Takođe ima i glodara koji uginu unutra, kiselina ih opije pa ostaju konzervisani u toj silaži, a to su truležni procesi, klostridija u najavi.

„Druga stavka je hemija, šalje se u laboratoriju, ispituju se parametri. Ono što je najvažnije: s obzirom da je bila fermentacija, vrenje, stvorene kiseline, ispituje se odnos i količina stvorenih kiselina, mlečna kiselina je najvažnija, nje treba da ima najviše: 1,5 -2 posto, druga je sirćetna, u proseku 0,3-0,5 posto, buterne kiseline treba da bude samo u tragovima, vrlo malo, isto tako i propionske“, navodi ovaj stručnjak.

KrompiriFoto:Agromedia

pH vrednost silaže treba da iznosi od 3,2 do 3,7

Hemijska analiza, dodaje, podrazumeva i pH vrednost silaže. Ona treba da iznosi od 3,2 do 3,7 ali se toleriše i gornja granica 4,2. Prema tome, mora biti kisela sredina jer su se mlečno – kiselinske bakterije toliko razmnožile i stvorile mlečnu kiselinu, spustile su pH vrednost i onemogućile rast drugim bakterijama samim tim stvorivši proizvod koji može tokom cele godine da se koristi.

Ističe još jedan parametar: amonijačni, rastvorljivi azot, on bi trebao da bude gornja granica normativ 7-10 posto, što ukazuje da je normalno izvršena razgradnja proteina.

Kukuruzna silaža energetski i ekonomski bolja, krompirova je svarljivija

Kada se utvrdi da je zdravstveno bezbedna može se govoriti o hranljivoj vrednosti silaže krompira.

Srednji okvir iznosi: 78 posto vlage (to je velika količina, ali ona daje mogućnost nekom hranivu da se silira, ako je hranivo previše suvo ono se mora zaliti vodom), bogat je izvor kalijuma i vitamina C, proteini otprilike 2 posto, masti 0,3 posto, celuloza 3,2 posto, bezazotna ekstraktivna materija (skrob) – 15,7 posto. Ovaj okvir može da varira zavisno od proizvodnje i sirovine.

„Kukuruzna silaža je daleko bolja, ona je bez premca energetski što se vezuje prevashodno za količinu ugljenih hidrata, a potom i masti. U ovom slučaju kukuruzna silaža ima preko 16 posto skroba, samim tim ima veću količinu nego krompirova silaža. S druge strane silaža od krompira ima manje celuloze što znači da je svarljivija. Kada se pogleda ekonomska isplativnost po hektaru kukuruz ima mnogo više silažne mase: cela stabljika koja je veoma visoka, onolika lisna masa i plus kukuruzni klip u kom se nalazi zrno koje je itekako bogat izvor ugljenih hidrata, odnosno energije“, objašnjava sagovornik našeg portala.

KrompirFoto:Agromedia

Izbegavajte nedozreo krompir

On za kraj ističe vrlo bitnu stavku. Naime, bilo da je krompir konzumni ili za silažu on često bude zelen ispod kore, to je pokazatelj prisustva solanina. U pitanju je antinutritivna materija koja može dovesti čak do trovanja te je to faktor o kome se treba voditi računa i pratiti. Mlad, nedozreo krompir sadrži 4,5 pa i 6 puta više solanina nego zreo krompir. Mora se pratiti kvalitet izvorne sirovine, dakle krompir koji kreće u proces silaže.

Komentari