Svet poljoprivrede Prodavnica

Šta je danas u Srbiji isplativo proizvoditi?

Ratari već dve godine nisu zadovoljni otkupnom cenom žitarica i uljarica. Voćari se, sa druge strane, ne žale previše. O tome šta je isplativo, a šta nije proizvoditi u Srbiji razgovarali smo sa Goranom Živkovom, osnivačem i programskim direktorom konsultantske kompanije SEEDEV.

Gorane, kako bi ti ocenio trenutnu poziciju proizvoda iz Srbije, odnosno zahteva pojedinih bližih i daljih tržišta? Šta je isplativo, a šta nije kada je reč o proizvodnji?

Mi moramo prvo da znamo kakva je situacija u svetu i šta se dešava posle eksplozije izazvane dobrom cenom žitarica i uljarica. Već drugu godinu zaredom vidimo da se snižavaju cene i to će, rekao bih, biti dugoročni trend. Visoke cene žitarica ne možemo da očekujemo bar u narednih nekoliko godina jer su zalihe suncokreta, soje, pšenice, kukuruza i drugih kultura na višegodišnjem maksimumu.

Suncokret - ©Agromedia

„Sa druge strane u Kini, koja je bila jedan od osnovnih pokretača rasta cena, trenutno je blaga recesija, tako da su oni smanjili kupovinu soje na primer. Čak i ako je ne smanjuju ubuduće, neće biti više rasta.“

„Ako generalno posmatramo berzanske robe, tu nas očekuje jedna stagnacija cena, pre sa trendom pada, nego rasta.

Goran Živkov - ©Agromedia

Šta bi moglo, prema Vašem mišljenju, da bude rešenje za poljoprivrednike koji se bave ratarstvom?

Mislim da će se ratarima smanjiti prihodi. Oni koji su doneli odluku da uđu u svet voćarstva pre desetak godina, dobro su razmišljali. Otvaranje tržišta Rusije bilo je veoma dobro iskorišćeno kada je reč o jabukama.“

Jabuke - ©Agromedia

Srbija danas izvozi više šljiva nego jabuka. Šljiva je kultura koja ima perspektivu. Ona je relativno ekstenzivna za proizvođače u Nemačkoj, Holandiji i drugim zemljama. Njihovi voćari ne žele da se bave tom kulturom. Zato kod nas, naročito veći zasadi, mogu da daju dobar profit, ali i sigurnost.

Šljiva može da se izvozi sveža, smrznuta, sušena, čak i kao rakija od šljiva ili neka druga prerađevina. Dakle, to je voćka koja je definitivno pretekla jabuku i zato je gajenje šljiva postao jedan lep posao koji dobro koristi prednosti koje imamo.“

Ako generalno posmatramo berzanske robe, tu nas očekuje stagnacija cena, pre sa trendom pada, nego rasta.

„Isto tako, druge lako kvarljive voćke, breskve, višnje, kajsije i druge, imaju sve veći potencijal da budu veoma isplative. Zato mislim da i u tim poslovima naši poljoprivrednici treba da pronađu sebe. Trebalo bi da se dobro pozicioniramo na tom polju dok traje saradnja sa Rusijom, onda ka Rusiji, ali treba razmišljati naravno i o Evropskoj Uniji i drugim, daljim tržištima.

Da li je ispravljno razmišljati o tome da, tamo gde je moguće, ne idemo na velike količine, na hiper proizvodnju, nego da se više radi na poboljšavanju kvaliteta proizvoda?

Šljive - www.flickr.com

Mislim da je to za male proizvođače jedina šansa. Oni koji tek počinju sa nekim poslovima, takođe, treba ne samo da rade na kvalitetu, već da na neki način dodaju vrednost svom proizvodu, da pronađu neke nove načine da se on proda, bolje ga upakuju, daju mu geografsku oznaku i slično.“

„Jednostavno to je trend u Evropi gde se sve više odustaje od berzanskih roba. Nestao je srednji potrošač među kupcima. Trenutno ima samo ljudi koji kupuju ili najskuplje ili najjeftinije. Dakle, taj ko kupuje najskuplje je neko ko ima novac i kome je potrebno prodati svoj proizvod.“

Mali proizvođači i oni koji tek počinju sa nekim poslovima treba ne samo da rade na kvalitetu, već da na neki način dodaju vrednost svom proizvodu, da pronađu nove načine da se on proda, bolje ga upakuju, daju mu geografsku oznaku i slično.

Proizvodnja kvaliteta i dodavanje vrednosti nije lako. Za to je potrebno dodatno znanje i nove investicije, ali to je jedina ispravna strategija koja će, u nekoj budućnosti kada će se korporacije sve više baviti poljoprivredom, biti naša jedina šansa.

Sagovornik:
Goran Živkov, SEEDEV

Komentari