Prihrana spada u jednu od najvažnijih agrotehničkih mera kada je reč o gajenju pšenice. Jedini pravi „recept“ može dati analiza zemljišta, tokom perioda od januara do februara, na sadržaj nitratnog azota. Blagovremena i precizna doza azota može biti ključni faktor proizvodnje.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
25/08/2023
Prolećne mere nege su suzbijanje korova, štetočina i bolesti, primena regulatora rasta, prihrana preko lista. Sve mere se primenjuju prema potrebi u vremenu i intenzitetu u zavisnosti od stanja useva.
Što se stanja ozimih useva tiče, jesen je bila blaga i usevi su u zimu ušli u dosta dobroj kondiciji. Manjak padavina u toku zime je prilično nadoknađen u toku marta meseca. Strnine su drugi put bile pod snežnim pokrivačem i u dobroj su kondiciji ali obzirom da su u toku zime aktivno vegetirale i potrošile azot iz površinskog sloja zemljišta potrebne su nešto veće količine azotnih hraniva u prihrani sa kojom se može odmah početi, jer kad se sneg narednih dana naglo otopi,
mehanizacija neće moći dugo da uđe u parcele i biće kašnjenja ovom obaveznom agrotehničkom merom.
Na terenu se uočavaju i pregusti usevi ozimina, jer su setvene norme povećane u strahu od lošije klijavosti prvenstveno semenom iz ambara, pa postoji problem poleganja useva. Dovoljno je da se stvore nepovoljni vremenski uslovi u periodu između klasanja i zrenja, da dođe do velikog podbačaja u proizvodnji.
Poleganje je uslovljeno preteranim izduživanjem internodija, naročito prve i druge, pa ovo na vreme treba sprečiti. Pri đubrenju na takvim parcelama redukovati količinu azota i vrlo obazrivo prihranjivati, a po potrebi isključiti prolećnu prihranu. Ukoliko su usevi pregusti obavezno primeniti drljanje ili tretirati nekim preparatom– regulatorom rasta koji deblja i jača stablo biljke.
Prolećna setva 2018. god. kukuruza, suncokreta, krompira će očigledno kasniti, potrebno je da se zemljište prosuši da se stvore uslovi da se može ući u predsetvenu pripremu i samu setvu.
Sa pripremom zemljišta za prolećnu setvu, odnosno s poljskim radovima krenuti kad to vodno vazdušni režim dozvoli, bez obzira na kalendarski period. Fini setveni sloj obaviti lakim, jednofaznim oruđima, kada temperatura zemljišta bude 10–12ºC.
Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe
Autor: mr ratarstva Ljiljana Vuksanović PSSS Kragujevac
Komentari