Rekordan prinos pšenice u Braničevskom okrugu!

U Braničevskom okrugu završena je žetva strnih žita. Prema proceni Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac (PSSS) prosečan prinos pšenice je rekordan 5,9 hiljada kilograma po hektaru. Inače, prinosi su se kretali od 3,5 hiljada do 10,5 hiljada kilograma po hektaru.
 

Rekordni prinosi pšenice u Braničevskom okrugu © Foto: Elena Marjanović

Pojedine sorte uz primenu adekvatne agrotehnike i povoljne vremenske prilike dostigle su svoj genetski potencijal, što se vidi i u ogledu PSSS. Ozima strna žita su bila posejana na 40 hiljada hektara, od čega je 31 hiljada bila pod pšenicom. Proizvodnu 2015/2016. godinu karakterišu povoljni agrometeorološki uslovi. Suma padavina od setve pa do skidanja useva je gotovo 460 milimetara po metru kvadratnom, a s druge strane, raspored padavina je bio dobar, što je i te kako pogodovalo usevima.
 

Hektolitar i vlaga na zavidnom nivou © Foto: Elena Marjanović

U tabeli je prikazana količina padavina od setve do žetve po mesecima. Mesto merenja je Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Požarevac.
 

 

Mesec

 

Količina padavina u mm

Broj kišnih dana

novembar

48

 5

decembar

 3

 1

januar

51

10

februar

44

12

mart

113.5

14

april

47

 7

maj

88

 9

jun

64

12

UKUPNO

458.5

70

Prinos pšenice, najzastupljenije kulture, kretao se od 3,5 do 10,5 hiljada kilograma suvog zrna po hektaru. Prosečan prinos u Braničevskom okrugu iznosi 5.9 hiljada kilograma suvog zrna po hektaru, što se može smatrati rekordnim prosečnim prinosom, jer ovakav prosek dosad nije zabeležen. Na velikom broju površina ubrano je više od 8 hiljada kilograma suvog zrna pšenice po hektaru“, rekla je Jorgovanka Vlajkovac, samostalni savetodavac PSSS Požarevac.
 

Na velikom broju površina ubrano je više od 8 hiljada kilograma suvog zrna pšenice po hektaru.

Veliku ulogu u ostvarivanju ovakvih prinosa svakako je odigrao optimalan rok setve. Tu je neizostavna primena pune agrotehnike, sa akcentom na izbalansirano unošenje NPK đubriva, što posebno utiče na prinos, kao i na tretmane zaštite pšenice od korova, štetočina i naročito bolesti. Sortama pšenice pri selekciji je određen genetski potencijal. Ove godine uz adekvatnu agrotehniku i povoljne agrometeorološke uslove izvučen je maksimum iz genetskog potencijala ozime pšenice“, zaključila je gospođa Vlajkovac.

 

Jorgovanka Vlajkovac - © Foto: Elena Marjanović

U demo ogledu strnih žita PSSS bila su ozima strna žita iz eminentnih selekcionih kuća: Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, BC Instituta „Zagreb“, „Syngente“ Beograd, „Galenike“ Beograd, „Raiffesen agro“ Beograd, „Limagrain“ Novi Sad i „Agrosave“ Beograd. U ogledu su 21 sorta pšenice, prvi put i jedan hibrid pšenice, po jedna sorta raži i ovsa, četiri sorte ječma i dve tritikalea.
 

Rad na njivi © Foto: Elena Marjanović

Ogled je bio postavljen na ekonomiji Kazneno-popravnog zavoda „Požarevac“ u Zabeli, posejan je na zemljištu tipa smonica, a predusev je bio silažni kukuruz. Pre osnovne obrade (oranje) koja je obavljena u septembru prošle godine, u zemljište je uneto 300 kilograma po hektaru N:P:K (15:15:15). Predsetvena priprema je izvršena tanjiranjem i setvospremanjem, a usevi su posejani 28. oktobra. Uprkos tome što su usevi posejani van optimalnog roka, pri setvi je korišćena adekvatna količina semena preporučena od strane selekcionih kuća za svaku sortu koja je bila u ogledu. Posle setve primenjeno je drljanje i valjanje. Prihranjivanje je obavljeno u dva navrata: 22. februara sa 200 kilograma po hektaru KAN (kalijum-amonijum-nitrat) i 28. marta sa još 100 kilograma po hektaru KAN-a.
 

Prinosi su preračunati na 13 odsto vlage © Foto: Elena Marjanović

Savremena konvencionalna poljoprivredna proizvodnja, nažalost, ne može se zamisliti bez primene sredstava za zaštitu bilja. Zaštita useva od korova bolesti i štetočina obavljena je u dva navrata: 4. aprila išlo se sa Granstar ultra 50 grama po hektaru, Acanto 1 litar po hektaru, Fury 150 mililitara po hektaru i Cikocel 2 litra po hektaru, a 9. maja sa Prosarom 1 litar po hektaru i Fastacom 150 mililitara po hektaru.
 

Žetva pšenice © Foto: Elena Marjanović

U oblasti zaštite bilja na ogledu je sarađivao diplomirani inženjer Jovica Jurišić, samostalni savetnik za zaštitu bilja u PSSS Požarevac.

Radi preglednosti rezultati demo ogleda ozimih strnih žita u proizvodnoj 2012/2016 godini prikazani su u tabeli.
 

Red.

broj

Sorta

Vlaga u žetvi (%)

Hektol.

masa

Prinos

(kg/ha na 13%)

1

NS Savo – raž

12,0

73,0

8006

2

NS Jadar – ovas

11,1

56,8

4527

3

NS 565 – ječam

10,0

61,3

6756

4

NS Nonius – ječam

10,4

66,2

6824

5

BC Bosut – ječam

10,2

68,4

6114

6

BC Vedran – ječam

10,1

67,1

6824

7

NS Odisej – tritikale

10,5

76,4

9797

8

BC Goran – tritikale

10,8

71,7

7229

9

NS Pobeda – pšenica

10,8

79,5

7905

10

NS Azra – pšenica

10,5

79,5

8310

11

NS Zvezdana – pšenica

11,0

81,1

9324

12

NS Simonida – pšenica

11,0

82,0

7362

13

BC Anica – pšenica

11,1

82,4

9594

14

BC Bernarda – pšenica

10,4

79,1

7500

15

BC Renata – pšenica

10,9

79,9

9189

16

NS Ilina – pšenica

10,8

79,0

7972

17

NS 40 S – pšenica

10,2

77,0

8108

18

NS Pudarka – pšenica

11,2

81,6

8310

19

NS Petrija – pšenica

10,8

81,6

8581

20

NS Obala – pšenica

10,4

78,1

9054

21

Syngenta- Ilico – pšenica

11,0

80,0

10010

22

Syngenta – Ingenio – pšenica

10,3

78,5

9459

23

Syngenta – Moisson – pšenica

10,8

79,6

10202

24

Galenika – Avenue- pšenica

10,5

79,4

8851

25

Galenika – Nikol – pšenica

11,0

79,6

9594

26

LG Anapurna – pšenica

10,8

80,8

8108

27

LG Apache – pšenica

10,6

78,7

8648

28

Raiffeisen- Sofru – pšenica

10,3

78,7

8986

29

Raiffeisen- Graindor – pšenica

10,8

79,9

10095

30

Agrosava- Hyfi – pšenica

10,8

78,0

8956

 

Foto: Elena Marjanović

Komentari