Pre samo 3 godine naša ekipa posetila je Anu Nikodijević, domaćicu koja na svom seoskom imaju u mestu koje se zove Ovsište. Pored toga što ukus ovih tradicionalnih recepta privlači i one koji nisu ljubitelji zimnice, Ana je sa nama podelila i tajnu kako uspeti u ovom poslu i od njega zaraditi. Nakon tri godine sreli smo Anu na jednoj manifestaciji i iskoristili priliku da je pitamo šta se promenilo u njenom poslovanju i načinu razmišljanja.

Ana, šta se u poslednje 3 godine promenilo u tvom poslovanju ali i u načinu razmišljanja?

Ana: “Moram reći da se držim one osnovne ideje koja je bila na samom početku i od koje neću odustati dokle god se budem bavila time, a to je što dajem prioritet kvalitetu. I shodno svojim mogućnostima kao što su povećanja kapaciteta neću dozvoliti da kvalitet “trpi”. Kao što sam rekla ambicija u skaldu sa mogućnostima i nema brige”, kaže nam ova vredna domaćica.

Vi ste jedan dobar primer da žena na selu može da bude uspešna, ostvarena i da na ovaj način donese ozbiljne prihode svojoj porodici. Kako vi gledate na to?

Ana: “Ovo je skoro šesta godina kako se bavim proizvodnjom i preradom voća i povrća. A mogu reći da je do pre 4 godine naša osnovna delatnost bila poljoprivreda. I izvori prihoda su bili upravo i samo od nje. Sada sa ponosom mogu da kažem da nam od pripreme Anine zimnice dolaze osnovnii veliki prihodi. Već ove godine planiram da Aninu zimnicu izdvojim kako posebnu delatnost, nezavisno od poljoprivredne proizvodnje. Koristiću samo sirovinu sa svog gazdnistva.”

Siguran sam da kvalitet proizvoda nije sporan, ali kako ti dolaziš do svojih kupaca? Gde kupci da saznaju za tvoje proizvode?

Ana: “Ja sam svoju proizvodnju personalizovala. Sigurna sam da postoje žene koje prave mnogo bolju zimnicu mene, ali ta moja energija i taj moj senzibilitet je zaista poprilično bitan u samom poslovanju i upravo dolasku do kupaca. Verujte mi sada me pitate, ali ja ne znam tačno da vam odgovorim. Postoje stalne dugogodišnje mušterije i one su oduševljene. Mi imamo čitav jedan odeljak sa zimnicom koja se čuva za njih. Postoje i mušterije za koje se pravi zimnica po narudžbini.”

Ana, koliko je značajan i internet da bi se došlo do potencijalnih mušterija?

Ana: “Od izuzetne je važnosti. Sredinom 2016. godine se nisam slagala sa time, smatrala sam da će biti dovoljno što je kvalitetan proizvod. Međutim, to uopšte nije tačno. U 21. veku je važna digitalizacija. To više nije navika, već nužna i osnovna potreba. Potrebni su Facebook i Instagram nalog i tako možete doći do velikog broja kupaca. Jedan moj kupac već radi na ovoj mojoj digitalizaciji i otvaranju naloga. Tako da se nadam da dok se vidimo sledeći put će Anina zimnica na internetu postati prava stvar.”

Da li su tvoji kupci uglavnom iz okoline Ovsišta ili dolaze i iz velikih gradova?

Ana: “Moram reći da nema nekih posebnih pravila, ali uglavnom su kupci iz velikih gradova. Ne zato što je možda finansijska sitacija drguačija, već i zato što je način življenja brži, mogućnost pripreme zimnice. Ređe će naravno kupiti moju teglu neka ženica koja ima svoju baku ili tetku ili mamu koje to već spremaju. Ali svkakao se trudim da u svom mestu ne prodajem svoje proizvode. Ja se držim one stare izreke koja kaže: Kroz svoj sokak samo prođi.”

Kakva su iskustva onih koji su kupili jednom tvoj proizvod? Da li se ti kupci vraćaju?

Ana: “Naravno da se vraćaju. Ja od prvog dana vodim sve knjige recepata, rasgohoda i zadovoljnih kupaca. Mnogo sam srećna kad vidim novog kupca, ali da verujete sam još srećnija kad u telefonu vidim neko poznato ime. I stvarno sam zahvalna svim mojim kupcima na lojalnosti.”

Koji se proizvodi najviše traže? Da li ima neki proizvod da kupci više traže?

Ana: “Ja sam malo porasla u prezentaciji svojih proizvoda u smislu poslovanja, tako što sam razdvojila osnovne od primarnih proizvoda. I mogu slobodno reći da mi je jako teško pripremati jednu široku paletu proizvoda. A ta paleta pokriva jedan špajz. Znajte samo da kada trava zeleni a vi nemate na svojoj polici nijednu teglicu ili flašicu preostalu od prethodne godine znajte da ste uspeli. Meni je za to trebalo punih 7 godina, tako da polako ne odustajte. Samo gradite svoj ciljeve i potkrepljujte ih svojim mogućnostima.”

Sagovornica: Ana Nikodijević, Ovsište