Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić preporučio je domaćim ratarima da zbog sve češćih suša razmotre proizvodnju stočnog sirka umesto kukuruza. Međutim, poljoprivrednici upozoravaju da ova kultura, uprkos većoj otpornosti na sušu, nema dovoljno razvijeno tržište ni sigurnu cenu.
Poljoprivrednik Milan Bogunović iz Banatskog Karađorđeva, koji dve godine seje sirak kako bi ispitao hranljivu vrednost, troškove proizvodnje i tražnju na tržištu, rekao je za Betu, kako prenosi Danas, da su troškovi proizvodnje kukuruza i sirka slični, jedino je sirku potrebno malo manje mineralnog đubriva i duže može da „čeka“ kišu.
Možda vas zanima
„Prinos sirka na mojoj parceli je prošle godine na suši bio bolji od kukuruza, 3,5 tone po hektaru, a kukruza je bilo pola tone“, kazao je Bogunović.
Dodao je da je prednost sirka u odnosu na kukuruz to što ima tri-četiri odsto više proteina, ali da u stočnoj ishrani mora da mu se doda i 50 odsto kukuruza.
Druga prednost sirka je, prema njegovim rečima i što se na njemu ne razvija gljiva koja proizvodi otrov aflatoksin kao na kukuruzu u sušnim godinama i što se zeleni deo biljke može koristiti kao kabasta hrana za goveda.
Bogunović je rekao da proizvodnju te ratarske kulture ipak neće širiti, jer ne postoji tražnja na tržištu, pošto ga industrija nije prihvatila kako bi ga preradila u stočnu hranu.
Još jedan razlog koji ne ide u prilog širenju proizvodnje sirka je, kako je rekao, što mu cena može biti ispod cene kukuruza. Sirak se, kako je naveo, u postojećim tržišnim uslovima uglavnom može koristiti za sopstvene potrebe.
Zoran Boca iz poljoprivredne savetodavne služne u Somboru istakao je da kompanije nude seme sirka kao alternativu za kukuruz, ali da ta ponuda nije „zaživela“.
„Sirak je malo zastupljen u Vojvodini, a od kukuruza se razlikuje po tome što je za proizvodnju potrebno do 20 odsto manje mineralnog đubriva i malo bolje podnosi sušu. U ovim uslovima daje kakav-takav rod, ali tržište za taj usev nije veliko“, rekao je Boca.
Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović naglasio je da ministar Glamočić umesto pravih rešenja nudi loše alternative sa sirkom.
Kada se, kako je rekao, poljoprivrednici žale zbog problema u tom sektoru Glamočić ih optužuje da vode političku kampanju.
„Na ovakvoj suši ne može ništa da rodi, osim kaktusa“, rekao je Filipović i dodao da je na komšijinoj njivi repe do sada preživelo samo tri komada.
„Kod mene se repa još dobro drži, ali je mala kao šargarepa. Kada je u julu i avgustu trebalo najviše da raste sunce i visoka temperatura su izgoreli sve, pa i suncokret koji najbolje podnosi sušu“, rekao je Filipović.
Dodao je da bez vode nema poljoprivrede, kao što nema ni tržišta za sirak.
Izvor: Danas
Komentari