Kada smo 2023. godine pisali o sirku kao mogućoj alternativi kukuruzu, među glavnim argumentima bili su niži troškovi proizvodnje, otpornost na sušu i mogućnost ostvarivanja solidnih prinosa čak i na zemljištu slabijeg kvaliteta. Tri godine kasnije, posle još nekoliko teških sezona za kukuruz, pitanje više nije samo da li sirak ima potencijal, već gde njegova proizvodnja zaista ima ekonomsku prednost.
Kukuruz je i dalje jedna od najvažnijih ratarskih kultura u Srbiji i teško da će ga sirak uskoro skinuti sa tog mesta. Međutim, sve češće sušne godine i ekstremno visoke temperature menjaju računicu na njivama.
Možda vas zanima
Upravo zbog toga sirak sve više privlači pažnju proizvođača, naročito na parcelama na kojima kukuruz u stresnim godinama ne uspeva da ostvari zadovoljavajući rod.
Pre tri godine računica je bila jasna
AGROmedia je još 2023. godine pisala o iskustvu poljoprivrednog preduzeća Miljković V. Silosi iz Starih Banovaca, koje je proizvodnju sirka zasnovalo na 40 hektara zemljišta šeste klase u KO Progar.
Reč je o zemljištu tipa osolođene gajnjače, veoma lošeg kvaliteta, na kojem je tada ostvaren prosečan prinos od čak 7,5 do 8 tona sirka po hektaru.
| Kukuruz | 2,4 do 3 vreće semena | 30.000 dinara |
| Sirak | 1 vreća semena | 21.000 dinara |
Tadašnja računica proizvođača pokazivala je i značajnu razliku u troškovima semena. Za hektar kukuruza bilo je potrebno između 2,4 i tri vreće semena, odnosno oko 30.000 dinara, dok je jedna vreća semena sirka koštala oko 21.000 dinara.
Kao jedna od glavnih prednosti sirka navedeno je da proizvodnja može biti oko 30 odsto jeftinija od proizvodnje kukuruza.
Međutim, tri godine kasnije, tu računicu treba posmatrati nešto opreznije.
Koliko danas košta seme sirka?
Aktuelne maloprodajne cene pokazuju da pakovanje od 300.000 zrna pojedinih hibrida sirka košta oko 21.990 dinara, dok se druga pakovanja kreću oko 22.590 do 22.990 dinara. Dakle, zanimljivo je da se cena pojedinih pakovanja nije značajno udaljila od one koju smo navodili 2023. godine.
Ipak, jedna vreća ne mora automatski da znači jedan hektar.
Kod hibrida LID Sinai, na primer, preporučena gustina setve u stresnim uslovima iznosi od 200.000 do 300.000 zrna po hektaru, u povoljnim uslovima od 260.000 do 320.000, dok se u navodnjavanju preporučuje od 300.000 do 350.000 zrna.
Zbog toga danas nije sasvim precizno tvrditi da je proizvodnja sirka po pravilu 30 odsto jeftinija od kukuruza. Troškovi zavise od izbora hibrida, đubrenja, zaštite, parcele i drugih uslova proizvodnje.
Ipak, sirak ima manje potrebe za pojedinim inputima. Prema tehnologiji proizvodnje koju navodi Axereal, sirak ima manje potrebe za hranivima u odnosu na kukuruz, mada za ostvarivanje visokih prinosa zahteva odgovarajuće đubrenje.
Kad kukuruz podbaci, može li se zaraditi od PERŠUNA? Itekako!
Ono što je bilo važno 2023. danas je još važnije – voda
Ako ekonomska računica više nije tako jednostavna, jedan argument u korist sirka postao je još značajniji – otpornost na sušu.
Poslednjih nekoliko godina pokazalo je koliko kukuruz može biti ranjiv na visoke temperature i nedostatak padavina.
Iskustva sa domaćih njiva to potvrđuju. Kako je nedavno za RTS ispričao proizvođač Adrian Fodor iz Hetina, sirku je, prema njegovom iskustvu, potrebno oko trećinu manje vode i hraniva u odnosu na kukuruz. Ove sezone očekuje između tri i četiri tone sirka po jutru na parcelama na kojima, kako navodi, na susednim njivama nema ni klipa kukuruza.
Fodor zbog toga već planira da naredne godine prepolovi površine pod kukuruzom u korist sirka, ali ne i da kukuruz potpuno izbaci iz proizvodnje.
Slična iskustva stižu i iz drugih delova Vojvodine. U maju ove godine zabeleženo je povećano interesovanje za sirak upravo zbog njegove sposobnosti da bolje podnese toplu i sušnu klimu.
Sirak nije kultura bez rizika
Ipak, otpornost na sušu ne znači da je sirak kultura koju je dovoljno posejati i čekati žetvu.
I on zahteva odgovarajuću agrotehniku, đubrenje i zaštitu. Stručnjaci upozoravaju da usev mogu ugroziti kukuruzna pipa i vaši u vegetativnom porastu, a kasnije i kukuruzni plamenac i kukuruzna sovica.
Zbog toga ni staru računicu prema kojoj dva prskanja koštaju svega 1.000 do 1.200 dinara po hektaru više ne treba uzimati kao univerzalno pravilo. Stvarni troškovi zaštite zavise od stanja parcele, pritiska korova i štetočina i primenjene tehnologije.
Najveći problem nije proizvodnja, već kome prodati sirak
Ovo je možda i najvažnija razlika u odnosu na optimističnu računicu iz 2023. godine.
Tada smo pisali o ugovorenoj proizvodnji kod koje je proizvođaču bio obezbeđen plasman. Danas se, međutim, zagarantovan otkup ne može podrazumevati za svakog proizvođača.
Sirak se u Srbiji otkupljuje i postoje specijalizovani otkupljivači, ali stručnjaci i sami proizvođači kao jedan od najvećih izazova izdvajaju upravo tržište.
Situacija se ipak menja.
Sirak zrnaš nalazi primenu prvenstveno u stočnoj hrani, a zbog problema sa rodom kukuruza interesovanje stočara i mešaona hrane raste. Proizvođači navode i da se cena sirka na tržištu u velikoj meri formira u odnosu na cenu kukuruza.
Zato bi poljoprivrednik koji prvi put razmišlja o setvi sirka trebalo da razmišlja obrnutim redosledom – najpre o tržištu i kupcu, a tek onda o hektarima koje će zasejati.
Treba li onda sirak da zameni kukuruz?
Verovatno ne, ali to možda nije ni pravo pitanje.
Stručnjaci smatraju da kukuruz treba zadržati na najboljim zemljištima i parcelama na kojima i u stresnim godinama daje relativno stabilne prinose, posebno tamo gde postoji mogućnost navodnjavanja.
Sirak svoju šansu ima upravo tamo gde kukuruz postaje rizičan: na slabijim zemljištima, sušnijim terenima i parcelama na kojima visoke temperature i nedostatak vode sve češće desetkuju rod kukuruza.
To je zapravo veoma slično zaključku do kojeg smo došli još 2023. godine.
Tada smo pisali da sirak ne treba da potisne kukuruz, već da omogući bolje iskorišćavanje zemljišta slabijeg kvaliteta. Tri godine kasnije, posle novih sušnih sezona, taj argument deluje još snažnije.
Promenile su se cene, promenila se računica inputa, a tržište i dalje predstavlja izazov. Ali promenila se i klima.
Zato sirak možda nije zamena za kukuruz na srpskim njivama – ali na parcelama na kojima kukuruz sve češće ne uspeva, mogao bi da bude jedna od ozbiljnijih alternativa za sigurniju proizvodnju u godinama koje dolaze.
Komentari