El Ninjo koji se razvija iznad Tihog okeana mogao bi da bude najjači u poslednjih više od jednog veka. Njegove posledice osetiće se širom planete, od ekstremnih suša i oluja do poremećaja u poljoprivrednoj proizvodnji, snabdevanju hranom i globalnim lancima snabdevanja.
Meteorolozi upozoravaju da bi El Ninjo koji se trenutno formira iznad Tihog okeana mogao da dostigne nezabeleženu snagu i da 2027. godinu učini najtoplijom otkako postoje merenja.
Možda vas zanima
Prema prognozama britanske meteorološke službe Met Office, temperatura površine Tihog okeana mogla bi da poraste za više od tri stepena Celzijusa. Poređenja radi, rast od dva stepena već se smatra pokazateljem veoma snažnog El Ninja.
Profesor Adam Skejf, rukovodilac sektora za dugoročne prognoze u Met Officeu, ocenio je da je reč o događaju bez presedana.
„Nikada u našim prognozama nisam video ovako snažan signal El Ninja. Očekujemo najjači El Ninjo u poslednjih više od sto godina, čiji bi vrhunac mogao da premaši tri stepena. Tako nešto nije zabeleženo u savremenim klimatskim podacima“, rekao je Skejf.
Gde se očekuju najteže posledice?
Efekti El Ninja neće biti isti u svim delovima sveta. U pojedinim oblastima doneće ozbiljne suše, dok će druge pogoditi obilne padavine, poplave i oluje.
Naročito teške suše očekuju se u delovima Južne Amerike, zapadnog Pacifika, južne Afrike i severoistočne Australije. Istovremeno, severozapadna Evropa mogla bi da ima znatno vlažnije i olujnije vreme.
Najizraženije posledice očekuju se u tropskim područjima, ali će se atmosferski poremećaji širiti i izvan njih, menjajući uobičajene obrasce padavina i temperature širom planete.
Takvi uslovi mogu direktno da ugroze poljoprivrednu proizvodnju, prinose, dostupnost vode i bezbednost hrane. Poremećaji u proizvodnji pojedinih kultura mogli bi da se odraze i na međunarodnu trgovinu, cene hrane i lance snabdevanja.
Čak 50 miliona ljudi u riziku od akutne gladi
Ujedinjene nacije upozorile su početkom avgusta da bi vremenski uslovi izazvani El Ninjom do kraja sledeće godine mogli da dovedu još 50 miliona ljudi u stanje akutne gladi.
Rizik je posebno izražen u područjima koja već imaju teškoće sa proizvodnjom hrane, siromaštvom, nedostatkom vode i političkom nestabilnošću. Dugotrajne suše mogle bi da desetkuju useve i stočni fond, dok bi obilne padavine i poplave u drugim regionima mogle da unište zasade i poljoprivrednu infrastrukturu.
SUPER El Ninjo na pomolu – kakve posledice čekaju svet i Srbiju?
Profesorka Hejli Fauler, direktorka Centra za klimatsku i ekološku otpornost Univerziteta u Njukaslu, upozorila je da bi novi „super El Ninjo“ mogao da dostigne ili premaši intenzitet događaja iz 1877. i 1878. godine.
Taj El Ninjo izazvao je posledice velikih razmera, uključujući glad i oko 50 miliona smrtnih slučajeva, uglavnom u Aziji i Južnoj Americi. To je u tom trenutku predstavljalo između tri i četiri odsto ukupne svetske populacije.
Šta je El Ninjo i kako nastaje?
El Ninjo je prirodna, ciklična klimatska pojava koja se javlja na svake dve do sedam godina.
U normalnim okolnostima, pasati iznad Tihog okeana potiskuju toplu površinsku vodu prema Aziji, dok se uz obale Južne Amerike iz dubine podiže hladnija voda.
Tokom El Ninja ti vetrovi slabe ili menjaju smer. Zbog toga se istočni deo Tihog okeana dodatno zagreva, što pokreće promene u cirkulaciji atmosfere i utiče na vremenske prilike širom sveta.
El Ninjo može da promeni raspored padavina, poveća rizik od suša, poplava i tropskih oluja, ali i da utiče na temperature, morske ekosisteme i proizvodnju hrane.
Da li El Ninjo dodatno podiže globalnu temperaturu?
Još nije u potpunosti poznato u kojoj meri klimatske promene izazvane emisijama ugljenika utiču na razvoj i intenzitet El Ninja. Naučnici, međutim, upozoravaju da se njegovo prirodno zagrevanje sada nadovezuje na već povišene globalne temperature.
Tokom snažnih epizoda El Ninja iz okeana se u atmosferu oslobađa znatno više toplote. Zbog toga prosečna globalna temperatura obično dodatno raste, naročito tokom godine koja sledi nakon zimskog vrhunca ove pojave.
Prema procenama Met Officea, 2027. godina veoma verovatno bi mogla da nadmaši 2024. i postane najtoplija godina otkako postoje merenja.
Globalna temperatura mogla bi privremeno da premaši granicu od 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, dok pojedini naučnici procenjuju da bi zagrevanje moglo da dostigne, pa čak i premaši, 1,7 stepeni.
Poljoprivreda među najugroženijim sektorima
Snažan El Ninjo može ozbiljno da utiče na proizvodnju žitarica, kafe, kakaa, šećerne trske, pirinča, uljarica, voća i drugih poljoprivrednih kultura. U sušnim područjima najveći problemi mogli bi da budu nedostatak vode, manji prinosi i propadanje useva, dok bi regione sa obilnim padavinama mogle da pogode poplave, erozija zemljišta i širenje biljnih bolesti.
Ugrožena je i stočarska proizvodnja, jer suša smanjuje dostupnost pašnjaka, vode i stočne hrane. Istovremeno, ekstremni vremenski događaji otežavaju transport, skladištenje i distribuciju poljoprivrednih proizvoda.
Zbog toga bi El Ninjo mogao da utiče ne samo na količinu proizvedene hrane već i na njenu cenu i dostupnost na svetskom tržištu.
Meteorolozi još ne mogu precizno da predvide sve posledice ovog događaja, ali se sve više slažu da će biti jedan od najintenzivnijih ikada zabeleženih. Poslovni lideri, poljoprivrednici i donosioci odluka zato će morati da se pripreme za moguće probleme u proizvodnji hrane, trgovini i lancima snabdevanja.
Izvor: The Guardian
Komentari