Mali proizvođači sira: Problem je što dajete maksimalan kvalitet za neku prosečnu cenu

Mali proizvođači sira: Problem je što dajete maksimalan kvalitet za neku prosečnu cenu

Porodica Radišić, Petar i Zorica, u bačkom selu Čurug bave se uzgojem krava i proizvodnjom različitih vrsta sireva. Sa njima smo razgovarali o tome koliko su oni zadovoljni isplativošću govedarstva i prerade mleka, kao i o tome koji su najveći problemi kod ove proizvodnje.

SirFoto: Zorica Radišić

Ratarska proizvodnja ne pojeftinjuje stočarsku

Porodica Radišić uzgaja oko 20 grla rase crni holštajn. Takođe na oko 100 hektara bave se ratarskom proizvodnjom koja uključuje uzgoj kukuruza, pšenice, raži, soje i deteline koje koriste u ishrani stoke.

Na pitanje koliko im to pojeftinjuje stočarsku proizvodnju naši sagovornici ističu da ništa ne pojeftinjuje jer hrana ima svoju tržišnu cenu.

„Svi ljudi misle da ako proizvodiš hranu za životinje, sve izađe jeftinije, što je apsolutno netačno. Da biste proizvodili hranu vama je potrebno vreme, energija, radna snaga, određeni kapital, sve ima svoju tržišnu cenu. Međutim benefit je to što znamo šta dajemo životinjama i zato proizvodimo hranu“, rekao je Petar Radišić.

Tradicija proizvodnje sira koja se prenosi sa svekrve na snajku

Njegova supruga Zorica ističe veoma interesantnu činjenicu. Oni su sada već četvrta generacija koja čuva tradiciju proizvodnje sira, a ono što je karakteristično je da se ona prenosi sa svekrve na snajku.

„Mi proizvodimo sitan sir, sir u kriški, rolovani sir običan i sa dodacima origana, bosiljka, prženog susama, ljute tucane paprike, vlašca. Imamo i polutvrde sireve, to je naš „Ambasador“ koji je sir sa zrenjem od minimum tri meseca, a kada je reč o tvrdim sirevima imamo „Čuružano“ sa minimalnim zrenjem od šest meseci i halumi sir za grilovanje“, istakla je naša sagovornica koja sa svojim suprugom drži radionicu za izradu sira “Farmer”.

Farmaceutski mantil je zamenila proizvodnjom sira

Kada je u pitanju plasman njihovih proizvoda, ona ističe da prodaju u malim prodavnicama po Novom Sadu i Beogradu koje su specijalizovane za otkup delikatesa, a svi zainteresovani imaju mogućnost da dođu i kod njih u Čurug.
Zanimljiv podatak je da je naša sagovornica posao farmaceuta zamenila poljoprivrednom proizvodnjom.

„Zadovoljna sam odlukom, radim samo za sebe, jeste da je to dosta teži posao i da nemate radno vreme nego se radi od jutra do mraka, a nekad i po mraku. Opet drago mi je da stvaram nešto svoje“, rekla je Zorica.


Crni holštajnFoto: Zorica Radišić

Ljudi zbog ekonomske situacije kupuju jeftinije, ne kvalitetnije

Na pitanje koliko su zadovoljni uslovima u preradi mleka i proizvodnji sira, odgovara da pak time nisu zadovoljni. Kao najveći problem ističe problem plasmana proizvoda.

„Problem je jer vi dajete maksimalan kvalitet za neku prosečnu cenu, a nešto što nije odgovarajućeg kvaliteta plasira se po nezasluženoj ceni. To je samim tim direktna konkurencija, jer zbog ekonomske situacije u našoj zemlji svi će prvo gledati da kupe ono što je jeftinije, a ne kvalitetnije“, rekla je za kraj Zorica Radišić i dodala da posećuju festivale i sajmove i na taj način rade promociju i degustaciju svojih proizvoda.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica