Podolsko goveče je stara rasa koja je u prošlosti imala veliki značaj, a danas u našoj zemlji postoji svega 200 grla ove rase. U specijalnom rezervatu prirode Zasavica danas se nalazi 60 grla podolskog govečeta i mi smo razgovarali sa Slobodanom Simićem iz tog rezervata o karakteristikama te rase i njenom značaju, te pritom saznali mnoge zanimljivosti.
Foto: Specijalni rezervat prirode ZasavicaMleko je izuzetnog kvaliteta, ali ga daje u malim količinama
„Za ovu rasu se kaže da je stigla iz Podolije, područje Ukrajine. Mađari su ga u 10. veku doneli u velikom broju i upravo je u toj zemlji danas najveći broj podolskih goveda, oko 20 000. U Italiji je takođe zastupljena ova rasa, tamo se zove Podolico. Kod nas je bila zastupljena u Vojvodini i služila je kao takozvano radno govedo, odnosno za vuču teških tereta, izvlačenje drva iz šuma, a naročito za oranje. Bila je John Deer više od jednog veka“, rekao je Simić za naš portal.
Kako kaže, knez Miloš je uvezao nekoliko bikova podolske rase u 19. veku, držao ih je na Povlenu i ukrštao sa Bušom. Tako je nastalo čuveno Kolubarsko govedo koje je bilo osnovna rasa sve do Drugog svetskog rata u Srbiji. To je upravo bilo ono govedo koje je vuklo topove u Prvom svetskom ratu, služilo za oranje, bilo je manje od Podolca, a veće od Buše.
MOŽDA VAS ZANIMA
Kada se govori o mleku i mesu ove rase, naš sagovornik ističe da Podolsko goveče daje veoma malo mleka, taman toliko da othrani svoje mladunče.
„Mleko je vrlo masno, preko četiri posto i izuzetnog je kvaliteta. Od njega se pravi drugi najskuplji sir na svetu, na prvom mestu je naš sir od magarećeg mleka koji košta 1000 evra, a Italijani prave Caciocavallo Podolico, sir od mleka Podolske rase koji se skuplja sa planine jer su tamo smeštena grla. Izuzutno je kvalitetno i samo mleko i sir, ali je osim toga što daju malo mleka problem i njegova muža jer su poludivlji“, istakao je naš sagovornik.
Ne oboleva ni od jedne bolesti, otporna je na sve klimatske uslove
Prema njegovim rečima, meso ove rase se naziva takozvanim grubim mesom i najbolje je koristiti ga za gulaš. Osim u specijalnom rezervatu prirode Zasavica ova rasa se može pronaći na Deliblatskoj peščari, ima ih u Pančevu i kod privatnih vlasnika u Bačkoj Topoli i okolini Čuruga. Njihov cilj je, kako kaže, održavanje genetičkih resursa i to čine u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Foto: Specijalni rezervat prirode Zasavica„Oni su kod nas na pašnjaku i leti i zimi. Tokom zime se malo dohranjuju kada nema trave i kada padne sneg, ali su potpuno prilagođeni prirodi, ženka kada se oteli sakrije svoje mladunče isto kao i gazela i druge divlje životinje“, naglasio je Simić.
Dodaje da je to najveće radno govedo u Evropi, bik dostiže težinu preko 1000 kilograma. Specifičnost ove rase je što nikada nije obolevala ni od jedne bolesti koje su karakteristične za domaća goveda kao što su slinavka, šap i plućne bolesti, izuzetno je otporna na različite klimatske uslove, samo je važno da ima dobru pašu.
Komentari