Svet poljoprivrede Prodavnica

KAKO SE GAJI CIGAJA: Od mleka ove autohtone rase nastaje najbolji sir

Za mnoge stare, autohtone rase stoke i živine mnogi ljudi nisu ni čuli uprkos tome što su se u prošlosti gajile u velikoj meri i davale kvalitetno meso, mleko, jaja, vunu i druge proizvode. Ipak ima i onih koji su čvrsto odlučili da iste ne padnu u zaborav. Jedan od takvih uzgajivača je Bojan Vlašić iz Izbišta u Banatu, koji na svom imanju gaji vojvođansku autohtonu rasu ovaca Cigaju.

Bojan VlašićFoto: Bojan Vlašić

Cigaja je najbolja rasa za uzgoj na tom podneblju

Kako kaže naš sagovornik, ovu staru rasu počeo je da uzgaja njegov otac Bogdan 1983. godine.

„Moj otac je pored svog stalnog kuvarskog posla počeo i da se brine o dva jagnjeta koja je dobio na poklon. Pošto su jagnjad bila ženska, odlučio je da ostanu za priplod i tako su se godinama ovce jagnjile, on je uvek ostavljao žensku jagnjad i na taj način smo došli do današnjeg stada”, priča Vlašić.

Upravo mu je njegov otac Bogdan preneo ljubav prema ovcama. Ta ljubav je posle njegove završene srednje škole prerasla u porodični biznis. Njegov otac ga je iznenada napustio u novembru prošle godine ali uspešno su nastavili da rade na imanju njegova majka Slavica, supruga Rada, ćerka Dunja i sin Bogdan. Kaže da bi se uvek opredelio za posao poljoprivrednika, sebe vidi na imanju i nikada nije pokušavao da potraži neki drugi posao.

On ističe da je Cigaja najbolja ovca za uzgoj na tom podneblju. Može boraviti na ispaši, a isto tako može se držati i u štalskim uslovima. Na svom porodičnom imanju u rodnom selu Izbištu imaju 180 ovaca, a tu spadaju i  jaganjci i ovnovi.

„Cigaju karakterišu crna glava, dugačke uši, visokog su rasta. Nisu komplikovane za uzgoj, od aprila meseca su na ispaši sve do decembra. Sem redovnog vakcinisanja nemamo nekih velikih problema sa bolestima”, objašnjava ovaj uzgajivač koji je inače i član Udruženja proizvođača mlečnih proizvoda „KRIŠKA“.

Mleko muzu ručno, sir prave od nekuvanog mleka

On dodaje da prema njegovim saznanjima poreklo Cigaje datira u prošlost i da se najvise gaji u Vojvodini. Pojedini kažu i da je došla iz Rumunije a da su se u Vojvodini poboljšale njene karakteristike i stvorena je ovakva kakva je danas. Pre je ona bila manja, kraćih ušiju i ne tako crne glave.

Ovce CigajeFoto: Bojan Vlašić

Kako kaže, jaganjce prodaju industriji mesa Matijević u Novom Sadu. Vunu ove rase nažalost niko ne želi da kupi i imaju uskladištenih oko dve tone vune. Od mleka prave sir za koji su 2017., 2018. i 2019. godine dobili zlatnu medalju za kvalitet na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Sav sir, a to je količina od oko 1000 do 1300 kilograma po sezoni, uspeju da prodaju od kuće i na pijaci u Vršcu.

„Pravljenje sira počinje mužom koju obavljam ručno. Po završetku muže obavlja se ceđenje kroz dva cedila presavijena na 8 delova. Nakon toga mleko se transportuje do kuće gde se opet cedi kroz 16 slojeva cedila kako bi bili sigurni da ni najmanja trunčica neke nečistoće ne bi mogla da prođe. Mleko se zatim podliva sirištem za ovčije mleko”, objašnjava proces pripreme sira naš sagovornik.

On naglašava da je karakteristika njihovog sira ta da se on pravi od nekuvanog mleka. Kada se mleko podsiri stavlja se u kalupe i stisne se teretom kako bi se ocedila surutka. Posle nekoliko sati ceđenja vadi se iz kalupa i seče se na kocke jednake veličine. Sir se potom soli i skladišti u rashladnom uređaju do prodaje.

Ovčiji sirFoto: Bojan Vlašić

„Jedna količina sira se prodaje odmah kao mladi sir a druga količina se odvaja i ostavlja se da duže stoji i sazri u svima dobro poznati ovčiji stari sir koji je dosta slaniji i intenzivnijeg ukusa nego mladi sir. Sir nakon proizvodnje ide na laboratorijsku analizu na Institut Tamiš Pančevo”, rekao je o svojoj proizvodnji Vlašić i dodao da od držanja ovaca dobijaju i stajsko đubrivo koje im je dragoceno u ratarskoj proizvodnji.

Komentari