Svet poljoprivrede Prodavnica

Rod graška ove godine podbacio, na pijačnim tezgama ga nije bilo dovoljno a i cene su bile visoke

Reklo bi se da je ove godine grašak izneverio poverenje potrošača i da je rod bio manji nego ranijih sezona. Mladog, hrskog slatkog zrna, ušuškanog u jedre zelene mahune, u uobičajeno vreme na pijačnim tezgama nije bilo kao ranijih godina. Za ono malo što se kočoperilo po pijacama i marketima, po ceni delovalo je kao da je bilo pozdravljeno. Zbog čega? Na pijaci se nije mogao čuti odgovor.

Grašak © PixabayFoto:Pixabay

Da podsetimo. Srbija nije zemlja bogom dana za grašak, jer njemu više odgovaraju uslovi iznad 40-tog stepena severne geografske širine. Ipak, kod nas se gaji na prosečno 7.000 hektara, najviše u Vojvodini i godišnje se ubere oko 34.000 tona zrna.

Kako ističe dr Žarko Ilin, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, ovo povrće ima umerene zahteve kada su u pitanju uslovi uspevanja. Jako dobro podnosi niske temperature, minimalna temperatura za rast i razviće je između 4 i 5 stepeni Celzijusovih, a u našoj zemlji idealni uslovi za rast vladaju od marta do juna.

Mlade biljke mogu da prežive i jače mrazeve, čak do -8 stepeni. Ipak, optimalna temperatura za razvoj je 19 stepeni, a za formiranje generativnih organa-cvetova i kasnija plodova, između 15 i 20 stepeni.

Međutim, grašak zahteva veliku razliku između dnevnih i noćnih temperatura, a to je od 6 do 10 stepeni. Upravo to ume ponekad da bude problematično u vreme berbe, koja pada obično u trećoj dekadi juna.

Zašto je za rod graška ova godina bila drugačija od predhodnih

Podaci pokazuju da je ove godine ta razlika bila značajno manja, pa su zrna brže sazrevala. Kod nas je posle Vidovdana otežano ubiranje, jer uz ubrzano sazrevanje, grašak praktično gubi na kvalitetu – prezreva. Prezrevanjem, zrna iz finih tehnoloških prelaze u burnu fiziološku zrelost, i gube na kvalitetu.


Ova godina je bila izuzetna po mnogo čemu. Grašak se sejao i do 20. aprila, jer se u bašte i njihove nije moglo ući. A i onaj, posejan u optimalnom roku, kako kaže dr Janko Červenski, istraživač u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, zbog hladnog zemljišta i jačih mrazeva, se „pritajio“ u zemlji i sačekao optimalne uslove da nikne. Tu je izgubio korak, biljke su u sve faze razvoja, pa i berbu, ulazile kasnije. A onda je temperatura naglo skočila, smanjila se razlika između noćne i dnevne, i zrna su počela ubrzano da sazrevaju. Dok su baštovani shvatili šta se dešava, grašak je „na brzinu“ prošao kroz fazu u kojoj su zrna pogodne čvrstoće i kvaliteta za berbu.

Ako se pregleda temperature i vlažnost od severa do berbe, vidi se da je sliku optimalnih uslova za razvoj graške ove godine kvarilo još mnogo toga. Grašak je leguminiza, ima povećan nivo proteina, i, da bi seme moglo da usvoji vodu, bubri, klija i niče, potrebne su veće količine vode.

Grašak © PixabayFoto:Pixabay

Da li je bilo dovoljno vode i vlažnosti vazduha za nicanje graška

Vode je bilo dovoljno i kada je nastupila temperatura povoljna za nicanje, i ova faza je bila burna. Cvetanje koje počinje oko 10. maja i traje do polovine juna, bilo je problematično. Pošto je to dugi period, a grašak zahteva povoljne uslove vlažnosti zemljišta i vazduha, čak 135 mm taloga, da bi se formirao što veći broj mahuna i zrna u njima, obično se njive pod ovim povrćem navodnjavaju.

Zanimljivo je da grašak zahteva i povezuje relativnu vlažnost vazduha koja potpomaže samooplodnju. U početku generativnog perioda ti uslovi su bili zadovoljeni. Kasnije, kada je temperatura naglo skočila, a kiše nije bilo, ta faza razvoja je skraćena, pa je i kod semenskog graška nastao problem.

– Sve dok se ne završi dorada ne možemo se sa sigurnošću reći da je ove godine unos semenskog graška podbacio-ukazuje dr Červenski. – Činjenica je da su zrna sitnija, jer je bilo ukrzano sazrevanje. Kakva je klijavost i energija klijanja to tek treba da se utvrdi. Tek posle toga možemo dati konačni sud o kvalitetu semena graška.

 

 

 

 

Komentari