U poslednjih petnaest godina evropsko tržište krompira prolazi kroz ozbiljne promene koje utiču i na proizvodnju i na preradu ovog važnog prehrambenog artikla. Dr Živko Bugarčić bavio se pitanjem zašto su zemlje Centralne i Istočne Evrope, uključujući i Balkan, značajno smanjile površine pod krompirom, kakvu su ulogu imale EU subvencije i zašto je uzgoj žitarica mnogim farmerima postao isplativiji izbor. Tema je važna za sve koji prate poljoprivredne trendove, posebno u svetlu sve izraženije prehrambene nesigurnosti u regionu.
U poslednjih 15-ak godina događaju se veoma krupne promene u proizvodnji i preradi krompira na području Evrope. Nove članice EU iz Centralne i Istočne Evrope, a posebno sa Balkana, su značajno smanjile zasađene površine a samim tim ukupan obim proizvodnje.
Možda vas zanima
Predpristupni fondovi su nekim proizvođačima pomogli da se značajno opreme sa potrebnom mehanizacijom u izgrade kvalitetna skladišta, ali je to malo pomoglo da se postigne nivo proizvodnje koji zadovoljava lokalne potrebe.
Iz tabele br.1. se može jasno videti da su posebno značajno smanjenje imali Rumunija, Bugarska, Mađarska, Slovačka, Grčka i Poljska, koja je dugo bila drugi najveći proizvođač posle Nemačke. Od 2005-2010 za mnoge farmere bilo je unosnije da gaje ratarske zrnaste kulture, jer su one imale period prilično visokih cena uz znatno manja ulaganja i rizik u odnosu na proizvodnju krompira.
Tab.1. Površine pod zasađenim krompirom u nekim članicama EU (000 ha)
Proizvodnja krompira u Španiji i Portugalu: Izazovi južne Evrope
Za evropsko tržište krompira veoma su značajna dešavanja u Španiji i Portugalu. Ovo su dve turističke zemlje u kojima se proizvodi puno ranog krompira (pre svega u Španiji) za tržište Zapadne i Severne Evrope, gde se krompir plasira od kraja marta do druge polovine leta.
U mnogoljudnoj Španiji se očekuje manji porast ukupne proizvodnje, ali se još uvek ne zna da li će dostići dva miliona tona. Ukupan rod krompira u Portugalu se procenjuje na 322.000 tona, 11.5% više u odnosu na prošlogodišnjih 285.000 tona, što je bio istorijski minimum.
Proizvodnja krompira u Španiji i Portugalu u velikoj meri zavisi od dostupnosti vode za navodnjavanje, jer velike klimatske promene u poslednjih 20-ak godina iziskuju češća navodnjavanja i veće zalivne norme, što značajno poskupljava proizvodnju, a često nedostatak vode i odvraća proizvođače da ulaze u posao visokog rizika. Ovo važi za čitavo područje Južne Evrope i Balkana.
Tab.2. Prinosi krompira u nekim članicama EU (t/ha)
Period 2008-2010 je bio karakterističan po tzv. svetskoj finansijskoj krizi i medijskoj kampanji o štetnosti akrilamida u krompiru, a pre svega u prerađenom čipsu i pomfritu. U tom periodu obim prerađenog pomfrita je bio ispod 4,5 mil. tona.
U periodu 2005-2010 bile su prilično niske proizvođačke cene pomfrita, pa se evropski pomfrit prodavao sve dalje od evropskog tržišta, tako da su veliki i stalni kupci postale zemlje Latinske i Srednje Amerike, kompletan Sever Afrike, Bliski i Srednji Istok, kao i Indokina.
Za kratko vreme u tom periodu podignuto je puno prerađivačkih kapaciteta u Belgiji (vodeći proizvođač pomfrita), Franscuskoj, Holandiji, kao i u Turskoj i Kini. Proizvodnja pomfrita je premašila 6 mil. tona (za 1 kg pomfrita potrebno je 1,7-2,0kg kvalitetnog sirovog krompira od sorti specijalne namene). Proizvodnja
Tab.3. Proizvodnja pomfrita u Evropi (000 tona)
Pored ove petorke, Austrija i Turska proizvode godišnje zajedno nešto više od 100.000 tona pomfrita (što je oko 1,5% u odnosu na EU-5). Velika Britanija takođe proizvodi pomfrit, ali većinski zavisi od uvoza iz severozapadne Evrope (940.996 tona u periodu april/mart 2022/23).
Do pre 20-ak godina pomfrit i razne druge prerađevine koje prate industriju pomfrita (kroketi, fleksi, pire itd.) bili su uglavnom namenjeni potrošnji u hotelima, restoranima i objektima tzv. brze hrane. Međutim, ovi proizvodi su ušli u naviku brzog spremanja hrane za domaćinstvo u velikom broju zemalja ne samo u Evropi.
Tržište pomfrita bilo je značajno poremećeno u periodu Korone u 2020 i 2021. zbog zatvaranja brojnih restorana u čitavoj Evropi, ograničenih putovanja, loše turističke sezone i sl., ali se situacija brzo stabilizovala tokom 2022. U 2022 počelo je sa radom nekoliko novih fabrika pomfrita, od kojih je najveća na jugozapadu Belgije sa kapacitetom od oko 350.000 tona sirovine godišnje.
Veći broj novopodignutih fabrika u Holandiji i Belgiji očekuju snabdevanje sa područja severozapadne Francuske. Međutim i supermarketi u većini evropskih zemalja (kao i u Srbiji) očekuju opran krompir u malim pakovanjima iz Francuske.
Tab.4. Izvoz pomfrita iz EU u neke zemlje širom sveta (t/ha)
Proizvodnja krompira – farmeri sve manje zainteresovani da održe zasade
Strogi kriterijumi u supermarketima u poslednjih nekoliko godina utiču na smanjenje interesovanja proizvođača u većini zemalja da svoj krompir plasiraju kroz trgovinske lance, a to se dešava čak i kod najboljih farmera u Zapadnoj Evropi, pa i u Francuskoj. Prema podacima iz Potato Market Weekly, Srbija je u periodu juni/maj 2021/22 uvezla iz Francuske 33.412 tona konzumnog krompira u vrednosti od 8,9 mil EUR, a u istom periodu 2022/23 20.829 tona u vrednosti 9.208 mil. EUR, čime je nastavljen veliki uvoz od preko 35.000t u 2018/19.
Povećani troškovi proizvodnje koji su posebno izraženi u poslednje 2 godine, kao i sve veće potrebe za navodnjavanjem, negativno utiču na smanjeno interesovanje farmera širom Evrope da nastave proizvodnju krompira u približnom obimu. Smanjene su površine za proizvodnju krompira za skrob za skoro 22% na najniži nivo u 21. veku, smanjena je proizvodnja za potrebe supermarketa, kao i semenska proizvodnja.
Tendencije na tržištu krompira: Da li Srbija ostaje bez domaćeg krompira?
U poslednjih nekoliko godina je prisutan veliki skok proizvodnje krompira za preradu u pomfrit, pa su cene sirovine na slobodnom tržištu povremeno više od cene krompira za konzumnu upotrebu.
Visoke cene električne energije neophodne za rad sistema ventilacije i hlađenja u dugom periodu skladištenja krompira takođe utiču na odluku farmera u Holandiji, Belgiji i Francuskoj da napuštaju zahtevnu i skupu proizvodnju semenskog i krompira za supermarkete i prelaze u proizvodnju sirovine za pomfrit.
Prema asocijaciji krompira Europatat, koja citira podatke iz severozapadne evropske grupe za krompir (NEPG), vodeće 4 zemlje i glavni proizvođači semenskog krompira, u 2023. posadile su u proseku za oko 7% manje površina, očekuje se ukupan pad proizvodnje semena po hektaru za najmanje 11-12% obzirom na loše vremenske uslove.
U Holandiji je zasađeno manje za oko 2.500ha krompira za semensku proizvodnju, a približno toliko i u Francuskoj. Samo je u Danskoj pod semenskim krompirom zasađeno nešto više u odnosu na 2022. Očekuje se da će na evropskom tržištu nedostajati najmanje 30.000 tona semenskog krompira, odnosno da neće biti kvalitetnog semena za oko 100.000 hektara nove proizvodnje, a ovo smanjenje se odnosi i na manju ponudu semena namenjenog za lokalnu semensku proizvodnju od kategorije E, kao i klase A za proizvodnju konzumnog krompira i krompira za pomfrit.
Već od sredine leta 2023 u Zapadnoj Evropi kruži upozorenje o nestašici semenskog krompira kod najvećih proizvođača semena. Proizvođači krompira širom sveta upozoravaju se da će ove sezone biti teže nabaviti seme iz Evrope zbog manje zasađenih površina i veoma teških uslova u kojima se odvijala proizvodnja.
Sadnja je kasnila zbog hladnog i vlažnog vremena u aprilu za 3-5 nedelja, produžila se do druge polovine maja, a čitav maj i juni su bili prilično suvi i topli, tako da su usevi sporo napredovali u porastu nadzemne mase. Takvi uslovi su veoma nepovoljni za zametanje krtola, što je u startu ukazivalo da će rod semenskog krompira biti znatno niži od višegodišnjeg proseka.
Asocijacija Europotat kaže da njeni članovi očekuju poseban nedostatak semenskog krompira u kalibraži 28-55 mm i semenskog krompira klase Elita, koje favorizuju neevropski kupci. Zbog toga, Europatat preporučuje zemljama širom sveta koje se oslanjaju na uvoz semenskog krompira iz EU, da za ovu godinu prošire maksimalnu kalibražu semenskog krompira kojim se trguje sa sadašnjih 55 mm na 60 mm. Ovo će poboljšati dostupnost semenskog krompira za izvozne destinacije.
Zbog svega navedenog ne očekuje se smirivanje tržišta krompira u narednih nekoliko godina. U čitavoj Evropi se očekuje rast cena konzumnog i semenskog krompira, kao i prerađenog pomfrita. Prema proceni NEPG (The North Western European Potato Growers) koja je vodeća organizacija najvećih proizvođača krompira, potrebno je u što kraćem roku izgraditi veći broj kvalitetnih skladišta za dugo čuvanje krompira, a procena je da prerađivačima nedostaje skoro 2 miliona tona sirovine u poređenju sa 2021. godinom.
Zbog nestabilnih cena krompira za preradu na slobodnom tržištu, raznih zakonskih i tehničkih ograničenja, kao i klimatskih promena, veliki je znak pitanja kojom brzinom će farmeri ispuniti očekivanja prerađivača.
Procene NEPG za sezonu 2025 su da će vodeće 4 zemlje (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija) posejati krompir na oko 3,6% više površina u odnosu na 2024 godinu, a ostale članice EU za blizu 2% više, što bi sa prosečnim prinosima bila veća proizvodnja za oko 1,5 miliona tona.
Najveći deo porasta površina u vodećim zemljama namenjen je za preradu u pomfrit koji sve više zamenjuje upotrebu svežeg krompira u domaćinstvima širom Evrope, ali i u ostatku sveta. Veća proizvodnja po pravilu utiče na pad cene, ali mnogi proizvođači smatraju da će faktor vremenske prilike uzeti deo roda, pa će tržište biti prilično mirno.
Treba istaći da je povećan interes za proizvodnju krompira bio posledica dobrih cena krompira u poslednje 3 godine, kao i niskih cena žitarica. Farmeri su semenski krompir rezervisali krajem prošle i početkom ove godine, pa nisu mogli da odustanu od kupovine kada su sredinom februara videli da dolazi do pada cena konzumnog krompira i krompira za preradu.
Literaturni podaci su korišćeni iz većeg broja članaka objavljenim u specijalizovanom magazinu Potato Market Weekly u julu 2023, aprilu i maju 2025. Svi statistički podaci u ovom magazinu se skupljaju od nacionalnih Ministarstava poljoprivrede, specijalizovanih agencija i asocijacija za krompir.
Autor: dr Živko Bugarčič
Komentari