Na tržištu krompira u Srbiji već duže vreme preovlađuju nepovoljne tendencije – površine pod zasadima opadaju, potrošnja stagnira, a uvoz beleži konstantan rast. O aktuelnim izazovima, uzrocima problema i potencijalnim pravcima razvoja ove strateške proizvodnje svoje stručno mišljenje izneo je dr Živko Bugarčić. Prenosimo vam njegov osvrt u celosti.
Srbija je već preko 15 godina suočena sa značajnim padom površina zasađenih pod krompirom, ali i padom potrošnje u domaćinstvima (koja je trenutno oko 40kg/stanovniku). Na osnovu količina uvoznog semena krompira i višegodišnje situacije sa proizvodnjom sertifikovanog semena iz domaće proizvodnje jasno se vidi da se sa kvalitetnim semenom radi proizvodnja na oko 4.000-4.500ha, odnosno oko 20% od oko 20.000ha ukupnih površina za proizvodnju konzumnog krompira.
Ovde ne računamo oko 1.700ha proizvodnje koja je namenjena za prerađivače krompira u čips, jer se radi o namenskoj proizvodnji koja nema uticaj na široko tržište krompira. Samo seme koje se koristi iz uvoza, sertifikovano seme iz domaće proizvodnje, kao i sitnije krtole koje proizvođači zadržavaju iz proizvodnje gde je korišćeno uvozno seme (ali od nekih sorti koje se manje izrođavaju) obezbeđuju dobijanja visokih prinosa i rentabilnu proizvodnju.
Možda vas zanima
Već dugo vremena imamo diferencijaciju proizvođača, tako da mnogi manji proizvođači prelaze na baštenski nivo proizvodnje, ili potpuno izlaze iz proizvodnje. Veliki pad proizvodnje je u brdskom i brdsko-planinskom području, kao i u leskovačkoj kotlini.
Trenutno je veoma upitna održivost proizvodnje ako proizvođač ne može da postigne prinos od blizu 30t/ha tržišno upotrebljive robe. To znači da krompir mora biti u kalibraži preko 45mm, bez oštećenja (ili sa minimalnim oštećenjima) od zemljišnih štetočina i mehaničkih povreda, sa krtolama pravilnog oblika, zapakovan uglavnom u pakovanje od 10kg na tzv. euro paleti. Kod isporuke ranog i letnjeg krompira krompir mora biti opran.
,,Tužna priča se nastavlja!” Dr Živko objasnio šta se dešava sa KROMPIROM!
Tendencije na tržištu krompira: problemi u proizvodnji
Domaći krompir ima prilično problema sa oštećenjima od zemljišnih insekata i deformisanim oblikom krtola, kao i sa kvalitetnim skladištenjem krompira u dužem periodu. Svake godine se za potrebe supermarketa uvozi sve veća količina krompira iz zemalja severo-zapadne Evrope i Belorusije. U kvalitetu prednjači konzumni krompir iz Francuske, koji se u poslednje 3 godine uvozi u količini od 16-20.000 tona godišnje.
Meteorološke prilike (mada je bolje reći neprilike) i klimatske promene imaju veliki uticaj na kompletnu biljnu proizvodnju u Srbiji pa prema tome i na proizvodnju krompira koji je veoma osetljiv na visoke temperature, visok UV index, na sušu jer je prilično neracionalan potrošač vode, a tu su i mnoge bolesti odnosno štetočine kojima te pojave više odgovaraju (bolestima više odgovara vlažno vreme, a insektima toplo i suša u dužem periodu).
Virusi i larve žičnjaka su stalni problem; krompirov moljac je prisutan od 2009 na jugu Srbije, ubrzo je postao problem od Leskovca do Horgoša, a sreće se i na nadmorskoj visini od oko 400m; fitoplazme su u poslednjih nekoliko godina veliki problem u krompiru u Vojvodini (što je posebno značajno kod sorti za čips); Alternaria i Rhizoctonia su kao tzv. bolesti slabosti sve agresivnije.
Na tržištu pesticida je sve duži spisak preparata koji se više ne mogu koristiti, a upitno je kolika je efikasnost nekih preparata koji se veoma dugo primenjuju kod nas u zaštiti od plamenjače jer je problem rezistentnosti nekih sojeva poznat u mnogim zemljama.
Postali smo značajan uvoznik konzumnog (merkantilnog) krompira
Zbog većeg broja gore navedenih faktora Srbija je u poslednjih 3 godine jedna od zemalja sa najvećim trendom rasta uvoza konzumnog krompira. Uvoz u prethodne 3 godine je bio preko 40.000tona svežeg krompira svake godine. Imamo skoro svake godine uvoz krompira od rane jeseni do kasnog proleća, što mnoge proizvođače obeshrabruje za nastavak proizvodnje.
Često se uvozi krompir i po višim cenama od domaćeg (kao u prethodnih 7 meseci), neke zemlje Zapadne Evrope i Belorusije imaju povremene hiperprodukcije odnosno cene ispod cene koštanja, pa mnogi prozvođači odustaju jer ne vide nikakve mere zaštite domaće proizvodnje, makar do prolećnih meseci.
U pomenutim zemljama proizvođači krompira su u dužem periodu koristili dobre subvencije, kvalitetno se opremili mahanizacijom i izgradili skladišta za smeštaj krompira, tako da povremene niske cene u pojedinim periodima godine mogu da prebrode bez većih poteškoća.
Proizvodnja krompira na IVICI – ZAŠTO Srbija od proizvođača postaje UVOZNIK?
Nepovoljna dešavanja oko nekontrolisanog uvoza iz zemalja koje imaju probleme sa velikim tržišnim viškovima krompira (hiperprodukcija i prodaja ispod cene koštanja) utiču su na sve manje interesovanje proizvođača krompira u Srbiji.
Ako se ništa ne preduzme po ovom pitanju i na neki način ne stimulišu domaći proizvođači možemo očekivati dalji fizički pad proizvodnje, a posebno brže smanjenje broja proizvođača krompira Krompir je jedan od strateških prehrambenih proizvoda i ne treba ga prepustiti slobodnom tržištu i bez ikakvih ozbiljnih subvencija u savremena skladišta.
Sezonski prelevman od septembra do februara ili marta bi sa jedne strane omogućio izvestu zaštitu domaćih proizvođača, ali i obezbedio sredstva za unapređenje proizvodnje krompira.
Tržište krompira za industrijsku preradu
Pozitivni trend u proizvodnji krompira je rastuća potreba prerađivača u tzv. zamrznutu kocku, koja se koristi za čorbe/supe, salate i nadeve.
U stalnom porastu je proizvodnja čipsa, a dva najveća proizvođača imaju izuzetne rezultate i u izvozu. Čips iz Srbije se jede u zemljama regiona (pre svega Ex YU), ali i u drugom prstenu oko Srbije.
Prema podacima magazina Potato Market Weekly od 01. 10. 2024, na preseku juni 2023/juni 2024 godišnji izvoz čipsa iz Srbije je bio 12.082 tone (preko 56 miliona EUR), što nas svrtava na 12 mesto svetskih izvoznika. Zahvaljujući visokm kvalitetu čipsa, on postiže najveće cene posle čipsa proizvedenog u Velikoj Britaniji i Kanadi (oko 4,6EUR/kg).
Trenutne potrebe prerađivača čipsa su oko 80.000t sirovine godišnje, i sve teže ih je u potpunosti obezbediti iz lokalne proizvodnje. Prerađivači imaju i problem nedostatka skladišnih prostora, jer proizvođači sirovine nisu zainteresovani da samo oni ulažu novac u izgradnju sladišta. Zbog toga je u poslednje 2 godine bio uvoz sirovine od 18 odnosno 20.000 tona.
U poslednjih 10-ak godina značajno je porasla potrošnja tzv. poluprženog pomfrita koji se isključivo uvozi iz Holandije, Belgije i Poljske. Industrijski prerađen pomfrit je sve više prisutan u potrošnji domaćinstva, gde se jela uglavnom spremaju od svežeg krompira.
Polupržen krompir se uglavnom koristi u ugostiteljskim objektima i na kioscima tzv. brze hrane. Uvoz pomfrita redovno raste na godišnjem nivou po stopi od 4-7%. U poslednjih 2 godine se uvozi od 2.100-2.400 tona mesečno, tako da je uvoz u poslednjih godinu dana dostigao 27.500tona.
Zbog toga se pojavio i investitor zainteresovan za izgradnju fabrike za pomfrit, jer je na prostoru bivše Jugoslavije potrošnja pomfrita oko 90.000tona, a na Balkanu oko 250.000 tona.
Osvrt na 2024. godinu
Proizvođači krompira bi verovatno želeli da zaborave sve ono što im se dogodilo u prošloj godini. Rani početak proleća pomerio je sadnju za oko 2-3 nedelje, a onda je mraz 20-og aprila naneo velike štete širom Srbije kod izniklog krompira namenjenog za ranu i letnju proizvodnju.
Leto je imalo prvi toplotni talas polovinom juna, ali su velike štete proizvođačima krompira nanele izuzetno visoke temperature u drugom toplotnom talasu koji je počeo 05. jula. Visoke temperature i dugotrajna suša imali su veliki negativni uticaj na umanjenje očekivanog roda i veoma ubrzan završetak vegetacionog perioda krompira.
Gornje lišće je na mnogim njivama dobilo opekotine, a donje lišće je podgorelo. Ni redovno navodnjavanje na njivama u ravničarskim područjima nije omogućilo značajnije povećanje prinosa krtola, jer je fotosinteza u takvim uslovima nisko produktivna.
Nakon nekoliko dana posle toplotnog talasa mnogi proizvođači koji su krenuli sa vađenjem krompira primetili su pojavu ‘’trulih krtola’’ koje se zapravo primarno raspadaju usled denaturacije (propadanja) tkiva što je prouzrokovano delovanjem visokih temperatura zemljišta i vazduha.
Najviše su stradale krtole blizu površine banka, a posebno kod sorti koje obrazju tzv. plitki banak, i na nivama gde nije bilo korova. Lošije zagrnut krompir i njive koje su imale veći broj navodnjavanja sa krupnom veštačkom kišom sigurno su imale veći gubitak prinosa.
Kod većine proizvođača rod je bio znatno umanjen, pa se očekivala solidna cena. Međutim, najčešća cena od oko 35-40 din/kg počev od jeseni pa do marta 2025 bila je niska za većinu proizvođača. Krompir iz Francuske je sa troškovima uvoza koštao preko 50 dinara, ali je konstantno ‘’gušio’’prodaju domaćeg.
Tendencije na tržištu krompira: očekivanja za 2025. godinu
Zbog težeg plasmana i manjeg pada cena merkantilnog krompira opao je i interes proizvođača za nabavku semena početkom februara. To se dogodilo i u zemljama regiona (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Bugarska). Problem plasmana semena je bio posebno izražen kod domaćeg semena u poljoprivrednim apotekama, kao i onoga što se tradicionalno prodaje po ulicama u manjim mestima. To znači da ćemo imati manje krompira u baštama.
Sadnja je kasnila zbog vremenskih prilika za oko 2 nedelje, mrazevi u martu i prvoj polovini aprili su naneli velike štete na izniklom krompiru za ranu proizvodnju, a negde je bilo promrzavanja na krompiru koji je bio ispod same površine zemlje. Usevi iz rane sadnje (kraj marta, početak aprila) su u početnom porastu izgledali veoma neujednačeno, jer su krompiri prošli kroz veoma stresan period. Bilo je i propadanja krtola zbog truležu u nekim prevlaženim delovima njiva.
Krompir kao i drugi usevi napreduju veoma sporo zbog pohladnog proleća u poslednjih 2 meseca. Kasni krompir za takozvanu ranu, kao i letnju proizvodnju. Prerađivači očekuju krompir za prvu preradu tek posle 10 jula. Opšti utisak za sada je da ćemo imati osrednje prinose svih kultura. To znači da ćemo ponovo imati veći uvoz krompira.
Bitno je da znamo i šta se dešava u Evropi
Procene NEPG za sezonu 2025 su da će vodeće 4 zemlje (Nemačka, Francuska, Holandija i Belgija) posejati krompir na oko 3,6% više površina u odnosu na 2024 godinu, a ostale članice EU za blizu 2% više, što bi sa prosečnim prinosima bila veća proizvodnja za oko 1,5 miliona tona.
Najveći deo porasta površina u vodećim zemljama namenjen je za preradu u pomfrit koji sve više zamenjuje upotrebu svežeg krompira u domaćinstvima širom Evrope, ali i u ostatku sveta. Veća proizvodnja po pravilu utiče na pad cene, ali mnogi proizvođači smatraju da će faktor vremenske prilike uzeti deo roda, pa će tržište biti prilično mirno.
Treba istaći da je povećan interes za proizvodnju krompira bio posledica dobrih cena krompira u poslednje 3 godine, kao i niskih cena žitarica. Farmeri su semenski krompir rezervisali krajem prošle i početkom ove godine, pa nisu mogli da odustanu od kupovine kada su sredinom februara videli da dolazi do pada cena konzumnog krompira i krompira za preradu.
Zbog svega izrečenog postavlja se pitanje da li nam i zašto treba Udruženje
Održivost proizvodnje krompira već duže vreme veoma upitna u Srbiji jer se nepovoljne tendencije u dužem periodu odražavaju na pad proizvodnje i veliku zavisnost od uvoza, a krompir je ipak proizvod od velikog značaja za ishranu stanovništva. To smo jasno videli u prvoj godini Korone, kada su u svim zemljama Evrope građani pravili kućne zalihe krompira uz brašno, testenine i konzerve.
Udruženje je nešto bez čega danas nigde u Evropi ne možete prezentovati niti zaštititi interese poljoprivrednih proizvođača. Moramo imati svoje predstavnike, potrebno je da razmenjujemo informacije, da prenosimo svoja iskustva, da se dalje obrazujemo, da štitimo svoje interese, da na organizovan način komuniciramo sa predstavnicima nadležnih institucija i poslovnim subjektima u našem poslu.
Nije logično da očekujemo da nam o daljoj sudbini ove branše pomogne neko drugi ako mi nemamo inicijativu i argumentovane predloge. Kao članovi Udruženja lakše možemo otići na neku stručnu ekskurziju, na bazi prikupljanja i deobi informacija možemo predvideti pozitivne i negativne tendencije na domaćem i inostranom tržištu krompira (recimo prošlog leta smo imali i kvalitet i cenu u periodu od skoro mesec dana da izvezemo krompir u severo-zapadnu Evropu ali to nismo iskoristili; a ako to tržište bude imalo problem sa hiperprodukcijom u ovoj godini moramo na vreme tražiti od nadležnih da se domaća proizvodnja zaštiti od damping cena kako ne bismo prošli kao 2018 godine.
Savremena sredstva komunikacije (Viber grupa, Teams ili Zoom, web site) omogućavaju nam laku i brzu razmenu informacija, održavanje sastanka na daljinu. Nema sumnje da moramo ali i možemo da utičemo na dalju sudbinu proizvodnje krompira, da neki od nas moraju pronaći vremena da se izborimo za interese Udruženja.
Ima nas iz različitih krajeva Srbije, različite životne dobi i iskustava, ali svakako da srednja generacija i mlađi članovi treba da se uključe u što većem broju.
dr Živko Bugarčić
Komentari