Novi trendovi i tehnologije proizvodnje crnog luka – glavne teme seminara u Novom Sadu!

U turističkom naselju „Ribarsko ostrvo“ u Novom Sadu ove nedelje okupili su se povrtari iz samog vrha proizvodnje crnog luka i to ne samo iz naše, već i iz desetak drugih zemalja. Bez obzira na veoma niske zimske temperature i dalek put koji je trebalo preći, svečana sala u kojoj su se održala predavanja bila je puna.

Zoran Puača, vlasnik kompanije „Arum“, objasnio nam je ko je organizovao ovaj skup i sa kojom namerom.

Cilj današnjeg seminara je upoznavanje naših proizvođača sa savremenom tehnologijom u proizvodnji i skladištenju luka. Mi smo ovaj događaj organizovali u saradnji sa holandsko-hrvatskom korporacijom ʹBejo Zaden. Naši gosti su sve sami eksperti u tehnologiji proizvodnje luka, počev od izbora hibrida, preko setve, đubrenja i navodnjavanja, sve do skladištenja i stavljanja luka na police u marketima“, objašnjava Puača.
 

Crni luk u polju - ©Pixabay 

Da bi kao predavači na ovom skupu nastupili vrhunski stručnjaci, koji su svojim prezentacijama uspeli da održe pažnju povrtara tokom celog dana, pobrinuli su se predstavnici „Bejo Zadena“, internacionalne kompanije koja svoja semena povrća prodaje u više od 100 zemalja širom sveta.

Crni luk – povrće koje možete ubrati u svakoj bašti!

Toni Vitaljić, predstavnik kompanije „Bejo Zaden“ ističe: „Iskreno, mi smo ovaj skup organizovali da bismo približili naša saznanja iz cele jugoistočne Evrope farmerima u Srbiji i široj regiji, pošto su danas ovde povrtari i iz BiH, Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Grčke, Holandije i drugih zemalja.
 

Crni luk u polju - ©Pixabay 

Želimo i da pomognemo ljudima u rešavanju jednog globalnog problema koji je počeo da se javlja na našim područjima, a to je uzročnik bolesti stemfilium. Zato naša kompanija radi na ubrzanoj selekciji lukova koji će imati određenu stopu tolerantnosti na tog uzročnika. S druge strane, približićemo ljudima saznanja o tome kako hemijskim merama i pravilnim đubrenjem mogu da umanje pojavu uzročnika bolesti“, dodaje on.

Saveti za zaštitu crnog luka u skladištu od truleži

Na kraju, biće reči i o tome da kod luka nije najbitniji prinos, već je veoma važan i kvalitet. Mi se sve više okrećemo izvozu luka, pa zato moramo paziti i na njegov kvalitet, a ne samo na rod“, zaključuje Toni.
 

Stručnjaci savetuju da je dobra odluka ako se 1/3 roda crnog luka proda odmah, a 2/3 se pripreme za kratkotrajno ili dugotrajno skladištenje.

Osim o bolestima crnog luka, merama zaštite i načinima đubrenja, na ovim predavanjima govorilo se i o pravilnom odabiru sortimenta, potrebama i željama kupaca, modelima setve i načinima berbe. Ipak, izgleda da su najveću pažnju povrtara privukla predavanja o skladištenju crnog luka.

Istraživali smo: Kako izgleda proizvodnja crnog luka u Srbiji?

Đorđe Vukotić iz kompanije „Agro office“ objašnjava: „Srbija trenutno i nije baš potkovana znanjem kada je reč o skladištenju, ali postoje kompanije koje intenzivno rade na uvozu skladišta, obučavanju i usavršavanju ljudi. Arumʹ, kao svetska kompanija, na primer, svake godine dovodi strane predavače koji se trude da odgovore na sva pitanja na koja naši stručnjaci ne mogu. Kod crnog luka je, recimo, najbitnija ventilacija, a ovde ljudi toga još nisu svesni.
 

Crni luk - ©Pixabay 

Za predstojeću sezonu crnog luka kompanija „Arum“ je već pripremila sve udarne i dobro poznate hibride, sa kojima se već dokazala. Takav je, na primer, izuzetno prinosan hibrid Sedona, sa kojim su pojedini proizvođači ostvarivali prinose veće od 90 tona po hektaru.

Ipak, ne zaboravite da je veoma važno da unapred znate gde ćete i kada vaš luk prodati, pa da u zavisnosti od toga birate i odgovarajući hibrid. S tim u vezi, stručnjaci savetuju da je dobra odluka ako se 1/3 roda proda odmah, a 2/3 se pripreme za kratkotrajno ili dugotrajno skladištenje.

Sagovornici:
Zoran Puača, vlasnik kompanije „Arum“
Toni Vitaljić, „Bejo Zaden“
Đorđe Vukotić, „Agro office“
Laza Đukić, povrtar iz Gospođinaca
Leo Herman, povrtar iz Čakovca
Marno Puškarić, povrtar iz Garešnice

Komentari