Svet poljoprivrede Prodavnica

Matovilac i azijski miks – uslovi za organsku proizvodnju u plastenicima

Poslednjih godina sve je češći uzgoj poljoprivrednih kultura koje nisu karakteristične za našu zemlju. Ove biljke kojima su oplemenjene standardne koje se u našoj zemlji tradicionalno gaje od davnina imaju mnoštvo hranljivih materijala, vitamina i minerala kao i široku primenu u kulinarstvu. Jedne od takvih kultura koje su  polako došle do potošača u našoj zemlji su salate matovilac i azijski miks koje gaji porodica Letić, organski proizvođači iz Čeneja.

Matovilac i azijski miksFoto: Nada Letić

Ova porodica se deset godina bavi organskom proizvodnjom i to na površini od dva hektara. Njihova proizvodnja uključuje veliki broj povrća kao što su rotkice, mlada šargarepa i kupus, keleraba, patlidžan, paprika, tikvice, kelj liščar i drugo. Jedne od kultura su i gorepomenute salate matovilac i azijski miks, a obe sade na površini od 250 kvadratnih metara. Naša sagovornica Nada Letić iz svog iskustva navodi koji su uslovi potrebni za njihov uzgoj.

„Ove salate sadimo uvek posle osnovne kulture kao postrni usev pošto je naša proizvodnja u plastenicima. U njihovoj proizvodnji koristimo ostatak hraniva od prethodne kulture zbog ograničenja korišćenja azota u organskoj proizvodnji. Seju su u avgustu u kontejnere, a rasađuju se u septembru“, rekla je naša sagovornica.

Matovilac i azijski miks dobro podnose zimu

Kako kaže, azijski miks se bere već 20 dana nakon setve i beru se samo listovi koji se pakuju u kutijice od 120 grama, a najbolje ga je koristiti u svežem stanju kao salatu, može se od njega cediti sok. a Nada Letić preporučuje da se jede uz ribu. U azijski miks koji je poreklom iz Kine ulaze četiri vrste biljaka iz familije kupusnjača: zelena i ljubičasta mizuna, Green Boy, crvena slačica i Pak choi.

„Azijski miks se sadi u razmaku od 30×30 na malču i bere se jednom nedeljno. Matovilac se seje u razmaku od 15×15 na malču, bere se cela biljka i pakuje u kutijice od 90 grama. Ova biljka se bere 40 do 50 dana od sadnje u zavisnosti od vremenskih uslova“, istakla je Nada Letić.

Matovilac je poreklom sa evropskog kontinenta a naročito se koristi u ishrani u Nemačkoj, Austriji i Sloveniji.  Sadio se na području Banata pre Drugog svetskog rata po vinogradima i bio je prva prolećna salata. Ova biljka se koristi kao isključivo sveža salata.

Organsko povrćeFoto: Nada Letić

Prema iskustvu naše sagovornice obe biljke dobro podnose zimu, a kada je količina vode u pitanju zalivaju se jednom nedeljno. Kod sadnje se pre setve zemlja frezuje i postavlja malč folija.

Porodica Letić ove kulture sadi od 2013. godine i jedini ih u Srbiji zvanično gaje po organskim principima.

Komentari