Organska proizvodnja paradajza

Paradajz je povrtarska kultura koja je veoma česta na našim trpezama. Kako ga gajiti, uz poštovanje organskih pricipa piše Ljiljana Vuksanović iz Poljoprivredne savetodavne stručne službe Kragujevac.

Paradajz - © Agromedia

Paradajz pripada familiji pomoćnica, veoma je popularno povrće, za ishranu se koriste zeleni ili zreli plodovi. Ova  biljka u bašti traži toplo, osunčano mesto zaklonjeno od vetra. Može se gajiti u velikim posudama, saksijama, žardinjerama napolju, na tarasama a žbunaste sorte u visećim korpama.

Promene navika potrošača i struktura godišnje potrošnje na tržištu paradajza u Srbiji

Optimalna spoljna temperatura za nicanje i rast iznosi oko 25ºC i tada kotiledoni listići izbijaju za 4-6 dana. Paradajz je osetljiv na niske temperature i već na 0,5º C nastaju prva oštećenja a izdržava mraz od -2º C. Svim sortama najviše pogoduje plodno zemljište bogata organskim materijama, a bolje podnose na kiselim nego na alkalnim zemljištima.

Kalemljenjem paradajza do povećanja prinosa

Paradajz za rast troši dosta hranljivih materija pa samim tim dolazi na prvo mesto u plodoredu a na istu leju može da se vrati tek posle četiri godine. Pri planiranju razmeštaja biljaka, leje sa paradajzom moraju biti udaljene od leja sa paprikom, krompirom, plavim patlidžanom i graškom.

Paradajz se može rasaditi nakon što se iz bašte podignu rani grašak i kupus, crni luk i šargarepa. U mešovitoj setvi paradajz se kombinuje sa kupusom, nevenom, kadificom, bosiljkom, crnim lukom. Lepo se slaže i sa spanaćem, celerom, rotkvom i rotkvicama, salatom , šargarepom.

Paradajz - © Pixabay

Paradajz se gaji iz rasada i setvom semena direktno u leje uz optimalnu temperaturu 21-24ºC . Ako se gaji rasad u toplom stakleniku/ plasteniku setvu početi u januaru. U hladnom stakleniku seme se seje u tople i mlake leje posle 20. februara, zatim pikira u kontejnere a rasađuje se od kraja aprila do početka juna. Leja na kojoj se rasađuje paradajz treba da bude dobro nađubrena stajnjakom (90-120 dana pre sađenja ili setve) ili kompostom i obrađena na 30-40 cm dubine.

Upoznajte sva LICA PARADAJZA!

Ne treba žuriti sa rasađivanjem jer se biljke ne sade u hladnu zemlju. Rasad može da se sadi kroz crnu malč foliju na razmaku od 60-90 cm između redova i 30-40 cm između biljaka u redu. Između biljaka se sadi kupus, neven, celer itd.
Kada se gaji iz rasada paradajz razvija veliku lisnu masu i plitak koren pa se zbog toga biljke moraju redovno zalivati ili navodnjavati.

Paradajz razvija plodove koji se stalno zameću i dozrevaju, pa se biljke đubre svakih 7-10 dana.Mogu se koristiti čvrsta organska (3-5 kg/ m kvadratnom komposta), mineralna đubriva prirodnog porekla i biljna tečna đubriva (kopriva, gavez). Nakon rasađivanja biljke se okopavaju i ogrću a paradajz se gaji zajedno sa kadificom, nevenom ikupusnjačama a oko se stavlja malč koji predstavlja izolacioni sloj.

Paradajz napadaju plamenjača, krompirova zlatica, lisne vaši,bela leptirasta vaš, stenice, grinje. Preparati za suzbijanje štetočina su insekticidni sapun, BT preparati, nim ulje, prirodni piretrin itd. Berba počinje 60-80 dana posle rasađivanja a mogu se ostvariti prinosi od 3-10 kg/m².

Izvor: Poljoprivredne stručne i savetodavne službe

Autor: Dipl. inž. Ljiljana Vuksanović PSSS Kragujevac

Komentari