Gaji povrće preko 25 godina – Najviše ZARAĐUJE od čeri paradajza u plasteniku

Gaji povrće preko 25 godina – Najviše ZARAĐUJE od čeri paradajza u plasteniku

Erne Čikoš iz Mužlja proizvodnjom povrća se bavi preko 25 godina, od toga u plastenicima najčešće uzgaja paradajz čeri, dok na otvorenom proizvodi peršun, šargarepu i praziluk. Ovaj domaćin se specijalizovao uglavnom za proizvodnju čeri i roze paradajza, zbog zahteva na tržištu. Da bi uvek bio “u igri” i ispunio zahteve velikih kupaca Erne ima jednu tajnu.

“Da bi bio interesantan kupcima i zadržao svoje velike otkupljivače uvek moraš da im ponudiš nešto to drugi nemaju, neki drugačiji hibrid ili nešto će zadržati njiohve kupce kod njih. Jer su to zapravo i naši kupci”, odogovrio je Erne kada smo ga pitali koje tajna njegovog uspeha.  On svake godine pre početka proizvodnog ciklusa pregovara sa svojim velikim otkupljivačima čeri pardajza kako bi saznao koje su njihove potrebe i zahtevi.

Proizvodnja čeri pardajza je zahtevna kako zbog veličine ploda i zbog specifične tehnologije gajenja koju ovi proizvođači praktikuju u sovjim plastenicima. Naime oni puštaju ove biljke da imaju puno cvetnih grana, što podrazumeva dodatnu negu i kontrolu biljaka. Uprkos zahtevnosti, kaže Erne da dobra računica postoji i da je ovo jedna profitabilna kultur aza gajenje. Čeri paradajz kao i ostale vrste može da se bere do kasno u jesen do prvih mrazeva jer je svaki paradajz je dvogodišnja biljka, tako da i tu postoji isplativost.

Ova porodica u svojim plastenicima ima nekoliko različitih vrsta čeri paradajza, žutog, crvenog, narandžastog ali ono što kupci na rtžištu najviše traže jeste okrugli crveni čeri paradajz. A u poslednje vreme ljudi traže i duguljaste i mini šljivare. Najvažnije je da su drugačiji, zato Erne svake godine neku novu sortu doda a nešto izbaci iz svoje proizvodnje.

“Kvalitet nam je najbitniji od svega. POsebno kod čeri pardajza koji ima mali broj kupaca koji su zahtevni, dakle tržište je jako uzano. Ovaj paradajz je veoma specifičan i niko ga neće kupiti ako je još i kvlaitet loš. Kod čeri pardajza nema milosti, ili imaš kvalitet ili nema zarade”, objašnjava Erne.

Na pitanje da li njegovo domaćinstvo može da opstane od proizvodnje čeri paradajza, Erne odogovara da može da opstane, ali veoma teško, znatno teže nego pre 10 godina. Poslednjih godina podigli su više plastenika, ali je zarada na isto niovu kakva je bila i kada su imali manje plastenika. Pored toga su cene đubriva porasle, radnu snagu je sve teže naći.

Kada je u pitanju radna snaga ovaj domaćin već duži niz godina sarađuje sa sezoncima i kaže da što se njega tiče nema nikakvih problema.  Sarađivao je i sa mlađim ljudima, srednjoškolcima i niakda nije bilo nikakvih problema što se saradnje tiče.

Sagovornik: Erne Čikoš iz Mužlja

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica