Gajenje paradajza je teže od odgajanja dece

Gajenje paradajza je teže od odgajanja dece

Iako je čačanski kraj od davnina poznat po dobrim voćarima, poslednjih godina u ovom gradu je sve više i odličnih povrtara. Jedan od njih je Danilo Brković iz mesta Trbušani, koji je u zapadnoj Srbiji čuven po svom vrhunskom paradajzu. Ipak, on kaže da je lakše odgajiti sopstvenu decu nego mlade biljke paradajza.

Porodica Biković iz mesta Trbušani kod Čačka u tom kraju važi za odlične povrtare već više od 100 godina. Ipak, ozbiljnijom, intenzivnom plasteničkom proizvodnjom bave se od 90-ih godina prošloga veka. Poslednjih godina, Bikovići su se odlučili da gaje isključivo paradajz i upravo je to kultura po kojoj su oni najprepoznatljiviji.

Vremenom, kako se uvećavalo tržište njihovog paradajza, rastao je i broj plastenika pod tim povrćem. Danas je Danilo jedan od najvećih povrtara u svom kraju.

Paradajz - ©Agromedia

Danilo Brković, povrtar iz Čačka, kaže: „U zapadnoj Srbiji ima nekoliko povrtara koji ozbiljno rade intenzivnu proizvodnju paradajza. Mi ćemo ove godine proizvesti negde oko 90.000 biljaka. Taj broj odnosi se na sukcesivnu proizvodnju, jer ćemo sa berbom početi početkom jula, a ona će trajati sve do kraja novembra.”

Trenutno Bikovići uzgajaju paradajz na gotovo 5 hektara zemlje, od kojih radna površina zauzima 3 hektara. Ipak, Danilo kaže da je plastenička proizvodnja u Srbiji slična lutriji jer se nikada ne zna ni po kojoj ceni ni gde ćete moći da prodate vaše povrće.

 

Iskreno, ja imam i malu decu, pa malo gledam to i kroz gajenje dece. Mnogo je jednostavnije odgajiti dete nego kvalitetan rasad paradajza. Jednostavno, od onog trenutka kada 20. januara stavite prvu semenku, pa do prvih plodova, koje počinjete da berete tek od 20. juna do 1. jula, svaki dan živite sa tom biljkom.

 

Dakle, neizvesnost je velika, a rizik još veći. Zato, kaže Danilo, samo onaj ko ima veliko srce može da igra ovu igru, onaj ko nema – bolje je da i ne počinje. Uz to, ne mogu ni svi igrači da budu dobri proizvođači paradajza.

Iskreno, ja imam i malu decu, pa malo gledam to i kroz gajenje dece. Mnogo je jednostavnije odgajiti dete nego kvalitetan rasad paradajza. Jednostavno, od onog trenutka kada 20. januara stavite prvu semenku, pa do prvih plodova, koje počinjete da berete tek od 20. juna do 1. jula, svaki dan živite sa tom biljkom.

Paradajz - ©Agromedia

Danilo je ove godine sam proizveo i rasad paradajza. Ovo je još jedan težak i veoma važan posao i on je, kaže, zadovoljan kako ga je obavio. Ipak, kod paradajza uvek morate da budete na oprezu i da svaku njegovu fazu pratite sa mnogo znanja i ljubavi. Nas je ovoga puta interesovalo kako on rasađuje svoje mlade biljke paradajza i na šta najviše obraća pažnju.

 

…ali ne smete da pravite velike oscilacije u dnevnoj i noćnoj temperaturi. Naime, najbolje je noćnu temperaturu smanjiti maksimalno da se biljka ne bi izdužila.


„Uvek je važan sterilan supstrat, kontejnerska proizvodnja rasada, presađivanje u čašu, potapanje u bilo koje sredstvo koje može da zadovolji sve što treba i dobra nega rasada. Ona podrazumeva veliko provetravanje, ali ne smete da pravite ni velike oscilacije u dnevnoj i noćnoj temperaturi. Naime, najbolje je noćnu temperaturu smanjiti maksimalno da se biljka ne bi izdužila
.

Prošle godine cena paradajza bila je najbolja u poslednjih čak 15 godina. Zato je ove godine među povrtarima mnogo više zainteresovanih za gajenje te kulture. S tim u vezi, ukoliko ne bude izvoza, već se sada procenjuje da ćemo imati ogromne viškove.

Zato, ukoliko ste se i vi ove godine odlučili da gajite paradajz, potrudite se da to radite pravilno i uspešno jer konkurencija je velika i jaka.

Paradajz - ©Agromedia


Kakvo je stanje kada je reč o edukaciji povrtara u ovom kraju, da li se stanje malo popravlja i da li su ljudi uvideli značaj dobrog i kvalitetnog paradajza?

Ja sam relativno mlad, ali sam prinuđen ljudima da dam po neki savet. Učim od starijih kolega i trudim se sve više da učim. Mislim da ljudi treba mnogo više da se interesuju, mnogo više da se raspituju i uče da bi došli do prave proizvodnje.

„Svakim danom saznaje se nešto novo i nikad do kraja nećeš znati celu proizvodnju. Godine nikada nisu iste, niti broj sunčanih dana godišnje. Mi u proizvodnji možemo da utičemo samo na kišu i ne dozvolimo joj da padne u plastenik, a sve ostalo je u Božijim rukama.

Sagovornik:
Danilo Brković, povrtar iz Čačka

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica