Kupina i malina godinama su zaštitni znak poljoprivrede u selima podno Medvednika. Ipak Đorđe Ćirić (29) iz Suvodanja, kod Valjeva odlučio je da na parcelama svog gazdinstva razvija proizvodnju koja je u ovom kraju mnogo manje zastupljena – krompir. Danas ga proizvodi na dva do dva i po hektara, a naredne godine planira da površinu poveća za još najmanje jedan hektar. Porodica ovog mladog poljoprivrednika krompir gaji već godinama, ali su proizvodnju na većim površinama počeli da šire pre nekoliko godina.
‘’Krompir radimo dugo godina, međutim malo ozbiljnije je to u poslednjih pet-šest godina. Nema ga mnogo na većim površinama u ovim krajevima. Ove godine je dosta bolje u odnosu na prošlu godinu.
Možda vas zanima
Prošla godina je bila veoma sušna, tako da je prinos dosta bio manji, dok je ove godine mnogo bolje. Išlo mu je vreme za ruku. Možda u ovom poslednjem periodu, u nekih poslednjih dvadesetak dana, temperature jesu visoke, ali on je završio svoje, tako da je i kvalitet i prinos ove godine dobar“, navodi Ćirić.
Vađenje krompira počelo je pre desetak dana, a prve količine, prema njegovim rečima, potvrđuju da je godina dobra. Nada se prinosu od 25 do 30 tona po hektaru, dok je prošle godine bilo manje zato što ga je uhvatila suša koja je trajala tri meseca.
Proizvodnja na nadmorskoj visini od oko 650 do 700 metara ima svoje prednosti, ali i ograničenja. Jedan od najvećih problema je nedostatak mogućnosti za navodnjavanje, pa proizvođač u velikoj meri zavisi od rasporeda padavina i temperatura.
‘’To je zadovoljavajuće, pogotovo što je ovo brdsko-planinski predeo. Ja nemam mogućnost da navodnjavam parcele. Kao prvo, tu površinu je teško zaliti, a kao drugo, nema toliko vode.
Prepušten je vremenskim uslovima, ali mu je ove sezone vreme išlo na ruku i kvalitet i prinos će biti dobri. Ja sam tek počeo sa vađenjem, ali veoma sam zadovoljan’’, ističe naš sagovornik.
Na kvalitet i prinos krompira, osim vremenskih uslova, utiču i zemljište, izbor parcele, đubrenje, sertifikovano seme i zaštita od bolesti. Prema rečima Ćirića, ove godine nije bilo velikih problema u zaštitom useva od crne pegavosti i plamenjače, dve bolesti koje najčešće napadaju ovaj ratarski usev.
Od ratarstva do povrtarstva: Dragomir našao računicu u proizvodnji crvene PAPRIKE!
Krompir je proizvodnja koja zahteva značajna ulaganja. Samo za sertifikovano seme, prema Ćirićevoj računici, potrebno je oko 2.500 do 2.600 evra po hektaru, dok ukupna ulaganja, sa đubrivom, zaštitom, mašinskim radovima, radom i ambalažom, dostižu između 4.000 i 5.000 evra.
U proizvodnji su zastupljene tri sorte – Bela Rosa, Rikardo i Agrija. Različita dužina vegetacije omogućava mu da vađenje organizuje etapno, što olakšava i rad i plasman.
‘’Prva je Bela Rosa, to je crveni krompir i veoma rana sorta. Ona stiže prva, ima najkraću vegetaciju i može da ide i kao mladi krompir. Druga sorta je Rikardo, on je srednje rana sorta i stiže posle Bele Rose. Imam i beli krompir, Agriju, koji je kasna sorta i poslednji stiže“, objašnjava Ćirić.
Pre nego što se odlučio za ove tri sorte, isprobao je i druge, ali su se upravo one najbolje pokazale u uslovima njegovih parcela.
‘’Probano je dosta sorti, ali ove tri su se, što se tiče našeg kraja, pokazale kao najpovoljnije i najbolje. Ne kažem da je tako u ostalim krajevima, ali kod mene su ispale najbolje. Daju najviši prinos, a sa najmanje održavanja i zaštite. U poslednjih pet-šest godina radim te tri sorte i to je to“, navodi Ćirić.
Cena na veliko kreće se uglavnom između 40 i 60 dinara po kilogramu, a Ćirić kaže da se u tom rasponu uglavnom kretala i prethodnih godina. Dodaje i da nema problema sa plasmanom krompira, koji iz Suvodanja od valjevske pijace stiže do kupaca u Beogradu, Šapcu, Novom Sadu.
‘’Što se tiče cene, ne mogu da kažem ni da sam nezadovoljan, ali ni da sam preterano zadovoljan. U supermarketima se krompir trenutno prodaje uglavnom od 60 do 100 dinara, dok je na valjevskoj pijaci cena od 60 do 120 dinara.
Kada je reč o prodaji na veliko, na kvantaškim pijacama, poput valjevske ili beogradske, cena se kreće uglavnom od 40 do 50 dinara, a kada su u pitanju manje količine, cena je nešto viša. Pošto su kod mene količine velike, najvećim delom prodajem na veliko, po ceni od oko 40, 50, pa do 60 dinara, u zavisnosti od kupca.
U odnosu na prošlu godinu nema nekih značajnijih odstupanja. Cena na veliko se poslednjih pet-šest godina uglavnom drži na nivou od 40 do 60 dinara i tu nema većih promena. Naravno, kada krompir ide u maloprodaju, odnosno prodaje se u manjim količinama, cena je viša’’, kaže Đorđe Ćirić.
Veliki deo posla na gazdinstvu obavlja porodica, dok se dodatna pomoć angažuje uglavnom tokom vađenja i pakovanja. U međuvremenu je ulagano i u mehanizaciju – nove sadilice, vadilice i mašine za klasiranje.
‘’U poslednjih pet-šest godina proizvodnja se povećava. Nadam se da će i dogodine da se poveća za jedan hektar. Imamo novu mehanizaciju, nove sadilice, nove vadilice, nove mašine za klasiranje, tako da bi naredne godine trebalo povećati najmanje za još jedan hektar. Pa dalje, dokle stignemo, proširivaće se“, kaže Đorđe Ćirić.
Komentari