Cena bagremovog meda NAJVIŠA do sada

Cena bagremovog meda NAJVIŠA do sada

Dok cena bagremovog meda u Srbiji beleži istorijski maksimumu, od preko sedam evra za kilogram u otkupu, pčelari se uveliko pripremaju za predstojeću sezonu. Nadaju se dobroj pčelinjoj paši, jer su kažu i vremenski uslovi ove zime bili pogodni za pčele. Ističu da je za nas njih odlično kada je zima dugotrajna, kada ima snega i vlage i da je veoma bitno da što kasnije krene prolećni razvoj, ali kada krene da on bude buran. Gubitaka u pčelinjacima i protekle zime je bilo, ali pčelari naglašavaju da početak ove sezone ipak nije loš.

Košnice

“Nadamo se da će proleće ići dobro, zbog kiše i snega ima dosta vlage, u nižim krajevima je počela da cveta šljiva, ima dosta maslačka. Pčele su već u odličnoj kondiciji, što je zavisilo od pčelara, da je u avgustu dobro nahranio, izlečio i sada nema brige. Dok god ne cveta bagrem iluzorno je govoriti o prinosima, a sve ovo do sada je obećavajuće“, kaže Aleksandar Radovanović, pčelar iz Valjeva.

A sa kvalitetnim bagremovim medom naši pčelari nemaju konkurenciju. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović, navodi da pčelari Srbije imaju sada zaista jednu od najboljih cena meda u istoriji, i ne samo to, danas na planeti nema zemlje gde se bagremov med otkupljuje za 7,1 evro po kilogramu.

Prema njegovim rečima nismo konkurentni na svetskom tržištu što se tiče drugih vrsta meda, jer druge zemlje izvoze jeftinije, ali za bagrem itekako jesmo i zato bukvalno možemo da izvezemo sve što proizvedemo.

“Pogon za prikupljanje i plasman meda u Rači otvoren je sa ciljem da postignemo realnu tržišnu svetsku cenu, znači da cena po kojoj se otkupljuje u drugim državama da najmanje bude i kod nas. Svi se sećamo 2018.godine po crnom, to je bila godina po statistici organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) kada je cena meda bila najveća u svetskoj istoriji otkako se ona beleži, a mi smo podsetiću tada imali cenu bagrema 1,55 evra a danas 7,1 evro. A to da li će biti sedam, pet ili devet evra to zavisi zavisi od tržišta. Naš cilj je bio da mi živimo sa tržištem, a ne da budu dobre godine i da pakeri i otkupljivači meda stave pare u svoj džep“, naglasio je Živadinović, koji je o uticaju klimatskih promena govorio na tribini u Valjevu, koju je za ovdašnje pčelare organizovalo Udruženje pčelara “Nukleus“.

Prvi čovek srpskih pčelara kaže da je pogon u Rači napravljen i iz još jednog razloga, da se pčelarima sto posto garantuje isplata meda, pošto se med ne prodaje kupcu pre nego što on plati sto posto cenu ili ne da bankarsku garanciju.

“Mi nemamo velika obrtna sredstva da kupimo velike količine meda pa da ih lagano prodajemo, znači nama predaju med oni pčelari koji žele da postignu bolju cenu. Pogon mora da bude samoodrživ, samo pokriva troškove, sav profit ide pčelarima kroz cenu meda i zato mi danas imamo najveću otkupnu cenu. Mađarska je uvek imala najveću otkupnu cenu a sada Srbija. Ove godine su mađarski pčelari dozvolili da ih pakeri nadmudre i da im obore cenu. Takve stvari ne bi smele da se događaju posebno u godina kada nema meda kao što je ova, tako da ovakve godine pčelarima donose profit“, objašnjava Rodoljub Živadinović.

Živadinović navodi da cena meda blago pada na tržištu, jer se kako kaže med očigledno slabije prodaje zbog ekonomske krize koja je u toku. Kupci zbog toga potražuju manje meda od dobavljača i samim tim čekaju novu pašu da vide kakva će biti i ako bude meda naravno da će cena da padne čemu se nadaju, jer su oni svi ozbiljni trgovci, ocenjuje naš sagovornik.

“Oni taj med pakuju i prodaju trgovinama po dugoročnim ugovorima. Ti ugovori su iz nekih vremena od pre godinu, dve dana kada je cena bila niža. Sad je cena skočila ali im trgovine ne dozvoljavaju da podignu cene dok ugovor neistekne, tako da su oni na dobrim gubicima. Mađarski pakeri su uspeli da nadmudre pčelare i da obore cenu. Najmanje za 50 do 70 centi je cena mogla da ide više da je bilo sloge među pčelarima. Najveći problem među pčelarima je da ne možemo da se složimo. Ja razumem pčelare da nemaju dovoljno para, pa se trude da što pre dođu do novca, ali lagano ćemo i to prevazići i da jednog dana budemo spremni da složno možemo da nastupimo prema tržištu, e onda će nam biti mnogo lakše i moćićemo da imamo stabilnije cene u dugoročnom periodu“, ističe Živadinović.

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, koja broji 8.000 članova, kaže da im je trenutni prioritet izmena zakon o bezbednosti saobraćaja i da država odobri registraciju pčelarskih vozila na način kao što je to u nekim zemljama Evropske unije. Time bi se napominje ovaj postupak pojednostavio i pojeftinio a pčelari ohrabrili da kupuju pčelarska vozila. Jer danas u vreme klimatskih promena tek sa selidbom mogu da ostvarire prihode, dok stacionarno pčelarenje definitivno jedva pokriva troškove, zaključio je Živadinović.

Pratite nas

PODELITE VEST

Tagovi

One Response

  1. A šta bi sa subvencijama po košnici za nas koji nismo članovi tapmo neke stranke?Dve godine ni dinara.Odjavio sam pčelinjak dok se nešto ne promeni da svi budemo isti.Živadinoviću vrbuješ ljude sramota.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica

Izdvajamo

Prethodna
Sledeći

Povezane vesti

Najčitanije vesti

×

Prijavite se na newsletter

Saznajte prvi sve aktuelnosti