Organska proizvodnja nije za one koje zanima samo profit

Iako je u Srbiji potražnja za organskom hranom veća od ponude, iskusni proizvođači poručuju da poštovanje svih pravila podrazumeva mnogo rada, veliki rizik, male prinose i sezonsku ponudu. Zarada ne samo da nije brza i zagarantovana, već ne bi ni smela da bude na prvom mestu – najvažniji su zaštita okoline i kvalitet namirnica.
 

Nada Letić u plasteniku  - © Foto: Ljiljana Pavlović

 

Novosađani rado jedu i dobro poznaju organsku hranu, zahvaljujući tome što imaju Organsku ulicu na Ribljoj pijaci. Svi koji vikendom tu nabavljaju zdravo voće i povrće poznaju i Nadu Letić iz Čeneja, koja sa suprugom Dejanom spada u red naših najiskusnijih organskih poljoprivrednih proizvođača.

 

Bogata ponuda organskih proizvoda Letića

Letići su pre 25 godina Novi Sad zamenili selom i počeli da primenjuju znanje stečeno u Poljoprivrednoj školi u Futogu, koju su oboje završili. Organskom proizvodnjom bave se od 2011. godine, a 2013. su dobili sertifikat. U Čeneju na dva hektara, od čega je 3.000 kvadrata pod plastenicima, gaje organsko povrće, pšenicu, voće i začinsko bilje, a imaju i 150 kokošaka.
 

Koke Letića daju organska jaja - © Foto: Ljiljana Pavlović

U bogatoj ponudi organskih proizvoda, rado ističu specifične – matovilac, potočarku, azijski miks, crvenu blitvu, pored niza drugih vrsta povrća. Koke nosilje gaje u konvencionalnoj proizvodnji, od njih dobijaju stajnjak, a hrane ih organski proizvedenim žitaricama i povrćem (otpaci i ono što propadne).

SVE VIŠE poljoprivrednika odlučuje se za ORGANSKU PROIZVODNJU!

Organska poljoprivreda – nasleđe ili moderna tekovina?

Proizvodnja ne prestaje ni u ovim zimskim danima. U ponudi su biljke otporne na mraz: matovilac (može da izdrži vrlo niske temperature), potočarka, spanać, blitva, azijski miks...

 

Udruženje „Organski Sad – Novi Sad“

Naša sagovornica je predsednica udruženja „Organski Sad – Novi Sad“, u kome je trenutno devet gazdinstava, a osnovano je pre tri godine radi zajedničkih nastupa na tržištu, promocije organske poljoprivrede i zdravog načina života. Pitali smo je šta su takvim udruživanjem organski proizvođači postigli.
 

Organska salata - © Foto: Agromedia

Uz pomoć Grada Novog Sada dobili smo od JP Tržnica ulicu sa osam tezgi na Ribljoj pijaci, gde vikendom prodajemo svoje proizvode. To je posebno značajno za one koji su tek počeli da se bave organskom proizvodnjom. Takođe, kao udruženje imamo određene povlastice u nabavci repromaterijala, a organizujemo i promotivne manifestacije“, objašnjava Nada Letić.
 

Udruženje ‘Organski Sad – Novi Sad’ čine trenutno devet gazdinstava, a osnovano je pre tri godine radi zajedničkih nastupa na tržištu, promocije organske poljoprivrede i zdravog načina života.

Letići naglašavaju izuzetnu pomoć Grada Novog Sada, koji već godinama sprovodi program podrške organskim poljoprivrednim proizvođačima. Izdvajaju se znatna sredstva iz gradskog budžeta za sertifikaciju, edukaciju, stručne ekskurzije, posete sajmovima, nabavku repromaterijala, sistema za navodnjavanje.

Kakva je perspektiva organske proizvodnje u Srbiji?

 

Problemi organskih proizvođača

Međutim, upozoravaju i na probleme koje muče organske proizvođače, pre svega povrtare, a koje treba rešavati na nivou države.

Podsticajna sredstva za organsku proizvodnju su višestruko smanjena, toliko da za 2016. nismo ni predali dokumentaciju. Ali, nije to glavni problem. Najbitnije je da nam država omogući korišćenje semenskog materijala i preparata za zaštitu iz Evropske unije“, naglašava Dejan Letić.
 

Organska proizvodnj - © Foto: Julijana Mijajlović

Naš sagovornik objašnjava da se dozvoljeni preparati za tretiranje organskog povrća kod nas ne mogu kupiti, niti se mogu legalno koristiti oni kupljeni, recimo, u Mađarskoj ili Hrvatskoj, koji su dozvoljeni u EU. Ako bi se odlučili za šverc i rad na crno, proizvođači bi pogazili osnovne principe organske proizvodnje.
 

Podsticajna sredstva za organsku proizvodnju su višestruko smanjena, toliko da za 2016. nismo ni predali dokumentaciju. 

Zbog toga preparate za zaštitu moraju da prave sami, ili će rod da propadne! Letići koriste sodu bikarbonu, kalijumov sapun, surutku, beli i crni luk i druge preparate iz kućne radinosti, i to preventivno, svake nedelje, jer se u organskoj proizvodnji zaštita svodi na preventivu. Kad se bolest pojavi, malo šta se može učiniti dozvoljenim sredstvima.

 

Saveti početnicima

Na pitanje šta bi poručila onima koji nameravaju da počnu da se bave organskom proizvodnjom, Nada Letić spremno odgovara:

Pre svega, da im profit ne bude na prvom mestu. Ako im je profit najvažniji, odmah će početi da manipulišu, to neće biti prava organska proizvodnja. Zaštita okoline i kvalitet hrane su najvažniji. Treba se čuvati prodavaca organske hrane kod kojih uvek svega ima. Mi imamo sreću što su kupci u Novom Sadu već jako dobro informisani o organskoj hrani, umeju da prepoznaju poštenog proizvođača i da se čuvaju mešetara.

 

Plasman proizvoda

Plasman organskih proizvoda u Srbiji ne predstavlja problem – tražnja je veća od ponude. Letići prodaju robu na pijacama, u nekim prodavnicama, preko interneta, na raznim manifestacijama. Stekli su poverenje kupaca, koji ih zovu, naručuju, dolaze kod njih. Retko menjaju cene, zato se s pravom ljute kad ih nakupci višestruko povećaju i tako stvaraju lažnu sliku o organskoj proizvodnji.
 

Najbitnije je da nam država omogući korišćenje semenskog materijala i preparata za zaštitu iz Evropske unije.

Nedavno je spanać dobijen od nas za 200 dinara u jednoj prodavnici koštao 400, a u drugoj čak 1.000 dinara! Naravno da će onaj ko vidi tu cenu reći da smo mi organski proizvođači nezasiti. Srećom pa nas mnogi kupci zovu, komuniciramo i preko Fejsbuka, mogu da iz prve ruke saznaju kakve su naše cene“, ističe Nada, a Dejan dodaje da bi se Beograđanima isplatilo da subotom njih četvoro sednu u kola i dođu na novosadsku Riblju pijacu u nabavku organske hrane.

 

Kako država može da pomogne organskim proizvođačima?

Letići imaju i zanimljive predloge za pomoć države organskim proizvođačima, pre svega povrtarima, kojih je najmanje – organsko povrće gaji se na samo 140 hektara. Toliko ima jedan jedini proizvođač u Austriji, čije su imanje obišli na stručnoj ekskurziji. Dejan predlaže:

Organskom proizvodnjom do lakšeg zapošljavanja žena

 

Neka svaki grad izdvoji 20 hektara i po dva hektara da zainteresovanima za organsku proizvodnju. Sigurno će se javiti bar neko ko bi se bavio time, a nema zemljište. Može se to izvesti i u saradnji sa službama za zapošljavanje. Pogotovo bi to bilo interesantno u krajevima gde ima mnogo zapuštenog, neobrađenog, a zdravog zemljišta, pogodnog za organsku proizvodnju.“
 

Potočarki ne smeta mraz - © Foto: Ljiljana Pavlović

I Nada ima zanimljiv predlog: „Mislim da bi se mnogo mladih ljudi vratilo na selo kad bi se doneo zakon po kome bi se jednom članu porodice isplaćivala redovna plata, recimo 40.000 dinara mesečno, s tim da mora da se bavi organskom proizvodnjom bar deset godina. Važno je da imaju neku sigurnost, jer jako je teško započeti proizvodnju. Ni mi danas ne bismo imali plastenike da nismo imali pomoć roditelja.“

Sagovornici:
Nada Letić, proizvođač organske hrane
Dejan Letić, proizvođač organske hrane

Foto: Ljiljana Pavlović

Komentari