Baštalište – svi urbani poljoprivrednici na jednom mestu!

„Community gardens”, odnosno baštenske zajednice, odavno postoje u mnogim svetskim metropolаmа poput Berlinа, Pаrizа, Njujorkа i Londona. Pre četiri godine jedna takva pod nazivom „Baštalište“ nastala je i u Srbiji i to nadomak Beograda, u Slancima. Mi vam otkrivamo ko su njeni članovi, zašto ih zanima poljoprivreda i šta sve proizvode u „Baštalištu“.

Baštalište - iz arhive fotografija  

Na svega 9 km od centrа Beogrаdа, na parceli od 18 ari, 30-ak Beograđana i Beograđanki gaje povrće zа svoje potrebe. Poštujući zakone organske proizvodnje i udruživanja, uz timski rad i osmehe na licu, oni su nekada napuštenu parcelu pretvorili u 22 plodne baštice. Nešto više o tome ispričala nam je Katarina Milenković, koordinatorka „Baštališta“.
 

Katarina, objasnite nam najpre šta je „Baštalište“?

„’Baštalište’ je baštenska zajednica, prva ove vrste u Srbiji. Reč je o grupi urbanih ljudi iz gradske sredine koji žele da proizvode hranu za svoje potrebe. Uspeli smo da dođemo do parcele i podelimo je na manje celine kako bi svaki član imao svoju malu baštu od oko 40 metara kvadratnih.“
 

Baštalište - iz arhive fotografija  

Ova ideja nije nova. Ona u svetu postoji već godinama, a kod nas, rekla bih, ovo je treći talas gradskog baštovanstva. Prvi je bio odmah posle Drugog svetskog rata, kada su ljudi u gradovima gajili povrće ispred svojih zgrada. Drugi talas bio je devedesetih godina, kada su ljudi bili primorani da gaje povrće u gradskim sredinama. Sada konačno imamo jedan talas mladih ljudi koji prepoznaju značaj dovođenja proizvodnje hrane u gradove.“

„Oni na ovaj način ne samo da imaju kvalitetno i zdravo povrće za sopstvene potrebe, već koriste napuštene gradske prostore na najbolji mogući način, pozitivno utiču na klimatske promene, a ujedno kvalitetno provode svoje slobodno vreme.“

Baštalište - iz arhive fotografija  


Koliko članova ima vaša baštenska zajednica?

Trenutno raspolažemo parcelom koja je podeljena na 22 manje bašte i okupljamo oko 30 članova. Sa ovim brojem ljudi svi naši prostorni kapaciteti su popunjeni i nadamo se da ćemo u narednom periodu dobiti još jednu parcelu od grada koju će moći da koriste svi zainteresovani za ovakvu vrstu proizvodnje.“

„Naime, već četvrtu godinu osim što imamo naše članove, imamo i listu čekanja. Na njoj se nalaze ljudi koji su zainteresovani za ‘Baštalište’ i želeli bi da na ovaj način gaje svoje povrće, ali mi jednostavno nemamo kapacitet za sve njih. Interesovanje je zaista veliko i zato se nadamo da će grad Beograd čuti naš četvorogodišnji apel i dati nam jednu parcelu na korišćenje.“
 

Za godišnju članarinu koju plaćaju članovi „Baštališta“ dobijaju korišćenje parcele, alat, vodu, sistem za navodnjavanje, kao i deo semena i rasada koji im je potreban.


Ko su ljudi koji se interesuju za „Baštalište“?

Zaista je teško napraviti profil prosečnog člana ‘Baštališta’, jer okupljamo ljude koji imaju od 7 do 77 godina. Imamo mlade, obrazovane članove, mlade mame i tate, decu koja dolaze sa njima, ljude srednjih godina, penzionere… zaista nema pravila.“

„Ono što je svima njima zajedničko jeste da ovi ljudi prepoznaju značaj udruživanja i vide da je u ovakvim zajednicama mnogo jednostavnije nešto uraditi. Lakše se snose troškovi proizvodnje hrane i dobijaju zdrave namirnice koje u gradu baš i nisu lako dostupne.“
 

Baštalište - iz arhive fotografija  


Šta se sve proizvodi u „Baštalištu“?

U ‘Baštalištu’ proizvodimo najrazličitije jednogodišnje povrtarske kulture, neke voćne vrste kao što je jagoda, ali i začinsko i lekovito bilje. Od povrća imamo zaista sve, paradajz, krastavac, papriku, šargarepu, krompir, celer, paškanat… Sve ono što biste inače kupovali na pijaci u ‘Baštalistu’ možete sami da proizvedete.“
 

Kako funkcioniše ovakav vid gajenja povrća? Možete li da nam ispričate kako izgleda povrtarska sezona u „Baštalištu“?

„’Baštalište’ na početku svake sezone organizuje javni poziv za članove, tako da svi zainteresovani mogu da se prijave. Oni zatim dolaze u ‘Baštalište’ da vide kako parcela izgleda i ukoliko se odluče, potpisuju sa nama ugovor. Za godišnju članarinu koju plaćaju oni dobijaju korišćenje parcele, alat, vodu, sistem za navodnjavanje, kao i deo semena i rasada koji im je potreban. Naravno, za one koji nikada nisu gajili povrće organizujemo i neku vrstu početne obuke.“
 

Povrće iz Baštališta - iz arhive fotografija  

Ipak, istakla bih da niko od članova ‘Baštališta’ nije poljoprivrednik po struci, niti neko ima veliko iskustvo u ovoj oblasti. Svi smo mi gradski ljudi koji želimo da se zdravo hranimo, međusobno družimo i da se pomažemo.“
 

Da li ovakve zajednice već postoje i u drugim gradovima u Srbiji?

Prvi grad u Srbiji koji je prepoznao potrebu građana da sami proizvode hranu je Šabac. Šapčani sada već drugu sezonu imaju gradsku parcelu koju svi zajedno obrađuju i gaje hranu za svoje potrebe na njoj.“
 

Katarina Milenković, koordinatorka „Baštališta“ - privatna arhiva fotografija 


Da li je u „Baštalištu“ ove godine već posejano povrće i kako napreduje sezona?

Mi smo već imali poziv za članove i sve parcele su podeljene. Prve setve su obavljene i zeleniši sada, zahvaljujući kišama, dobro napreduju. U narednom periodu očekuje nas serija radionica koje će biti otvorene i za javnost. Zato svi koji su zainteresovani mogu da dođu u ‘Baštalište’ i provedu sa nama jedno popodne, nešto nauče, pomognu u baštenskim radovima, pa možda kasnije odluče i da nam se pridruže, ili da proizvode povrće na nekoj svojoj parceli.“

Sagovornica:
Katarina Milenković, koordinatorka „Baštališta“

Komentari