Troškovi proizvodnje u Šumadiji veliki, uprkos dobroj mehanizaciji

Da li ste nekad stavili na papir koliko vam je potrebno vremena za obradu parcele, ili koliko vam je potrebno novca? Oni koji su u radnom odnosu, a imaju poljoprivredno gazdinstvo, često moraju da uzmu godišnji odmor, kako bi završili sezonu. Potrebno vam je vreme za pripremu mašine, za odlazak do parcele, obradu, kretanje i manevrisanje, odmor, a neretko i za neplanirane zastoje i popravke.

 

Dobra mehanizacija u Šumadiji- ©Julijana El Omari

 

Pored svega ovoga, ukoliko su vaše njive rasparčane, pored vremena i dobre mehanizacije, biće vam potrebno i dosta goriva. Šumadijske parcele su upravo takve. Porodica Pavlović iz Stojnika, obrađuje oko 60 ha zemlje, i to na više parcela.

„Svoje zemlje imamo više od 30 ha, u zakup uzimamo još dvadesetak i to parcela koje su blizu naših. Najmanja parcela koju obrađujemo je 40 ari, a najveća je 3,5 ha, s druge strane, najbliža je na 200 metara od naše kuće, a najudaljenija je oko 2 km“, kaže Srećko (24), student Poljoprivrednog fakulteta, koji sa svojim bratom, ocem i dedom vodi poljoprivredno gazdinstvo.

 

Srećko Pavlović iz Stojnika - ©Julijana El Omari


Uzgajaju suncokret, soju, kukuruz, ovas, ječam, a najviše – na 20 ha pšenicu. Od mehanizacije imaju sve što im je potrebno: 4 traktora, 2 kombajna, samohodni berač, plugove, tanjirače. Snaga njihovih traktora je do 200 konja, a uvoz – francuski.

„Mi uvozimo mašine iz Francuske, ode sin tamo i kupi, njihove mašine su bolje i očuvanije, čak je i njihova polovna mašina bolja i očuvanija nego naša. Zbog teške mehanizaciju koju imamo, nismo ove godine ni orali zemlju za pšenicu – samo tanjirali i nikad nismo lakše nego ove godine posejali pšenicu. Posejali smo je u oktobru još pre onih prvih kiša i imamo pšenicu koja je odavno nikla, kaže deda Tomislav.

 

Najveći izdatak proizvodnje je nafta - ©Julijana El Omari

Najveći problem potrošnja goriva

Prošle sezone prosečan prinos pšenice na njihovim njivama bio je 5 tona po ha. Zemlja je treće klase, mahom smonica i gajnjača. Dok je gajnjača laka za rad, sa smonicom je teže. Takođe, zemlja na njivama koju uzimaju u zakup je zapuštenija, pa je rad sa njom još teži. Međutim, bez obzira na kvalitet mašina koje imate, teška zemlja, udaljenost njive ili loši atarski putevi povećava prosečnu potrošnju goriva. Istraživanja pokazuju da samo transportni troškovi u ukupnim poljoprivrednim troškovima iznose od 30 do 50 odsto.

Ratarima neophodno gorivo bez akciza

„U toku sezone, najveći izdatak je nafta. Pored toga što je skupa, nama treba minimum 6-7 tona nafte na godišnjem nivou. Na primer, Vojvođani imaju veće parcele i veće mašine, mi i da hoćemo, ne možemo da uzmemo veću mašinu jer nam je problem da prođemo sa njima do naših parcela, jer nemamo dobre i široke atarske puteve. Parcele su nam isparčane, dosta goriva potrošimo do njih. Dešava se da odemo do neke njive, shvatimo da ne može da se radi i vratimo se“, kaže Srećko.

 

Balirano seno na gazdinstvu Pavlović - ©Julijana El Omari


Tomislav Pavlović, kaže da je prihod od čitave poljoprivredne proizvodnje ‘koliki-toliki’ i da ne može da se gleda ‘na olovku’.

„Mi tovimo po 20 bikova, pa kad je sezona mi prodamo po 2-3 bika – uzmemo naftu, i tako finansiramo setvu. Od tova nema neke velike zarade, već pare stavljamo na gomilu, kako bismo bili uvek spremni za sezonu. Još, na primer, prodaš 5-6 bikova i kupiš traktor illi kupiš 1ha zemlje, a koliko uložiš, to ne gledaš. Ipak, mi smo zadovoljni, kaže najstariji član porodice iz Stojnika.

Na kraju, na njihovom primeru možemo da zaključimo da kvalitetna zapadna mehanizacija i dostupna radna snaga ne mogu u velikoj meri smanjiti troškove poljoprivredne proizvodnje u Šumadiji. Glavni razlog za to jesu razbacane parcele, neuređeni atarski putevi i visoke cene goriva.

 

Komentari