Prednosti i mane traktora nove generacije u odnosu na starije modele

Današnje tržište nudi ogroman izbor kada je reč o poljoprivrednoj mehanizaciji. Kupiti glanc nov traktor ili model starije generacije nije laka odluka i velika je nedoumica šta će se pokazati samo kao kupovina, a šta kao investicija.

polovni traktor - © Pixabay

Pri odabiru traktora, osim što se gleda vrsta, namenanivo opremljenosti traktora, potrebno je uzeti u obzir i sledeće činjenice: šta traktor ima od dodatne priključne mehanizacije, cenu koštanja po hektaru, da li je osoba koja rukuje upoznata u neophodnoj meri sa mogućnostima mašine i njenim pravilnim korišćenjem, da li će se koristiti dovoljan broj radnih sati na godišnjem odnosno sezonskom nivou, da li se traktor uklapa u sistem obrade koji se primenjuje na gazdinstvu.

Ono što nudi nov traktor, kao što je ugrađena visoka tehnologija i elektronika, koja nudi visok stepen automatizacije, to traktor istog tipa ali starosti 15–20 godina ne može da pruži, čak ni sa određenim modifikacijama i prepravkama. Problematika je što su se u to vreme traktori konstruisali sa određenim nivoom tehnologije, koji je danas totalno prevaziđen.

U 21. veku cilj proizvodnje i upotrebe poljoprivredne mehanizacije je postići što veće uštede, što veću produktivnost i naravno, što veće prinose. Razvoj traktora u poslednjih 25 godina se toliko ubrzao, da je razlika u radu sa starim i novim traktorima, ekvivalentna prelasku sa rada sa konjima i volovima, od pre više stotina godina, na rad sa traktorom sa unutrašnjim sagorevanjem.

polovni traktor - © Pixabay

Moderni traktori, pogotovo većih snaga, pružaju izuzetne performanse i uštede u potrošnji goriva, uz minimalne zahteve za održavanjem, čime se osigurava veća produktivnost uz kraći vremenski period.

Naravno, otud i velika razlika u ceni između polovnih traktora, čija je starosna razlika samo 25 godina. Cena modela iz 1995. godine se kreće u rangu između 20.000 i 35.000 eura, dok se polovni model iz 2018. prodaje u cenovnom opsegu između 220.000 i 270.000 eura, sa brojem radnih sati manjim od 1000. To nam pruža jasnu sliku da cena polovnog traktora poslednje generacije u odnosu na 25 godina stariju mašinu može da bude i 10 puta veća.

Pri odabiru traktora, svakako treba razmišljati o tome šta vas sve može sačekati “iza ćoška”. Za traktor iz 1995. godine se ne zna kada će početi da daje znake značajnih kvarova, koja će cena popravki i delova biti i hoće li se neophodni delovi pronaći na tržištu.

Sa druge strane, polovni traktor novije generacije, bez obzira na startnu visoku cenu, ukoliko ima mali broj utrošenih radnih sati, vrlo lako može da bude takozvani “demo” traktor. Takvi traktori su bili namenjeni isključivo za prezentacije potencijalnim korisnicima.

“Demo” traktor je izašao nov iz fabrike i to u određenoj konfiguraciji. On je prošao ,,navikavanje,, na različite operacije, koje su bile osmišljene za potrebe prezentacije mogućnosti te mašine. Za njih je bilo neophodno, recimo, 700 radnih sati. Gotovo nov traktor u ovakvom stanju može da se kupi za nešto nižu cenu nego potpuno nov traktor, modifikovan po želji i poručen iz fabrike, i to sa garancijom, jer je još uvek u vlasništvu dilera.

Ovakav traktor pruža veću sigurnost jer su isprobane i testirane vučne sposobnosti, rad priključnog vratila, rad hidrauličnih izvoda, kao i specifična dodatna oprema za konkretni model. U drugom slučaju, kupac može da konfiguriše novu mašinu kakva mu je potrebna, pošto je uvideo prednosti „demo“ traktora u odnosu koji trenutno ima.

Prednosti starijih traktora bi bile: veoma pristupačna cena; odmah može da počne sa radom (uz prethodnu proveru); dostupnost rezervnih delova i servis (u zavisnosti od godišta).

Naravno, pravilno održavanje mehanizacije je najbitnije za dugi radni vek, što će omogućiti da vas stari traktor dosta dugo služi.

polovni traktor

Mane starih traktora su: snaga motora, jer ona opada sa periodom eksploatacije i remontom može samo delimično da se nadoknadi; velika potrošnja goriva zbog rashodovanih komponenti u transmisiji, hidraulici itd; visoka cena koštanja po hektaru; visoka cena delova i servisa. Zatim, ukoliko se radi o starom traktoru kojeg nema u tolikom broju na određenom tržištu, onda nema potrebe za lagerom delova, što znači da će teško da se pronalaze. 

Još jedna mana starih traktora je teška detekcija izvora havarije jer nema elektronike, te visok rizik od iznenadnih kvarova. Zato je vrlo važno da znate na šta treba obratiti pažnju pri kupovini polovnog traktora.

Takođe, jedan od kasnijih problema je mala mogućnost adaptacije određenoj operaciji jer je nedovoljan broj hidrauličnih izvoda. To znači da ćete teško upariti traktor iz 1995. i priključak proizveden 2015. godine.

Prednosti novog traktora poslednje generacije su: poboljšan komfor za rukovaoca – ergonomija; višestruko bolje performanse u radu, uz značajno nižu potrošnju goriva; mogućnost odabira mašine po željenoj specifikaciji; veće vučne sposobnosti, veća snaga na PVT i hidrauličnih izvoda od traktora istog tipa, recimo 5 generacija starijeg kada je taj bio nov.

Јеdna od većih prednosti novih traktora je velika kompleksnost mašine zahvaljujući informacionoj tehnologiji i senzorima. Ovo deluje kao mana, a zapravo je prednost zbog različitih kompjuterskih jedinica, koje vode računa o zoni u kojoj su postavljene i blagovremeno obaveštavaju o grešci ili kvaru. To znači da mašina može da provede više vremena u efektivnom radu, što je veoma bitno kada su vremenski špicevi u određenim operacijama.

Takođe, uz pomoć senzora je moguća konstantna optimizacija mašine u toku rada za bilo koju operaciju; značajna mogućnost prilagodljivosti različitim operacijama u različitim uslovima, niska cena koštanja po hektaru, mogućnost rada sa produktivnijim i kompleksnijim priključnim mašinama…

Mane novog traktora poslednje generacije bi bile: visoka nabavna cena (iznos istog modela u osnovnoj i punoj opremi se veoma razlikuje), traktor je potrebno uhodati postepeno u rad (čime se gubi na vremenu), veoma stručno osoblje potrebno za efikasno i pravilno rukovanje…

Prednosti „demo“ traktora poslednje generacije bi bile: sve što se odnosilo na nov traktor iz fabrike, plus što može odmah da krene u rad sa većim opterećenjima, sigurnost jer je već testiran, te moguća nešto niža cena… Jedna od mana bi bila nemogućnost da ga konfigurišete po svojoj želji jer je već definisan.

polovni traktor - © Pixabay

Ukoliko ste se odlučili za noviji model traktora, primetićete veliku cenovnu razliku između istih modela traktora, čija je starosna razlika samo nekoliko godina. Uzmimo za primer Claas Axion 950. Stariji model iz 2014. godine, polovan sa 5700 radnih sati, košta 118.000 eura. Sa druge strane, isti model samo iz 2017. godine, demo traktor sa 600 radnih sati, košta 196.000 eura.

Iz ovoga se može primetiti da je veoma važno uporediti odnos cene sa „kondicijom“ mašine. Idealno bi bilo pronaći „demo“ traktor, sa približno istim brojem radnih sati, za recimo 10 – 15.000 eura manje. Druga opcija pametnog ulaganja budžeta od 196.000 eura bi bila kupiti malo povoljniju mašinu, sa manje operativnih časova od 5700, i razliku uložiti u ključne stavke, kao što su recimo nove gume, novi filteri, novo ulje za transmisiju, klipne karike itd.

Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da je novi traktor svakako najbolji izbor jer je tehnički i tehnološki naprednija mašina, koja pruža najviše prednosti kad je reč o postizanju tačno onoga što je preporučeno za određeno gazdinstvo. Drugi najisplatiji izbor bi bio polovni ili “demo” traktor novije generacije, čija cena može biti značajno niža. Poslednji izbor bi bila polovna mašina stara između 20-25 godina, a zbog različitih rizika koje može da nosi sa sobom.

Za koju od ove tri opcije se odlučiti, pre svega će odrediti trenutno stanje u kojem se traktor nalazi i finansijska mogućnost poljoprivrednika.

Komentari