Svet poljoprivrede Prodavnica

Srbija – zemlja seoskog turizma i srdačnih domaćina

U Srbiji je danas više od 900 seoskih domaćinstava registrovanih za rad sa turistima. Među njima ima i skoro stotinu onih koji godišnje ugoste i do 1.300 ljudi, pa su prinuđeni da u potpunosti prestanu da se bave poljoprivredom i okrenu ugostiteljstvu. To i nije tako loše ako se zna da kada oni imaju veliki broj gostiju, tada i komšije imaju posla, jer je za posetioce potrebno obezbediti hranu i različite sadržaje.
 


Domaćinstva koja se bave seoskim turizmom danas postoje u svim regionima u Srbiji. Zato smo u emisiji „Svet poljoprivrede“ ugostili Vladimira Ivanovića, direktora Turističke organizacije Ljig.

„Konkretno, u 84 opštine u Srbiji imamo jedno ili više domaćinstava. U nekima, kao recimo u opštini Gornji Milanovac, postoji više od 50 aktivnih domaćinstava, dok je skoro 80 registrovanih za takav posao“, kaže Ivanović.
 

Ima domaćinstava koja su se okrenula prema porodicama sa decom, pa su im i sadržaji takvi. Ima i onih koja su nešto jeftinija, za masovnije posete planinara i organizovanih grupa, a postoje i veoma ekskluzivna domaćinstva, koja imaju smeštaj od 1.200 dinara za pun pansion, pa do 5.000 dinara kod nekih koja imaju praktično hotelsku ponudu.

Saznali smo i da u Srbiji danas ima više od 900 domaćinstava registrovanih za rad sa turistima, kao i da im je to najčešće dodatni posao uz poljoprivredu. Proces prelaska poljoprivrednih domaćinstava u turistička traje već godinama i to su onadpmaćinstva koja imaju po 1.200 do 1.300 posetilaca godišnje.
 

 ©Agromedia-seoski turizam


„Oni više ne stižu da se bave poljoprivredom, pa proizvode za svoje goste nabavljaju u okruženju u svom selu. Takvih domaćinstava je danas skoro stotinak u Srbiji. Teško je reći gde je ponuda najatraktivnija, ali ih imamo u svim regionima“
, objašnjava on.
 

Seoski turizam poštuje želje gostiju

„Gost danas dođe na selo, jedan dan spava i odmori se, dobro jede, a posle kaže – gde ću sad, šta ću sad, ima li neke staze za šetnju, ima li igrališta, ima li konja za jahanje? Raspituje se i o bazenima i teniskim terenima. Dakle, sada imamo domaćinstva koja su se u potpunosti posvetila turistima. Praktično ispunjavaju njihove potrebe i želje.“

I slika posetilaca se poslednjih godina menja, na šta veoma utiče razvoj interneta.

„To više nisu samo bake i deke koji vode unuke da im pokažu da krava ima četiri noge, nego su to ljudi koji su prošli sve i od kojih naši domaćini mnogo nauče. Dakle, ponuda je segmentirana.“

Među domaćinstvima koja imaju specifične ponude izdvajaju se ona koja su svoju ponudu prilagodila potrebama porodice.

„Ima domaćinstava koja su se okrenula prema porodicama sa decom, pa su im i sadržaji takvi. Ima i onih koja su nešto jeftinija, za masovnije posete planinara i organizovanih grupa, a postoje i veoma ekskluzivna domaćinstva, koja imaju smeštaj od 1.200 dinara za pun pansion, pa do 5.000 dinara kod nekih koja imaju praktično hotelsku ponudu.“
 

©Agromedia-seoski turizam

Sajt selo.rs je dobra adresa na kojoj svako ko želi da koristi usluge seoskog turizma može da vidi kako izgledaju mnoga domaćinstva. Tu su fotografije sa opisima kako se do njih dolazi, komentari korisnika. Na portalu se mogu naći smeštaji na Tari, Zlatiboru, Fruškoj gori, Drini, Šumadiji i mnogim drugim destinacijama širom Srbije.
 

Internet u službi seoskog turizma

„Ima komentara koji su kritički nastrojeni, koji kažu da nisu bili zadovoljni tretmanom, možda čak i hranom, a ima i onih koji pohvale, naravno najčešće, ali internet je interaktivan, pa je preskočio sva ta šminkanja koja smo mi u promociji turističkih proizvoda imali,“ priča Ivanović.

„Dakle, danas se vrlo brzo može saznati kakva je gde ponuda. Svakako su sela Srbije sve poznatija kao destinacija za dobar odmor ili, kako neki kažu, možda i za drugi ili treći odmor, ako već neko ide na more ili ima neku drugu vrstu odmora. To je odmor koji je doduše kraći – najčešće to je, prema našoj statistici, dva i po ili tri dana, recimo to je jedan vikend ili produženi vikend, ali se događa više puta godišnje.“

Takav kraći odmor sasvim je dovoljan za odmaranje od posla, pa i degustiranje gastronomskih specijaliteta iz cele Srbije.
 

©Agromedia-seoski turizam

Koliko je seoski turizam značajan za našu zemlju, prepoznaju mnogi. Od 2004. godine Ministarstvo poljoprivrede se svojim fondovima, odnosno konkursima za podsticajna sredstva, okrenulo prema domaćinstvima koja se bave seoskim turizmom. Kasnije se i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pridružilo kreditnim sredstvima, a tu su i razne strane asocijacije koje se time bave, pa čak su i neke ambasade pomagale razvoj seoskog turizma u Srbiji.

„Dakle, ima sluha da razvoj seoskog turizma treba pomoći, da mu je potreban podsticaj, da to ljudi ne mogu sami. Neki su to već iskoristili, neki se možda nisu snašli, ali svakako ima otvorenih fondova gde ljudi mogu konkurisati i dodatno se spremiti za turističku delatnost“, zaključuje direktor turističke organizacije Ljig.

Sagovornik:
Vladimir Ivanović, direktor Turističke organizacije Ljig

 

Komentari