Iako se polako približavamo zimskom periodu, Miholjski susreti sela i dalje se održavaju u mnogim mestima, uključujući i Topolovnik, selo koje se nalazi u opštini Veliko Gradište.
Ovo je prvi put da su Miholjski susreti sela organizovani na teritoriji opštine Veliko Gradište, a upravo u Topolovniku, koji je poznat kao vlaško selo. Cilj je bio da se kroz ovu manifestaciju prikaže bogatstvo kulturne raznolikosti Velikog Gradišta, običaji nacionalnih manjina prisutnih na teritoriji opštine, kao i da se uključe udruženja žena i lovačke sekcije iz svih sela na teritoriji opštine Veliko Gradište.
Podrška Ministarstva za brigu o selu
Ministarstvo za brigu o selu prepoznalo je značaj Velikog Gradišta sa njegovih 26 sela i pružilo finansijsku podršku za organizaciju Miholjskih susreta sela. Osim toga, prethodne nedelje su zaključeni ugovori o dodeli minibusa, za šta se zahvaljuju ministru i samom Ministarstvu, članovima vlade Republike Srbije, i predsedniku Republike na ukazanom poverenju i podršci, kako finansijskoj, tako i nefinansijskoj, za razvoj opštine Veliko Gradište.
Učešće udruženja i lokalne zajednice
Manifestacija je započela radionicama za decu koje su imale za cilj da na moderni način predstave stare zanate i običaje, čuvajući time kulturno nasleđe sela. 7 Udruženja žena predstavila su svoje kulinarske specijalitete, a 19 lovačkih sekcija su učestvovale u kuvanju gulaša od zeca. Tokom manifestacije održan je i koncert narodnih pesama i igara ansambla narodnih igara i pesama Vlastimira Pavlovića.
Lovačko udruženje “Golub” i tradicija gulaša od zeca
Predsednik udruženja “Golub”, jednog od najstarijih lovačkih udruženja u Republici Srbiji (125 godina proslavili su prošle nedelje), istakao je da su Miholjski susreti sela u Topolovniku jedinstveni jer se gulaš priprema isključivo od zeca (jepura na vlaškom), što ga čini jedinstvenim i po tome što se ne priprema od drugih vrsta divljači. Ova manifestacija, koja se održava već 21 godinu, okuplja i međunarodne učesnike, poput prijatelja iz Rumunije. Imali su dva lova za danas, i goste iz cele Srbije, 19 ekipa, ali i 1 iz Rumunije kako bi izneli ovu manifestaciju i promovisali i udruženja žena i lov.
Održavanje tradicije kroz susrete
Očekuje se da će naredne godine ova manifestacija privući još veći broj udruženja žena i trajati kroz čitavu godinu. Pored tradicionalnog takmičenja, lovačka udruženja se trude da očuvaju divljač kako bi bilo dovoljno za pripremu gulaša od zeca i za buduće manifestacije.
Oprema za takmičenje i gostoprimstvo
Učesnici iz Rumunije pokazali su svoje veštine u pripremi gulaša od zeca, a takođe su i domaćini obezbedili sirovinu za pripremu ovog specijaliteta. Sve u svemu, Miholjski susreti sela u Topolovniku su bili prilika da se prošire granice naše tradicije i da se, preko granica naše zemlje, neguje prijateljstvo i saradnja.
Za zeca je potrebno dva sata, a za pripremu je važno biti odmoran i imati dobre skrivene začine. I ne piti noć pred kuvanje gulaša! Doneli su kobasice da dok se čeka gulaš ne ostanu gladni, tako da ceo događaj miriše opojno na domaće i ukusno.
Aktivnosti u školi i važnost Miholjskih susreta
Deca u obližnjoj osnovnoj školi imala su bogat program.
Ovo je bio poseban dan kada smo organizovali različite aktivnosti za decu, istovremeno zabavljajući ih i pokazujući im kako tradicionalne zanate možemo uvesti na maštovit način u novo doba, ostajući pritom vezani za selo.
“Slikali smo pejzaže našeg sela, crtali motive sela, te zajedno napravili veliku sliku sela. Zatim smo koristili biorazgradive kocke i na kraju mesili testo kako bi deca imala priliku da vežbaju finu motoriku, razvijajući kreativnost i praveći igračke ili ukrase za jelku.” podelila je Ana Aleksić sa nama.
Kako su deca reagovala?
“Interesovanje dece je bilo nadmašujuće. Bili su fokusirani i zaista divno vaspitani. Svi smo oduševljeni energijom koju su pokazali i stvarno smo prezadovoljni.”
Pitali smo i decu…
Aleksej se već upuštao u mešanje testa i ovo nije njemu prvi put, a danas je zamesio kiflice.
Kristini isto nije prvi put pravi nešto od testa, ali ima iskustva, bravo za nju! Čini se da kod njene kuće znaju ko je zadužen za pravljenje kolača, a danas mesi hleb.
Najmlađi su mesili kiflice, a ovde se vežbalo malo gastronomije, malo kuvanja, a danas se fokusiralo i na pečenje odnosno na pekarstvo. Deca vole da rade sa testom, razvija se njihova motorika i uživaju u pripremi hrane. Razni su i oblici, dizano je testo.
Tradicija i lepota ručnog rada
Nedaleko od osnovne škole, na obližnjem trgu, nekoliko udruženja žena iz okolnih sela predstavilo se na štandovima.
“Dobar dan! Šta ste danas lepo izložili ovde?” pitali smo žene iz Majilovca.
“Domaće kolače, slatkiše, slaniše. Da li biste želeli da vam pokažemo naše specijalitete? Ruske kape, krofne su bile savršene, dok su bile tople, mramorni kolač. Morate probati i orasnice, gurabije i bakin kolač. Sve su to autentični proizvodi iz naših krajeva. Mi se trudimo da sačuvamo tradicionalne recepte. Trenutno, planiramo da renoviramo neke stare stvari kako bi dobile novi izgled i ponovo imale lepu upotrebu. Ovakvi Miholjski susreti sela su sjajna prilika da izađemo u javnost, da učimo nešto novo i družimo se izvan kuće. Odlično je izaći iz kuće i družiti se.”
“Na kraju, ovo radimo sa ciljem da sačuvamo tradiciju. Ovaj naš rad ima sigurno 50 godina.”
“Dolazimo iz sela Zatonje, udruženje žena koje okuplja tridesetak članica. Naše udruženje je osnovano ove godine i odlično se slažemo. Često posećujemo manifestacije i družimo se. A šta smo vam pripremile da vidite danas? Skoro smo na kraju, evo krofnica, bakinih kolača, pite, dulešnice, pite i gibanice. To su proizvodi za ovaj period godine, napravljeni od plodova prirode. Naše žene rade i spremaju tradicionalno. Tu su i vezovi i štrikeraji, što od baka, a što koje smo mi radile.”
Miholjski susreti sela su od izuzetnog značaja. Ovo je prilika da se žene iz udruženja upoznaju sa koleginicama iz drugih sela, razmenjuju iskustva, recepte i tradiciju.
Kulturno umetnički program je nezaobilazan deo Miholjskih susreta
Pre nego što su posetioci uživali u degustaciji gulaša, imali su priliku da se zabave uz raznovrstan program priređen od strane kulturno-umetničkih društava iz Topolovnika i okolnih sela.
Počelo je divnom zdravicom:
“Zdravo da ste mili moji i ko sedi i ko stoji. Običaj je od davnina da vam kažem nešto svima! Kome ću je zdraviti, dobro će mu biti! Dižem ovu čašicu da nazdravim zdravicu! Za klas, za ono kukuruzno zrno, neka nam sve u veselju ide, a ništa u plaču. Podižem čašu, za opanak, za šajkaču, igraču, pevaču, sviraču, vesele dane, neka nam naajavljuju pevci. Pridignimo čađu za mudre starce i maloj deci. Neka nam budu bremenite žene i bremenite njive, dignimo čašu do neba, da berićet vlada i da niko ne poželi hleba! Srbijo, hlebovi ti narasli kao brda, reka mleka poplavila krda, pesnici ti cvetne vence vili, a vojnici voća kalemili! Zato sviraj frulo. Svirala zadugo za veselje i ni za šta drugo! Živeli!”
Važnost Miholjskih susreta
Ovi susreti su ne samo prilika da se nauči nešto novo, već i da se očuva tradicija. Miholjski susreti su ključni za zajednicu, razmenu iskustava i negovanje tradicionalnih zanata. Da li smatrate da su ovi susreti bitni za društvo i očuvanje tradicionalnih vrednosti?
Ovi susreti su od suštinskog značaja za razvoj zajednice i očuvanje tradicije. Miholjski susreti predstavljaju jedan od ključnih događaja u kojima se svi okupljaju, razmenjuju iskustva, deca uče novim veštinama, očuvanju tradicije i poštovanju starih zanata.
Smatrate li da su ovi susreti važni za društvo i za očuvanje tradicionalnih vrednosti?
Ova manifestacija je prilika da se nauči nešto novo, razmeni iskustvo i tradicija. Ovo su dragoceni trenuci za učenje novih veština i tradicije.
Hvala vam što ste se pridružili ovom događaju. Svi vi iz sela ste ključni deo Srbije, čuvajući tradiciju i prenoseći je dalje.
Ministar Milan Krkobabić je izjavio: “Bez ikakve sumnje sela Srbije su danas, a to su bila i juče i ostaće – najvitalniji deo Srbije. Sve dobro, sve snažno, sve vispreno, upravo stiže iz tih sela.”
“Dok je sela i seljaka, Srbija će biti jaka!”
Pogledajte celu galeriju događaja:
Komentari