Katolički običaji za Uskrs – najveći praznik u hrišćanskoj godini

Kao i pravoslavni, katolički praznici okupljaju porodice i s radošću se dočekuju među vernicima. Uskrs je za katoličke zajednice i vernike središte čitave liturgijske godine. Kako se slavi u proleće, i samo novo godišnje doba simbol je ponovnog stvaranja, a svrha mu je dati ljudima hrabrost i nadu za još jednu godinu. Povodom ovog praznika neguju se brojni običaji od uskršnjih vatri, procesija (crkvene povorke – litije) s pokorničkim karakterom na veliki petak, do bojenja i urkrašavanja jaja i darivanja jajima uz uskršnja veselja i igre.

Običaji kod katolika za Uskrs - © Pixabay 

Godina 2019. nam donosi relativno poklapanje katoličkog i pravoslavnog Uskrsa. Iako dve crkve koriste dva kalendara (katolička-Gregorijanski a dobar deo pravoslavne-Julijanski kalendar) ovaj veliki hrišćanski praznik se kod katolika praznuje samo nedelju dana ranije. Inače, spada u praznike čiji je datum promenljiv i svake godine, ili bar svake druge godine pada na različit datum. On je u direktnoj zavisnost od Pashe, jednog od najvećih jevrejskih praznika,povezanog sa izbavljenjem Jevreja iz egipatskog ropstva.

Hristova pobeda nad smrću – suština događaja

Vaskrsenjem svog tela iz groba Hristos je krunisao sve ranije praznike, počev od Božića pa sve do Velikog petka. On, bezgrešni sin Božiji, na krstu je dobrovoljno umro za sve grešne ljude. On se žrtvovao za sve grešnike da bi ih izbavio od robovanja zlobi,sebičnosti i od večne smrti. Na taj dan Hristos je dokazao svoju Božansku moć kada je slomio najjače oružje u rukama Satane a to je smrt.

Hristos je pobedio svojom dobrotom,nesebičnom žrtvom i molitvom za svoje mučitelje, rekavši: „Bože,oprosti im, jer ne znaju šta rade…“ Zato je to dan radosti večne.

Običaji kod katolika za Uskrs - © Pixabay 

Uskršnji običaji kod katolika

Katolička crkva,odnosno Rimokatolička crkva je najveća hrišćanska crkvena zajednica na svetu, a takođe i jedna od najstarijih crkvenih institucija. Otuda i raznolikost običaja mada su oni u suštini slični i kod pravoslavnih i kod katolika.

Katolički običaji vezani za Uskrs počinju već Pepelnicom (Čista sreda) kada počinje post, koji povezuje zimsko i prolećno vreme i traje sve do Uskrsa. Bogastvo običaja i njihova isprepletanost među različitim kulturama daju celom tom obredu još jedno sasvim posebno obeležje. Na Uskrs je običaj u mnogim krajevima da se hrana, koja će se jesti na praznik, nosi na blagoslov, što lepše i bogatije ukrasi sto i pripremi što više raznovrsne hrane.

Uskršnja svetkovina počinje nakon jutarnje mise. U severozapadnoj Hrvatskoj je tradicija da se pale vatre, takozvane vuzmenke, koju pripremaju vernici ispred crkava. U nekim mestima se čuvaju običaji da ponedeljkom, na Drugi dan Uskrsa, momci polivaju devojke, kako bi bile zdrave i lepe, a one ih daruju ukrašenim jajima i nekim drugim poklonima.

Običaji kod katolika za Uskrs - © Pixabay 

Veliki petak, dan najveće hrišćanske žalosti

Katolička crkva, kao i pravoslavna i njihovi vernici obeležavaju Veliki petak, dan kada je na Golgoti raspet Isus Hristos. Veliki petak ili Strašni petak je najznačajniji dan u nedelji stradanja.T o je dan posta i običaji nalažu da se ne rade poslovi u kući, niti na njivi.

Na Veliki petak Crkva i vernici sećaju se događaja koji su neposredno prethodili Hristovom raspeću – od izvođenja Isusa Hrista pred sud Pontija Pilata, neuspelog pokušaja da ga optuže, nošenja krsta na putu prema Golgoti, praštanja dželatima, umiranja, skidanja sa krsta, pomazivanja mirom, povijanja tela platnom i polaganja u grob.

Osim što je dan najveće hrišćanske žalosti, Veliki petak je za Crkvu i vernike i najozbiljnije i najtajanstvenije stanje čovekove duše koja se klanja ljubavi i žrtvi Bogočoveka.

Običaji kod katolika za Uskrs - © Pixabay 

Farbanje i ukrašavanje crkvenih jaja

Početak ovog običaja, da se za Uskrs farbaju i ukrašavaju jaja, potiče iz ranih hrišćanskih vremena. Sledbenica Isusa Hrista Marija Magdalina došla je, posle Hristovog Vaznesenja u Rim radi propovedanja Jevanđelja. I kada je izišla pred cara Tiberija, pozdravila ga je rečima: „Hristos Vaskrse“ i pružila mu na dar ofarbano jaje. Kada su hrišćani doznali za ovaj dar Svete Marije Magdaline, onda su i oni počeli da se ugledaju na nju. Od tada, svuda u dane Vaskrsenja Hristovog, pripremaju se uskršnja jaja kao simbol njegovog vaskrsenja.

Sa pripremom i šaranjem uskršnjih jaja vezani su razna i verovanja i kod katoličkih vernika, koja svedoče o njihovom važnom značaju u religioznom životu svakog naroda. Prvo jaje koje se skuva obično se farba crvenom bojom, koja je simbol Hristove krvi, i čuva se tokom cele godine kao Čuvarkuća.

Nemci i Austrijanci imaju običaj na Veliki četvrtak da daruju zeleno jaje. U Hrvatskoj tradicija bojenja jaja, koja su postala tradicionalni dar, često se njima daruju zaljubljeni s ljubavnim motivima (srca, dva goluba) ili porukama („ovo se jaje za ljubav daje“) kako ljubavnim, tako i religioznim čestitkama.

Običaji kod katolika za Uskrs - © Pixabay 

Uskršnja jaja (pisanice) se poklanjaju, a u nekim krajevima se pale praznične vatre. Uskršnje slavlje se završava Belom nedeljom-prva nedelja posle Uskrsa, a naziv joj je povezan uz odeću koja bi trebalo da se nosi.

Deca najviše vole ovaj praznik zbog šarenih jaja koja donose veliku radost i njima ali i svim ukućanima.

Komentari