Da li je poljoprivreda u Srbiji danas zaista isplativa, pitanje je koje sve češće postavljaju oni koji razmišljaju o pokretanju sopstvene proizvodnje. Iako se pojedine grane, poput uzgoja jagodastog voća, plasteničke proizvodnje povrća i lekovitog bilja, i dalje izdvajaju kao potencijalno profitabilne, stručnjaci upozoravaju da uspeh više nego ikada zavisi od dobre procene tržišta, ulaganja i prilagođavanja klimatskim izazovima. Dodatnu neizvesnost donose i globalne krize, rast troškova proizvodnje i nestabilno tržište.
Na izbor šta gajiti utiču brojni faktori. Tu je i kvalitet zemljišta, visina ulaganja, dostupnost radne snage i pre svega, sigurnost tržišta.
Možda vas zanima
Odluka o tome šta proizvoditi postaje kompleksna poslovna procena. Ne svodi se samo na to koju kulturu ili sortu izabrati i posaditi. Zato je, pre ulaska u proizvodnju, ključno sagledati sopstvene resurse i potrebe tržišta.
Kombinacija ta dva faktora najčešće odlučuje da li će proizvodnja doneti profit ili gubitak, kako prenosi Forbes.
Poljoprivreda i najteže pitanje šta zasaditi
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Bojan Dimitrijević kaže da u Srbiji, u biljnoj proizvodnji, poslednjih godina dolazi do značajnih oscilacija.
Samim tim je, kako dodaje, veoma nezahvalno baviti se bilo kakvim prognozama i uopšte davati preporuke za gajenje određenih biljnih kultura.
Te oscilacije se odnose prvenstveno na prinos, obim proizvodnje, kvalitet roda, ali i na tržišne cene, kao jednog od značajnih ekonomskih faktora koji određuju uspešnost, odnosno profitabilnost proizvodnje.
Ovakve oscilacije posledica su većeg broja faktora. Neki od najznačajnijih su klimatski, odnosno nepogode kao što su suša, grad, mraz.
Značajne su i oscilacije u snabdevanju materijalima i njihovim cenama. Tu su i strukturni problemi u poljoprivredi – fragmentisani zemljišni posedi, neravnomerno usvajanje tehnologija, ograničena primena sistema za borbu protiv vremenskih nepogoda, nedostatak radne snage.
Takođe, i nestabilnost u lancima snabdevanja, globalna volatilnost cena robe, turbulentne promene na globalnom tržištu hrane.
Poljoprivreda i ulaganje
Pored toga, kaže da kada se planira pokretanje neke biljne proizvodnje, potrebno je imati u vidu i neke druge polazne parametre – da li se ulaže sopstveni ili pozajmljeni kapital. Zatim da li neko već ima zemlju ili tek treba da je kupi.
„Ukoliko neko ima zemljište u posedu treba videti koja je veličina i oblik parcela, nagib terena, nadmorska visina, kakva je klima, tip zemljišta, šta se na parcelama nalazi. Ima li korova ili se gajila neka biljna kultura, koja i koliko dugo. Gleda se opremljenost mehanizacijom, dostupnost radne snage, udaljenost tržišta ili prerađivačkih kapaciteta“, navodi Dimitrijević.
Sa druge strane, potrebno je sagledati i za kojim proizvodima, i u kojoj meri postoji potražnja na tržištu te na osnovu toga opredeliti se za konkretnu vrstu, odnosno sortu, ili nekoliko njih.
Tu se dolazi do pitanja cena. Kako materijala, tako i cena gotovih proizvoda, koje trenutno pokazuju tendenciju rasta kada je poljoprivreda u pitanju i velike oscilacije.
Neizvesnost zbog globalnih okolnosti
Dimitrijević ukazuje da ako recimo neko sada odluči da počne da se bavi poljoprivredom treba da ima u vidu i neizvesnost koja proističe iz činjenice da rat u Iranu ugrožava snabdevanje energentima od kojih direktno zavisi transport svih proizvodnih inputa do proizvođača, kao i svih gotovih proizvoda od proizvođača do prerađivačkih kapaciteta i/ili krajnjih potrošača.
Iran je, zahvaljujući velikim rezervama prirodnog gasa i razvijenoj petrohemijskoj industriji, takođe i jedan od najznačajnih svetskih proizvođača azotnih đubriva, posebno uree.
Zbog ratova u Iranu i Ukrajini kidaju se lanci snabdevanja. Ili su izmenjene transportne rute. Najčešće tako što se, zbog zaobilaženja kritičnih zona, produžava put, što posledično povećava cenu proizvoda na tržištu.
Šta je najprofitabilnije
Jedan od faktora za izbor gajene kulture je i period povraćaja uloženih sredstava. Odnosno, koliko je potencijalni proizvođač u mogućnosti da čeka da mu se uloženi kapital vrati.
Neophodno je blagovremeno izraditi poslovni plan, savetuje profesor Dimitrijević.
„Neke greške načinjene na samom početku uopšte se ne mogu ispraviti, ili ih je teško ispraviti, uz velike troškove. Ovo se naročito odnosi na višegodišnje zasade, kao što su voćarski“, pojašnjava.
Što se profitabilnosti gajenja biljnih kultura tiče, poslednjih godina u Srbiji je od voćarskih kultura, uslovno rečeno, najprofitabilnije bilo gajiti malinu, jagodu, kupinu, borovnicu, lesku, trešnju, kajsiju i vinovu lozu, kaže profesor.
Najveća vrednost proizvodnje ostvaruje se gajenjem jagodastih voćnih vrsta (malina, jagoda, kupina i borovnica). Međutim, veliki troškovi u pogledu plata radnika, naročito u poslovima berbe značajno umanjuju finansijski rezultat.
Sa domaćim povrćem nema greške
Zadovoljavajući profit kada je poljoprivreda u pitanju mogao se ostvariti i gajenjem povrća – paradajz, paprika i krastavac. Naročito u zaštićenom prostoru, odnosno plastenicima i staklenicima.
Takođe isplativo je i kada su u pitanju proizvodnje određenih vrsta lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja, dodaje profesor.
Među njima biljne vrste kao što su šafran, lavanda, beli slez, mirođije i peršun, kao i nana, kamilica, žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, origano i ehinacea.
Od industrijskog bilja izdavaja šećernu repu. Gajenje cveća takođe može da se pokaže kao dobro i sa stabilnom zaradom.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da je proizvodnja u staklenicima ili plasticenicima praktična jer ne zavisi od spoljnih faktora, pod uslovom da nema mnogo hladnih dana.
„Tu pre svega mislim na povrće, a tu je i deo voća. Najpre jagoda, koja se često proizvodi u zatvorenom prostoru, zatim i borovnica“.
Kada se posmatra prostor naše zemlje, od voćnih vrsta najstabilnija je jagoda. Sve ostale kulture su više izlozene klimatskim promenama, dodaje Prostran.
Svojevremeno je na ovu temu govorio i Prof. dr Đorđe Moravčević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koji je istakao trendove u domaćoj poljoprivredi.
,,Mnogi voćari su prešli da budu povrtari zato što imaju sisteme za navodnjavanje, zato što imaju neki viši nivo znanja. Naučili su da rade, a obrt u voćarstvu je spor i sada su prešli na povrtarsku proizvodnju gde imamo mnogo brži obrt, mnogo brže pristizanja novca koje je uloženo u proizvodnju”, istakao je Moravčević.
Istražujemo: Kako POVRTARSTVO može da bude ISPLATIVO
Proizvođači jagoda dobro prolaze
Godinama iza nas su proizvođači jagoda najbolje prolazili zbog velike potražnje.
Ima i onih koji su potencijal videli u proizvodnji male lubenice kakve viđamo u trgovinama, a koje se proizvode u staklenicima.
„Mnogi svašta pokušavaju, ali uvek će biti aktuelno povrće poput paradajza, paprike, krompira. Zatim beli luk, koji nije atraktivan samo za ishranu već se koristi i u farmaceutskoj industriji“, kaže Prostran.
Šta još treba imati u vidu
On navodi da treba ići na proizvodnju voća koje se može smrznuti i preživeti različite oblike prerade. Trešnja, kajsija i višnja to nisu. One su veoma osetljivi proizvodi.
Poslednjih godina mnogi su se odlučili na to da probaju proizvodnju lešnika. Neke naše kompanije su uspostavile saradnju sa italijanskim, koje se bave proizvodnjom čokoladnih proizvoda pa se nekim proizvođačima to i isplatilo.
„To je primer kada kupac diktira da li da uđete intenzivnije u neku proizvodnju“, dodaje Prostran.
On veruje i da će se sve češće pojavljivati beli kukuruz jer je atraktivan za proizvodnju belog kukuruznog brašna. „Nekada je to bio dominantan kukuruz koji se proizvodio“.
Poljoprivreda i kulture koje se menjaju usled klime
Darko Jevremović, v. d direktora Instituta za voćarstvo u Čačku, slaže se sa prethodnim sagovornicima da je teško dati savet i proceniti šta je najbolje gajiti danas u Srbiji. Velike su turbulencije na svetskom tržištu, a sve se to odražava i na našu proizvodnju, dodaje.
Objašnjava i da višnja i dunja, koje su bile vrste sa najmanjim rizikom za gajenje danas trpe izvesne štete u proizvodnji. Neke vrste su veoma specifične i zahtevnije su u odnosu na druge. Pre svega kajsija i malina.
Malina ima izrazite zahteve prema tipu i kvalitetu zemljišta i klimatskim faktorima. Najviše joj pogoduju područja zapadne Srbije gde najbolje uspeva. Sa klimatskim promenama i ova područja više ne ispunjavaju u potpunosti zahteve maline. Prinosi su zato sve niži.
Kolebanja otkupnih cena je najveći izazov sa kojim se proizvođači susreću. Proizvodnja je iz godine u godinu sve više ugrožena.
Slično je i sa kajsijom. Proizvođači u područjima koja joj najviše pogoduju (okolina Čačka, Fruška gora, Grocka, Smederevo) već nekoliko godina trpe velike štete od poznih mrazeva i grada.
Šljiva zahvalna voćka, jabuka ne toliko
Druge vrste voća, poput šljive i jabuke, gaje se gotovo na čitavoj teritoriji Srbije i nemaju velike zahteve prema zemljištu, dodaje sagovornik.
Šljiva postiže visoke prinose sa relativno malim ulaganjima i malim rizikom. Ograničavajući faktor predstavlja prolećni mraz i suša tokom avgusta, ukazuje Jevremović za Forbes. Problem sa plasmanom nije veliki, jer je velika potražnja prerađivača i destilerija.
Jabuka, sa druge strane, ima „svoje zahteve“. Intenzivna proizvodnja podrazumeva velika ulaganja u zaštitu i navodnjavanje.
Isplativost gajenja voćnih vrsta u našoj zemlji se u poslednjoj deceniji veoma menjala.
Manja dostupnost tržišta, manje zasada jabuke
Velike svetske krize značajno su uticale na voćarstvo Srbije.
Gubitak pojedinih tržišta, kao što je rusko, donelo je velike promene u gajenju jabuke kod nas. Zbog nemogućnosti plasmana i niskih cena smanjene su površine pod plantažama jabuke u brojnim područjima. Velika početna i tekuća ulaganja, kao i neizvestan plasman plodova, uticali su na to, dodaje sagovornik.
Najmanja početna ulaganja u proizvodnju su kod šljive i višnje. Ovo nisu zahtevne voćne vrste za gajenje i troškovi proizvodnje (osim berbe) nisu visoki.
Takođe, treba pomenuti i dunju za kojom raste interes za gajenje. „Nije zahtevna voćna vrsta i troškovi proizvodnje nisu visoki, a plodovi se lako mogu realizovati na tržištu jer je traženo voće za preradu u rakiju“.
Proizvodnja lešnika je u usponu, ali kao i kod oraha, potrebno je više vremena za povrat investicije u odnosu na druge voćne vrste, dodaje Jevremović.
Aronija kao izbor zbog otpornosti biljke
Nikola Milošević iz okoline Aleksinca razmišljao je svojevremeno koju proizvodnju da pokrene. Kaže da je imao u vidu borovnicu zbog dobre cene, ali je shvatio da nije tako jednostavna za rad. Zahteva veće investicije i treba dosta da se tretira.
Odluka je pala na aroniju i pre 14 godina posadili su prvih 500 sadnica. Kaže da je želeo da proba i da vidi kako će ići proizvodnja. Ova lekovita biljka je zainteresovala porodicu i odlučili su da o njoj saznaju više. Nabavili su sadnice, a plac su imali pored kuće.
Neorganizovni otkup i razne prepreke u plasmanu, mnoge uzgajivače nateralo je da zapuste svoje zasade i odustanu. Porodica Milošević ipak nije. Usmerili su se na gotov proizvod. Već dve godine kasnije cedili su aroniju i počeli sa proizvodnjom matičnog soka.
Ova odluka pokazala se ispravnom upravo zato jer imaju kupce u Srbiji.
Kako kaže, to su sportisti, trudnice, roditelji, ali i oni koji imaju zdravstvene probleme, pa žele da leče anemiju, oporave organizam nakon hemioterapije i slično.
Nikola se priseća i početne računice. Prema njegovim rečima, za sadnice im je trebalo 4.500 evra. Sistem navodnjavanja i ograđivanje koštao ga je još 3.000 evra po hektaru.
Dodatna ulaganja su bile i protivgradne mreže. Iako su na prvi konkretniji rod čekali dve godinje, svake sledeće se duplirao.
Na troškove utiče i otpornost kulture koja se gaji, ukazuje Nikola i savetuje da i to treba imati u vidu. Objašnjava da gajenje aronije nije previše zahtevan posao i da ova kultura traži vodu i redovno odstranjivanje korova.
Poljoprivreda kao izbor i može li se živeti od nje
Proizvodnja sokova podrazumevala je i posebne uslove. U okviru 100 kvadrata prostora imaju nekoliko prostorija. Jednu u kojoj peru voće, posebnu prostoriju gde se obavlja ceđenje voća, prostoriju za punjenje i pasterizaciju i prostoriju za odlaganje finalnih proizvoda, odnosno magacin gde se pakuje roba.
Kako objašnjava, za sve koji bi želeli da se bave preradom, od opreme je još neophodno obezbediti mlin za voće, presu za voće, punilicu za sokove, protočni pasterizator.
„Svako ko ulazi u priču sa aronijom ne treba da očekuje previše. Ne treba da se nada velikoj zaradi i mora da bude svestan da organizovani otkup ne postoji. Da mora sam da se snalazi za plasman. Najbitnije je krenuti od kvalitetne sadnice“, napominje Nikola.
Na pitanje da li se dešavalo da rod podbaci, kaže da se dešavalo i da je prošla godina bila loša za većinu proizvođača u celoj Srbiji, ali i šire.
Izvor: Forbes
Komentari