Svi problemi poljoprivrede se naslanjaju na povrtarsku proizvodnju i čak u jačem obimu deluje na njih zato što pričamo o jednoj intenzivnoj proizvodnji gde je veliko ulaganje potrebno, gde je potrebno veliko znanje, i gde je novac, obrt novca mnogo brži i veći nego na primer u ratarskoj proizvodnji.
VIŠE...
10 najčešćih GREŠAKA u BAŠTOVANSTVU!
17/05/2022
U ovom trenutku, kada bi morali da istaknemo neke probleme, svakako bi to bio problem vezan za radnu snagu, a profesor Đorđe Moravčević sa Poljoprivrednog fakulteta Zemun je istakao i mehanizaciju, usitnjene posede, kao i specijalizaciju koja je takođe jedna mana, jer imamo jako mali broj specijalizovanih proizvođača. Ulazak u mehanizaciju zahteva površinu, a za nju je potrebna specijalizacija i uvek smo u tom začaranom krugu. Navodi se i da ima jako dobrih i pozitivnih primera, imamo proizvođača koji su na svetskom nivou. Ali mora da ih bude daleko više, a samo ova 3, 4 problema su možda glavni uzročnici zašto ih nemamo.
Koje su to osnovne kulture koje se izdvajaju?
Dosta ljudi je izašlo iz proizvodnje krompira ili ona teško može da bude profitabilno. Šta je sa drugim kulturama?
Sada je možda vreme za odabir vrsta koje su pogodne za gajenje. Treba da skočimo jedan korak napred i vidimo da li su one pogodne za čuvanje. Suština je da mi taj broj moramo imati tokom cele godine ponovo, a ako to ne možemo, treba da obezbedimo sa njive, obezbediti iz plastenika, staklenika, hladnjače.
Pri odabiru biljne vrste to je prvi segment koji razmatramo i analiziramo ako pričamo o nekoj inteznivnoj proizvodnji namenjenoj marketima, a ne pijaci.
Da li je možda došlo do neke transformacije kod ljudi koji su se bavili ratarskom proizvodnjom i nezadovoljni cenama možda odlučili da uđu povrtarstvo?
Kada pričamo o transformaciji i prelasku proizvođača iz jednog sektora u drugi, moram reći da povrtarstvo zahteva vrlo težak rad i ogromna ulaganja. Jako mali broj i dalje proizvođača iz nekih drugih sektora prelazi da bude povrtar. Možda je prošla godina 2023. bila po tom pitanju specifična jer se taj broj povećavao. Mnogi voćari su prešli da budu povrtari zato što imaju sisteme za navodnjavanje, zato što imaju neki viši nivo znanja. Naučili su da rade, a obrt u voćarstvu je spor i sada su prešli na povrtarsku proizvodnju gde imamo mnogo brži obrt, mnogo brže pristizanja novca koje je uloženo u proizvodnju.
Da li je problem što država nekako ne štiti proizvođače već smo otvoreni za uvoz gotovo svih proizvoda kako bi potrošači što jeftiniji proizvod?
Sa druge strane ima onih koji se bave ovom proizvodnjom, koji žive od tog posla i jedva prežive.
Da to je ono večito pitanje da li starije kokoška ili jaje, pričamo o liberalizaciji tržišta?
Ja imam podeljeno mišljenje. Moramo sagledati čitav koncept, ne samo naše države, nego i okruženja, svetskog tržišta. Ja nisam ekonomista, mislim da tržište nije slobodno, siguran sam. Ali nisam siguran ni da oni koji uređuju zakonske regulative znaju da je to tako.
I onda mi imamo zakone koji potpuno idu u pravcu toga i prave se sa saznanjem da je tržište slobodno, a neko drugi to ne radi baš taj način. Biću konkretan – ja nemam ništa protiv da se uvozi u Srbiju, ali ako postoje standardi.
Naš proizvođač mora da ispoštuje određene standarde kvaliteta i proizvodnje. Moramo bar te standarde koje tražimo od našeg proizvođača da nametnemo i robi koja ulazi, jer sve drugo vodi ka obmanjivanju potrošača.
A ja mislim da je to put i do uređenja tržišta.
Komentari