Otvoreno pismo MGSS-a: Protiv mini hidroelektrana, za zaštitu prirode

Otvoreno pismo MGSS-a: Protiv mini hidroelektrana, za zaštitu prirode

U otvorenom pismu javnosti, Mikološko-gljivarski savez Srbije izražava veliku zabrinutost i protivljenje uništavanju šuma i vodotokova izgradnjom mini hidroelektrana. Saopštenje prenosimo u celosti.

Vodopad na Staroj planini © Udruženje Temska

Obraćamo Vam se u ime Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, nacionalnog saveza mikoloških, gljivarskih i ekoloških društava, udruženja i asocijacija u Srbiji. Svih 16 članica saveza, koje čine stručnjaci i entuzijasti iz svih krajeva zemlje, okupljeni su oko zajedničkih ciljeva.

Pored razvijanja i popularizacije ukupnih mikoloških i gljivarskih aktivnosti, u Republici Srbiji, jedan od najvažnijih ciljeva MGSS-a je zaštita šuma kao najsloženijih kopnenih ekosistema i najčešćih staništa gljiva. Gljive su ugrožene nekontrolisanom sečom šuma, nepoštovanjem odredbi zakona koje se odnose na vreme i način berbe, promet, a od skora i nerazumnom energetskom politikom koja predviđa izgradnju derivacionih mini hidroelektrana u područjima zaštićene prirode i već ugroženih šuma i vodotokova.

Najvećem bogatstvu Stare planine preti nestanak

Želimo jasno da kažemo da se potpuno slažemo sa preuzetim obavezama koje diktira proces pridruživanja EU, a koje podrazumevaju značajno povećanje udela proizvodnje električne energije iz tzv. obnovljivih izvora.

Ono sa čime se ne slažemo i zbog čega želimo da izrazimo najozbiljniju zabrinutost  je trenutna energetska politika koja podrazumeva izgradnju velikog broja derivacionih mini hidroelektrana na teritoriji Republike Srbije, posebno u područjima koja su pod određenim stepenom zaštite.

Voda je bogatstvo Stare planine © Udruženje Temska

U razvijenim zemljama danas postoje efikasnije i isplativije, a u smislu očuvanja prostora i životne sredine, održivije opcije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora (vetroenergija, solarna energija, energija iz biomase, geotermalna i dr.). Da stvar bude još gora, smatramo da su sadašnje dozvole za gradnju MHE u velikom broju slučajeva izdate bez detaljne provere projekata MHE u odnosu na strateške planove iz oblasti energetike, voda, zaštite životne sredine, prostornog planiranja i lokalnih specifičnosti. Postoje ozbiljne sumnje da ovakvi projekti donose korist uglavnom pojedincima i interesnim grupama koje interesuje isključivo profit na uštrb opšteg dobra.

Podećamo Vas da smo najsiromašnija zemlja na Balkanu po količini površinskih voda i jedna od najugroženijih u Evropi u odnosu na uticaj globalnog zagrevanja, da smo zemlja koja je pre samo četiri godine pretrpela i još trpi posledice štete od prolećnih poplava i da je najmanje što nam treba veća količina vode u ravnicama u proleće. Da smo zemlja u kojo postoje masovne migracije stanovništva upravo iz krajeva u kojima je predviđena gradnja MHE i da nam nije u interesu da stanovništvu u tim oblastima ograničavamo pristup vodi i time im dodatno smanjujemo kvalitet života.

Deda Rada – ovčar od 100 leta

Konačno, da je udeo energije koji se dobija iz MHE u ukupnoj količini proizvedene električne energije u Srbiji zanemarljiv u odnosu na posledice koje MHE ostavljaju na osetljive ekosisteme prirode (856 planiranih MHE učestvovalo bi sa 3.5% u ukupnoj godišnjoj količini proizvedene el. energije), pri čemu se uništavaju izvori zdrave pijaće vode, šume, gljive i ostali živi svet.

Posledice takve energetske politike već su vidljive na Kopaoniku, Staroj planini, Homoljskim planinama, Beljanici, dolini Lima i drugim planinskim područjima. Naročito smo ogorčeni zbog toga što se pri planiranju lokacija za MHE nije vodilo računa o područjima posebno zaštićene prirode – nacionalnim parkovima, parkovima prirode, spomenicima prirode i specijalnim rezervatima.

U Srbiji oko 700 vodenica

Zbog svega napred navedenog, pozivamo Vas i druge pojedince i odgovorne institucije da se posvete obavezama zaštite prirode, što je, podsećamo, jedan od uslova za pristupanje naše zemlje EU. Da se hitno prekine sa neodgovornom i nerazumnom praksom izgradnje derivacionih MHE i pristupi reviziji ukupne nergetske politike, zakonodavne regulative, planskih dokumenata i regulacionih akata donetih na štetu stanovništva, vodenih resursa i ukupne bioraznovrsnosti i geo raznovrsnosti ekosistema u Srbiji.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica