Gde god nađeš zgodno mesto ti elektranu gradi

Gde god nađeš zgodno mesto ti elektranu gradi

Prema postojećem Prostornom planu, do 2025. godine na planinskim rekama na području od Raške do Vrnjačke Banje predviđena je gradnja 48 mini-hidroelektrane. Desetak elektrana koje pokreće snaga vode već je priključeno na energetsku mrežu Srbije, dok je, prema našim saznanjima, dokumentacija pribavljena za još tridesetak koje bi se gradile na pritokama Ibra i Zapadne Morave.

 Lopatnica © Mina Marjanović

Dileme nema – razlozi za tako veliko interesovanje su u mogućnosti brzog povraćaja novca, plus velika zarada i gotovo nikakav rizik od investiranja. Međutim, u poslednje vreme pribavljanje dokumentacije od strane investitora i njihove namere da na „najboljim mestima“, koja ne iziskuju veliki novac i rad, grade mini-hidroelektrane nailazi na sve veći otpor stanovništva, ekoloških organizacija, naročito seoskih meštana, pre svega zbog ugrožavanja njihovih reka i naglih promena hidroloških i mikrobioloških parametara u vodotokovima, posebno u letnjim mesecima.

Loša iskustva planirane gradnje na Ibru

Počeci naglog povećanja interesovanja za gradnju hidroelektrana na kraljevačkim rekama sežu do 2012. godine kada je, shodno dogovoru tadašnjeg premijera Ivice Dačića i predsednika italijanske industrijske grupe „Makaferi“,Gaetana Makaferija, već polovinom naredne godine na Ibru trebalo da počne izgradnja 10 mini-hidroelektrana vrednosti 350 miliona evra.

„Energetski bum“ i „posao veka“ za Ušće ali i Kraljevo najavljen je pompezno. Obe strane su izjavile da se radi o najvećem projektu te vrste u Evropi koji se realizuje strateškim partnerstvom italijanske kompanije „Seći energija“ i Elektroprivrede Srbije. Rečeno je i to da će instalisana snaga svih hidroelektrana na Ibru biti 103 megavata i da će svaki proizvedeni kilovat struje biti izvezen. Meštani Ušća imali su niz vrlo ozbiljnih pitanja u vezi sa tim projektom, ali pravog odgovora nije bilo.

Profesor Miroslav Pavlović, predsednik Ekološkog pokreta „Ibar“ u Kraljevu, decidirano je tvrdio, i za to imao veliku podršku i struke i meštana, da će planirana investicija doneti pravu ekološku katastrofu celom kraju.

Posle Ibra, Lopatnica i Studenica imaju najveći hidrološki potencijal među rekama kraljevačkog kraja, ali i šire i godinama su na meti domaćih i stranih investitora. 

Od najavljene gradnje hidroelektrana na Ibru prošlo je punih šest godina i od „posla koji otvara perspektive brzog i snažnog razvoja ušćanskog krajanije bilo ništa, što kažu seljaci – ni budak nije udaren. Italijanski investitori više se nikada nisu pojavili a meštani Ušća, Polumira, Magliča, Bogutovca i okolnih sela i zaseoka su predahnuli.

Na meti Lopatnica i Studenica

Posle Ibra, Lopatnica i Studenica imaju najveći hidrološki potencijal među rekama kraljevačkog kraja, ali i šire. Godinama su i one na meti kako naših tako i stranih investitora koji bi da na ovim rekama grade svoje mini-hidroelektrane.

Bogutovac © Mina Marjanović

Pre nekoliko dana u Kraljevu je došlo do razmimoilaženja politike i struke po pitanju prigovora firme „Rajić energo d.o.o.“ iz Kragujevca a u vezi sa odbacivanjem njenog zahteva za izdavanje dozvola za gradnju mini-hidroelektrane „Grajića 2“ u selu Mlanča na istoimenoj reci. Naime, Odeljenje za urbanizam grada Kraljeva dalo je negativno mišljenje na zahtev potencijalnog investitora, ali je Gradsko veće prihvatilo prigovor kragujevačke firme s obrazloženjem da je konstatacija gradskih urbanista da je lokacija u Mlanči rezervisana Prostornim planom Kraljeva i da je u granicama Parka prirode Golija – neistinita!

Nije na odmet reći da ni Gradsko veće nije bilo jedinstveno u prihvatanju prigovora kragujevačke firme „Rajić energo“, što upućuje na zaključak da su mnoge stvari ostale nedorečene i nejasne. Istina je i da meštane Mlanče i okolnih sela o tome niko ništa nije pitao i konsultovao. Ne prejudiciramo stvari, ali meštani Mlanče već najavljuju proteste čim budu sigurni da će radovi na mini-hidroelektrani početi.

Protesti krenuli sa obale Lopatnice

Pre nekoliko dana na portalu Agromedia pisali smo o protesnom okupljanju meštana Lopatnice, Bogutovca, Bogutovačke Banje, Stanče i Magliča, na kojem su izrazili svoje neslaganje s planom gradnje mini-hidroelektrane na Lopatnici od strane jednog slovenačkog investitora. O ovom projektu meštani sve doskora ništa nisu znali niti ih je neko obavestio.

Građani pomenutih sela na obalama jedne od naših najčistijih i najlepših reka postavili su table s upozorenjem da investitori, bilo naši, bilo strani, kojima je novac važniji od svega, pa i od života ljudi u priobalju reke, nisu poželjni u njihovom mestu. Sada je izgradnja mini-hidroelektrane pod velikim znakom pitanja, kao i mnogih do sada planiranih, jer meštani tvrde da bi od nje imali mnogo više štete nego koristi.

 

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica