Svet poljoprivrede Prodavnica

Malina najskuplja u poslednjih 15 godina: Cena i dalje raste

Kilogram maline sada je 3 evra, a cena i dalje raste. Aleksandar Leposavić, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti malinarstva, kaže da ovakav trend po pitanju potrošnje i cene, malina nije imala od 2005. godine.

Zalihe se brzo smanjuju, a kao primer navodi SAD koja je 30. septembra na zalihama imala 12 odsto manje maline nego u istom periodu prošle godine.

Situacija sa korona virusom, kao i brojna nova istraživanja o lekovitim svojstvima dovela su do ubrzanog rasta potražnje.

Lekovita svojstva maline

U rezultatima istraživanja posebno se itiče povoljan mineralni sastav, sadržaj vitamina C, K i B. Konzumiranje relativno malih količina maline, koja ima alkalizujuća svojstva i minerale kalcijuma i kalijum, doprinosi poboljšanju stanja kod obolelih od gihta, reumatizma i artritisa, zbog regulisanja sadržaja mokraćne kiseline. Pokazalo se da antioksidansi maline smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi, kao i rizik od hipertenzije.

„Po meni je ključni razlog zbog čega potrošači preplašeni korona virusom više konzumiraju malinu i drugo jagodasto voće tokom pandemije je što ona protivupalno deluje na brojne procese u oganizmu čoveka“, navodi dr Leposavić.

Povoljna situacija za malinare

Ono što je dovelo do skoka cene, jeste povećana tražnja u godini kada je malina loše rodila usled nepovoljnih vremenskih prilika.

Kako pojašnjava dr Leposavić, Čile je brzo prodao svojih 35.000 tona, pre svega, razvijenim državama koje su se potom okrenule evropskim proizvođačima.

„To je uticalo i na rast tražnje za našom malinom, samim tim i skok cene, a ne radne grupe, tela, nacionalni savet, malinarska udruženja, asocijacije, njihovi predstavnici. Srpski rolend je premašio tri evra i dalje raste, ali osim ugovorenih kolilčina više ga nema u hladnjačama“, navodi dr Leposavić.

Prema njegovi rečima, sveukupna situacija opominje nas da treba da radimo na stvarima koje su zapostavljene i „izložene negativnoj kampanji zarad nekih špekulativnih namera, kao štu su priče da je naša proizvodnja problematična, da je higijena na lošem nivou, da su hladnjače loše opremljene a standardi loši“.

Leposavić ističe da je povoljna stvar za srpske malinare što, zbog stalnog rasta tražnje, već sada potpisuju mnogo unosnije ugovore sa otkupljivačima, nego što je to bio slučaj za ovogodišnji rod.

Trenutni deficit maline, potencira dr Aleksandar Leposavić, ne može značajnije da nadomesti nijedna zemlja u svetu, što otvara veliku šansu domaćim proizvođačima.

Kao najpovoljniju mogućnost dr Leposavić ne vidi podizanje novih zasada zbog nedostatka kvalitetnog sadnog materijala, već da se malinari više posvete nezi postojećih zasada i iz njih izvuku maksimum.

Izvor: Blic

Komentari