Svet poljoprivrede Prodavnica

Majstorije domaćih i stranih proizvođača: 26. Međunarodni sajam hortikulture imao raskošnu ponudu proizvoda

„Bašta u srcu Sajma“ bio je sinonim za 26. Međunarodni sajam hortikulture, održan na Beogradskom sajmu tokom prethodne nedelje. Posetioci ovog sajma bili su u prilici da u toku tri dana, koliko je sajam ukupno trajao, upoznaju domaće i internacionalne proizvođače iz svih oblasti hortikulture.

Da „Bašta u srcu Sajma“ nije samo slovo na papiru potvrdili smo kada smo u subotu popodne posetili ovu manifestaciju. Pored šarenolikog izbora cvetnog materijala, sadnica i semenskog materijala, na štandovima je bilo i proizvoda nastalih u daljem procesu proizvodnje, poput sapuna, melema, kapi, rakija, čajeva i naravno, meda.

Čuvari tradicije i dobrotvori: Udruženje „Bosiljak“

U okviru ovogodišnjeg sajma učestvovalo je i Udruženje Socijalne zadruge „Bosiljak“ iz Čačka, a više o ovom udruženju i prvih deset godina rada čuli smo od predsednice Udruženja Slavice Jezdimirović.

Ovo Udruženje osnovano je sa ciljem da se deci sa posebnim potrebama omogući okupljanje po završetku srednje škole, kako bi zanat koji su započeli da uče mogli da nastave i posle školovanja. Najčešće su pohađali radionice tkanja i pletenja, a njihovi proizvodi bili su izlagani na različitim manifestacijama, gde su ostvarivali zaradu od svakog prodatog primerka.

Ovaj angažman se vremenom proširio i na druge socijalne kategorije i na održanje starih zanata. Najpre je tkanje bilo u fokusu, prva radionica je osnovana pre 8 godina.

„Danas imamo sve radionice starih zanata, od tkanja, preko keramike, bustovanje vune, veza i zlatoveza i drugih tehnika koje su domaćice u svim kućama znale“, kaže Slavica.

Na sajmu su najviše pažnje privukli radovi nastali na radionicama. Među njima su najzapaženije košulje sa starim motivima.

20 godina duga tradicija sakupljanja samoniklih biljaka

Ove godine su na štandovima prisutne lekovite biljke u velikim količinama i to je bio jedan od razloga da detaljnije posetimo štand poljoprivrednog gazdinstva „Cvetković“ i porazgovaramo sa prvim čovekom ovog gazdinstva, Slobodanom Cvetkovićem.

Poreklom iz Pirota, Slobodan Cvetković u kriznim ratnim vremenima počinje da sakuplja biljke, a jedan od tadašnjih povoda bio je nedostatak lekova.

Vodi se svojim procesom koji je vremenom obogatio novim znanjima. Sam ubere, osuši i pakuje u čajeve. Bavi se i proizvodnjom domaće rakije.

Kako je sam primetio, najviše su traženi čajevi za oporavak disajnih organa, a na svoje iznenađenje sve količine rakije travarice, spremljene za štand, u prva dva dana su prodate.

„Sada najčešće preporučujemo mešavinu plućnog čaja, pomoću koje se lakše iskašlje sekret iz bronhija. Preporučujemo i čaj za poboljšanje imuniteta i za smirenje, kaže Cvetković.

Upoznajte biljnu radionicu manastira Svetog Apostola Tome

Posebnu pažnju po svom dekoru i raskošnoj ponudi rakija, melema i krema, privukao nam je štand manastira Svetog Apostola Tome. O radu ovog manastira i biljnoj radionici koja uz blagoslov pravi ove proizvode govorila je sestra Maja.

„Na početku smo kontaktirali dobre travare sa Stare Planine, koji su želeli da odgovore na sva pitanja“; objašnjava sestra Maja početke radionice.

Po preporukama su započeli rad u radionici, a sve nedoumice su jednostavno rešavali, kontaktiranjem Instituta za lekovito bilje „Josif Pančić“.

„Svi proizvodi imaju lekovito svojstvo i nastaju uz blagoslov našeg duhovnika. Značajni su krem gelovi za zglobove i kosti, noge i vene, kapi za imunitet… Svaki čovek koji nam se javi može dobiti preporuku, ali pravimo i po ličnim porudžbinama“, kaže sestra Maja.

Uspešna porodična proizvodnja meda koja traje 30 godina

Kada je reč o medu, posetili smo štand „Pčelarstvo Ivanović“. Ova porodica 30 godina unazad uspešno proizvodi med. Sedište im je na Kosmaju, ali kako je u pitanju veliki broj pčela, selidba košnica je nezaobilazan deo procesa svake godine.

„Selidba traži fizički napor i manje sna u tom periodu. Ali, ukoliko postoji dobar transport nije veliki problem – spakuju se košnice i tako spakovane sprovedu se do druge lokacije. Ranije je bilo teže“, kaže Marija Đorđević, jedan od članova porodice.

Na štandu ove porodice ove godine najtraženiji su bili bagremov i livadski med.

„Med je najkompleksnija hrana koja nam je data prirodno. Koji god med da se uzme u jutarnjim časovima, organizam se podiže i dobije energiju dovoljnu za rad imunog sistema“, otkriva nam ovom prilikom Marija.

Proizvodnja sapuna kao hobi!? I te kako je moguće!

Imali smo i malo vremena da detaljnije upoznamo domaću radionicu sapuna pod nazivom „Sapun moj“. O ručnom pravljenju sapuna i motivima koji su potrebni da se ovim uspešno bavi govorio je Aleksandar Krstić, kreator ove radionice.

„Ovim se bavim iz hobija i ljubavi. Želim da dam kvalitet narodu“, kaže Aleksandar i objašnjava da je sve urađeno u potpunosti od prirodnih materijala.

Na štandu su najtraženiji dečji sapuni i sapuni za detoks kože.

Evo i kako ove majstorije izgledaju.

Sagovornici:
Slavica Jezdimirović, Udruženje Socijalne zadruge „Bosiljak“
Slobodan Cvetković, Poljoprivredno gazdinstvo Cvetković
Sestra Maja, Manastir Svetog Apostola Tome
Marija Đorđević, Pčelarstvo „Ivanović“
Aleksandar Krstić, Sapun moj

 

 

 

 

Komentari