Svet poljoprivrede Prodavnica

Korona nije poremetila izvoz voća i žitarica, u 2020. sve na vreme urađeno

Iz uvida u podatke kojima raspolaže Privredna komora Srbije, u 2020. godini vrednost izvoza žitarica iznosila je 690,3 mil.evra, a vrednost izvoza voća 644,7 miliona evra.

Obim izvoza voća veći je za petinu od 2019. godine, dok je izvoz žitarica veći za 9.6%. Sudeći po ovom podatku logično je zapitati se da li je proizvođačima bilo teško u 2020. godini.

Iz Privredne komore Srbije navode da do očekivanih problema tokom pandemije i u najtežem periodu godine, ipak nije došlo. Glavni razlog je što su sve potrebne logističke radnje urađene neposredno pre uvođenja vanrednog stanja.

„Novonastala situacija sa pandemijom Covid 19 nije ugrozila proizvodnju i izvoz voća tokom protekle godine. Veliki broj izvoznika voća beleži rast izvoza, a mali proizvođači voća i povrća, kao i prerađevina poput džemova, pekmeza i ajvara tokom krize su uglavnom bili usmereni na domaće tržište i to pre svega, onlajn prodaju“, zaključili su iz ove organizacije.

Veće poverenje u virtuelnu komunikaciju u 2020.

Prisetimo se, značajnu pažnju privukle su sredinom 2020. grupe na društvenim mrežama, gde su domaći proizvođači mogli da se oglase sa svojim proizvodima. Ova trgovina stupila je u prvi plan otprilike u periodu kada su zatvarane gradske pijace.

Ovaj trenutak mogao bi biti jedna od prekretnica ka ubrzanom razvoju različitih onlajn kanala prodaje, pošto su i proizvođači i potrošači u proteklim mesecima uspeli da se uvere u pouzdanost ovakvog sistema.

Da li bi usled ovih promena pojedine biljne kulture dobile veću pažnju i bolju perspektivu za uzgoj u našoj zemlji? Iz Privredne komore Srbije stiže odgovor koje vrste imaju dobru perspektivu u narednom periodu.

Višnje, lešnici i žalfija dobri za uzgoj na našim područjima

„Tokom poslednjih godina za lešnik se interesuje sve više mladih voćara, jer ga je jednostavno uzgajati i ne zahteva velika ulaganja. Da bi se dostigao pun rod potrebno je da prođe od 5 do 10 godina. Iako to zvuči kao dug vremenski period, na kraju se višetruko isplati, jer kilogram lešnika nije ispod 10 evra“, kažu iz PKS-a.

I višnja bi mogla biti perspektivna na našim područjima, iako se u nju više ulaže.

„Za jedan hektar višnje se otprilike uloži od 10 do 15 hiljada evra, ukoliko se odluči za savremenu tehnologiju uzgajanja. Tokom berbe cena joj raste, pa se svakako isplati i koristi se za različite namene, a naročito je zahvalna jer se radi o jednokratnoj berbi“, kažu iz ove organizacije.

Još jedna biljka koja zavređuje pažnju je žalfija, od koje može da se zaradi od 600 do 3.300 evra po berbi. Cena je veća ako je reč o plasteničkoj proizvodnji, pošto se godišnje bere tri do četiri puta.

Izvor: Privredna komora Srbije

 

Komentari