Nakon IZBORA očekujte DRASTIČAN rast CENE HRANE!

Nakon IZBORA očekujte DRASTIČAN rast CENE HRANE!

Prestanak Uredbe o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica se približava, a još uvek je neizvesno koliko će ovi proizvodi koštati. Kriza u Ukrajni utiče na ceo svet, pa će tako i građani Srbije osetiti određene posledice.

Kupovina u prodavnici

Ipak, stručnjaci su sigurni da će ih pratiti trend rasta koji je vidljiv kod svih prehrambenih proizvoda, te da ćemo one najosnovnije proizvode plaćati ido 20 ili 25 odsto više.

„Kriza je duboka i ona će proizvesti takozvane strukturalne promene na tržištu hrane, to je već sada sasvime videntno“, kaže Galetin, dodajući da Rusija i Ukrajina zajedno predstavljaju dve najjače agrarne sile u svetu, iz kojih u Srbiju stiže trećina pšenice za naše potrebe.”, kaže Žarko Galetin, agrarni analitičar

Prema njegovim rečima, kada postoji anestezirano tržište, to su tektonski poremećaji na tržištu, koji su samo produbili problem koji je proivela kriza izazvana pandemijom koronavirusa.

“Sada postoji jedan potpuno poremećen tržišni obrazac, gde ne možete imati pouzdano precizirane tržišne faktore na osnovu kojih možete proceniti šta će se desiti”, kaže Galetin.

Ono što je, prema njegovim rečima, izvesno, jeste da je tako poremećeno tržište dovelo do velike nesigurnosti u svetskim bilansima hrane, a ta nesigurnost je kao svoj konačni proizvod iznedrila strah, koji predstavlja
veliki cenovni pokretač na svetskom tržištu.

“Posledica tog straha jeste zatvaranje mnogih zemalja, gde po domino efektu vidimo da sve te zemlje uvode neke takse ili kvote na izvoz ili ga potpuno zabranjuju”, objašnjava Galetin, dodajući da Svetska trgocvinska organizacija to “pasivno posmatra”.

Prema njegovim rečima, Svetska trgovinska organizacija je direktna šteta ovakvog ponašanja pojedinih zemalja, te je postala “apsolutno devastirana i nemoćna” krovna trgovinska organizacija koja ne može da uređuje svetsko tržište kako je to mogla ranije, što je ozbiljan problem koji će imati dugoročne posledice na svetsko tržište hrane.


Što se tiče Srbije, Galetin smatra da su mere zamrzavanja cena odgovarajuće, ali samo kratkoročno.

“One jesu imale svoj efekat, ali ukoliko pogledate cene brašna, videćeteda cene ne mogu dugo biti zamrznute”, kaže Galetin

Naime, on se pri kupovini brašna suočio sa situacijom za koju su stručnjaci bili sigurni da će se desiti. Kilogram brašna platio je skoro 90 dinara. Podsećamo, ekonomista Goran Radosavljević ranije je izjavio da je očekivano da nakon odmrzavanja cena, kilogram brašna košta oko 85 dinara.


“Prema poslednjim podacima, cene hrane su u periodu od godinu dana porasle za 14 odsto, meso čak i oko 25 odsto u proseku, te će se jednom odmrznute cene uskladiti sa tim”, rekao je tada Radosavljević.

Kako je objasnio, usklađivanje cena nakon isteka mere o zamrzavanju, sa ostalim proizvodima čije su se cene menjale, je neminovno.


Prema toj računici, ukoliko bi se cene zamrznutih proizvoda – ulja, dugotrajnog mleka sa 2,8 odsto mlečne masti, brašna T-400 i T-500, kristal šećera i svinjskog buta – izjednačile sa poskupljenjem drugih proizvoda na tržištu, građani bi šećer plaćali skoro 100 dinara, a bilo bi gotovo nemoguće pronaći suncokretovo ulje jeftinije od 216 dinara.

Galetin je takođe stava da će u trenutku kada se cene budu odmrznute, tržište “eksplodirati”.

Izvor: Nova.rs

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica