Polovina prosečne potrošačke korpe u Poljskoj sadrži lokalne organske proizvode. Ovo je samo jedna od praksi koje ukazuju na značajnu ulogu lokalne proizvodnje u Poljskoj. Ipak, iako postoji interes među potrošačima, lokalni proizvođači nailaze na različite probleme u procesu proizvodnje. Detaljnije o lokalnoj proizvodnji i prodaji u Poljskoj razgovarali smo sa Vojtekom Špoćinskim, šefom odseka za poljoprivredni razvoj Fondacije za razvoj politika u Poljskoj.
Koji su lokalni proizvodi najzastupljeniji u Poljskoj?
Kada kažemo “lokalni proizvodi”, u Poljskoj može da se podrazumeva više vrsta proizvoda i proizvodnje. Postoje lokalni proizvodi i proizvodi regiona koji imaju sertifikate ministarstva, zatim pod lokalnim može da se podrazumeva i organska proizvodnja, koja se vodi konkretnim ekološkim praksama u proizvodnji i u skladu je sa propisima EU. Takođe, lokalni proizvodi su proizvodi koji imaju geografske oznake porekla, ali i oni koji nemaju sertifikate, ali se uspešno proizvode na lokalnom nivou, zbog izgrađenog poverenja između proizvođača i mušterija
Foto: Agnieszka i Marcin BielecKada je reč o zastupljenosti organskih proizvoda na tržištu, podaci pokazuju da se u poslednje dve godine potražnja povećala za otprilike 20%. Ipak, u poređenju sa potražnjom u zemljama Zapadne Evrope, rezultat je i dalje neuporedivo manji. Lokalni organski proizvodi čine otprilike polovinu ukupne robe u prosečnoj kupovini u Poljskoj. Vrednost ovog tržišta u 2020. iznosi oko 156 miliona evra. Najtraženiji su hrana za bebe, jogurt, sokovi i votka, a s početkom pandemije zabeležena je i veća potražnja pirinča.
Da li je zakonski definisan način proizvodnje i prodaje lokalnih proizvoda?
U regulisanju organske proizvodnje najveći značaj u Poljskoj ima EU. U narednom periodu očekuje se predstavljanje Regulacije 848, najavljene 2018. godine, koja će obavezati „treće zemlje“, poput Srbije, da poseduje potpuno identične sertifikate za organske proizvode kao što su u EU. Najavljena su i dodatna olakšanja u sticanju kolektivnih setifikata u organskoj proizvodnji, namenjena proizvođačima koji imaju određenu vrstu kooperacije. Na primer, biće znatno lakše da svi proizvođači brokolija koji gaje brokoli na istom području dobiju željeni sertifikat, jedan koji je važeći za sve. Moja pretpostavka je da će biti novih regulativnih mera za slučajeve nenamerne kontaminacije. Na primer, regulisanje ko bi snosio posledice ukoliko vetar nanese tuđe pesticide na sadnice. Kada govorimo o regulativnim merama koje sprovodi država, one su u znatno manjem opsegu.
Ko su kupci ovih proizvoda? (restorani, potrošači…)
Kada govorimo o restoranima, saradnja između lokalnih proizvođača i restorana postoji u vidu snabdevanja proizvodima koji su posebno označeni kao „lokalni“ u ponudi restorana. S početkom pandemije i krize u ugostiteljskom sektoru, u prvi plan dolazi online poručivanje hrane. Između ostalog i lokalnih proizvoda. Prilikom odabira proizvoda za pripremu obroka, restorani najčešće biraju lokalni proizvod koji ima sertifikat, ili prema poznanstvu i poverenju u određenog lokalnog proizvođača. Organski proizvodi se malo koriste, pošto je nabavka znatno skuplja. Takva saradnja podržana je i od strane medija, te postoje mnoge kulinarske emisije koje prikazuju upravo lokalne proizvode koji su dobavljeni samo na osnovu poverenja u proizvođača.
Foto: Agnieszka i Marcin BielecU pojedinačnim kupovinama postoje dve najčešće prakse nabavke lokalnih proizvoda. Prva je kada potrošač ode u prodavnice organske hrane ili pazari u delu supermarketa gde su izloženi samo lokalni organski proizvodi. Tada potrošači najčešće kupuju proizvode sa sertifikatima, jer im je važna kredibilnost. Međutim, postoji jedan paradoks u proizvodnji organskih proizvoda. Poljska je snabdevač primarnih proizvoda u organskoj proizvodnji. Primarni deo organske proizvodnje nastaje u Poljskoj, ali se potom ti proizvodi izvoze u Italiju ili Nemačku, gde je tržište organskih proizvoda znatno veće, i tamo se proizvodnja nastavlja, da bi se potom finalni proizvod uvezao kao proizvod napravljen u drugoj zemlji. Oko 70% proizvoda u biomarketima su uvezeni, ali su u tim proizvodima u velikoj meri primarni proizvodi iz Poljske. Kada je reč o drugoj praksi potrošača, dešava se da se isti deo potrošača koji tokom radne nedelje kupuje isključivo proizvode sa sertifikatima, na pijacama odlučuje za sasvim suprotno, lokalne proizvode koji nemaju sertifikate, već su preporučeni.
Postoji još jedan specifičan način poslovanja. Pojedinci iz većih gradova organizuju se u grupe da bi zajedno kontaktirali lokalnog proizvođača i pre početka sezone poručili određenu količinu proizvoda koji ih interesuje. U skladu s dogovorom, proizvođač im tokom sezone dostavlja proizvode.
Da li su ovi proizvodi subvencionisani od strane države?
Postoji značajna podrška i u najvećoj meri dolazi od EU, otprilike 90% od ukupnog novca koji je uložen u lokalnu proizvodnju. U ove subvencije uključen je novac za inovacije, razvoj različitih elemenata u sistemu proizvodnje, novac za regionalni razvoj… Kada je reč o ulaganjima koja dolaze iz državnog budžeta, oni su u najvećoj meri za promociju proizvoda.
Da li postoje udruženja proizvođača?
Takav način saradnje najčešće postoji s namerom da proizvođači zajedno steknu geografsku oznaku porekla. Dešava se da se proizvođači odluče na saradnju radi sticanja EU sertifiakta, iako imaju lokalne sertifikate. Neka od najstarijih udruženja organizovana su za mleko i sir. Postoji i udruženje pastira, a takođe i velika saradnja u oblasti lekovitog bilja, zbog specifičnosti ove oblasti.
Da li je u porastu ili opadanju broj proizvođača?
U ovom periodu je smanjen opseg proizvođača koji su snabdevači primarnih proizvoda. U istom trenutku zabeležen je rast kompanija koje se bave obradom ili uvozom organskih proizvoda. Još jedan važan podatak je da se Poljska nalazi među prve četiri evropske zemlje, kada se pogleda opseg zemlje koja je u procesu konverzije radi sticanja potrebnih licenci. Ipak, ovo je samo delimičan prikaz situacije, jer statistika pokriva samo sertifikovanu organsku proizvodnju.
Sagovornik: Vojtek Špoćinski, šef odseka za poljoprivredni razvoj Fondacije za razvoj politika u Poljskoj
Prilog je realizovan u okviru projekta „Public Diplomacy 2020 New Dimension“, koji je ko-finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Republike Poljske. Tvrdnje u prilogu predstavljaju stav autora priloga i ne reprezentuju zvaničan stav Ministarstva spoljnih poslova Republike Poljske. Projekat je sproveden u saradnji sa Fondacijom za razvoj politika u Poljskoj i Mrežom za ruralni razvoj Srbije.
Komentari