BELI LUK: Zanimljivosti koje garantovano NISTE ZNALI!

BELI LUK: Zanimljivosti koje garantovano NISTE ZNALI!

Beli luk sasvim zasluženo nosi titulu supernamirnice, a o prednostima njegovog korišćenja u lečenju i kulinarstvu neprestano slušamo. Ipak, čini se da se o nekim stvarima o belom luku malo ređe govori, a veoma su zanimljive. Da li znamo baš sve o belom luku?

Odakle potiče beli luk?

Primarni centar porekla belog luka jeste srednja Azija i to brdsko-planinski deo koji se proteže od Avganistana, preko severozapadne Indije, Tadžikistana i Kirgistana, a manjim delom pripada i teritoriji Kine (do pustinje Takla-Makan), Kazahstana, Uzbekistana i Turkmenistana. Odatle se proširio po celom svetu. Kao kulturna vrsta koristi se više hiljada godina. Smatralo se da je tokom kultivisanja izgubio sposobnost generativnog razmnožavanja, ali su tokom prošlog veka, na teritoriji današnjeg Kirgistana nađeni ekotipovi koji donose fertilno seme.

Sekundarni centar porekla belog luka je Mediteran, odakle je proširen po celoj Evropi i Americi. Komercijalna proizvodnja belog luka obavlja se isključivo vegetativnim putem (čenovima). Pored belog luka značajne vrste u rodu Allium su crni luk (Allium cepa), vlašac (A. schoenoprasum) i praziluk (A. ampeloprasum).

Sve što treba da znate o uzgajanju belog luka

Kakav je hemijski sastav belog luka i otkuda mu takav miris?

Zahvaljujući svom intenzivnom mirisu i karakterističnom ukusu, beli luk se pre svega koristi kao dodatak jelima. Ima veliku hranidbenu vrednost, ali zbog malih količina koje se hranom unesu, to nema većeg značaja. Odlikuje se visokim procentom suve materije koja se kreće od 33 do 45 %. Najvećim delom je čine šećeri (20-30 %), proteini (5-6 %), vlakna, vitamini, aminokiseline, minerali (1-1,5 %).

Beli luk osobenim čini etarsko ulje, kojeg sadrži od 0,15 do 0,75 %. Osnovu ovog ulja predstavljaju jedinjenja na bazi sumpora. Više od 2/3 ukupnog sumpora se nalazi u obliku alkil cistein sulfoksida i γ-glutamil peptida. Alkil-cistein sulfoksid, alin, izoalin i metin se nalaze u ćelijama luka. Razbijanjem ćelija dolazi do njihove transformacije, poduticajem enzima alinaze, na tiosulfinate koje oko 70-80 % čini jedinjenje alicin. Karakterističan miris i ukus belog luka potiče pre svega upravo od alicina (alin), a njegovim sadržajem uslovljena je i lekovitost luka.

Beli luk u borbi protiv biljnih štetočina i bolesti

Fermentisani ekstrakt belog luka se korsiti u borbi protiv mrkvine muve. Ekstrakt se pravi od 50g svežeg belog luka sa ljuskama i 10 litara vode, stajanjem tokom 3 nedelje. Nakon toga se obavlja njegovo proceđivanje i zalivanje zemljišta oko biljaka razblaženim 10 % rastvorom. Dodatno razređen na 5% može da se upotrebljava i folijarno.

Protiv plamenjače, jedne od najfrekventnijih biljnih bolesti, možemo se boriti tretiranjem biljaka u intervalima od 10 do 15 dana maceratom belog luka. Macerat se pravi potapanjem u 10 litara vode oko 40 g samlevenog belog luka. Nakon 24 časa voda se procedi i koristi.


Beli luk u narodnoj medicini

Beli luk

Iako se sve češće koristi za izradu preparata u zvaničnoj medicini, beli luk se oduvek koristio za lečenje u narodnoj medicini. Brojne su bolesti i stanja zbog kojih se poseže za belim lukom, a neka od njih su:

Lečenje organa za disanje
Lečenje obolelog srca i krvnih sudova (aterioskleroze)
Lečenje živčanih bolesti, glavobolje, nesvestice itd.
Lečenje organa za varenje
Upotreba belog luka protiv crevnih parazita
Lečenje kožnih bolesti, kospopada i ustobolje


Mnogo dobrih razloga da ga zasadite u svojoj bašti, zar ne?

Osnovne mere nege zasada belog luka


Šta je medveđi beli luk?

Medveđi luk je zapravo divlji beli luk, a najpoznatiji je kao SREMUŠ (Allium ursinum). Samonikla je biljka bogata vitaminom C i mineralima koji čiste od toksina. Smatra se da ova biljka smiruje urinarne infekcije, nadutost u stomaku i gasove, pospešuje varenje, veruje se da može ublažiti bolove u zglobovima koji su posledica artritisa. Listovi sremuša se beru tokom aprila i maja, a dobro dođe kao zamena za beli luk. Sremuš je inače pravi kulinarski specijalitet. Listovi sremuša se beru tokom aprila i maja i dodaju u variva, jela od mesa, marinade, salate, namaze.

Izvor: POLJOPRIVREDNE MOZGALICE 1000 ZAŠTO, 1001 ZATO, Univerzitet u Beogradu – Poljoprivredni fakultet

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica