Fosfor je neophodan za rast biljaka, ali one ne mogu odmah da iskoriste sve njegove zalihe u zemljištu. Važnu ulogu u njegovom kruženju imaju mikroorganizmi, koji ga uzimaju, prerađuju i ponovo oslobađaju. Naučnici su sada pojednostavili istraživačku metodu koja može pomoći da se ovi procesi bolje razumeju i dugoročno doprineti preciznijem đubrenju.
Možda vas zanima
Fosfor je neophodan za rast biljaka i poljoprivrednu proizvodnju. Međutim, njegovo prisustvo u zemljištu ne znači da biljka odmah može da ga usvoji. Deo fosfora nalazi se u oblicima koji joj nisu lako dostupni, deo je vezan u organskoj materiji, a deo se nalazi u živim mikroorganizmima.
Ti mikroorganizmi uzimaju fosfor, koriste ga za svoje životne procese i ponovo ga oslobađaju. Tako učestvuju u njegovom kruženju i mogu uticati na količinu koju će biljke imati na raspolaganju.
Zato je za razumevanje plodnosti zemljišta važno pratiti ne samo koliko fosfora ima, već i šta se sa njim dešava i koliko biljke mogu da ga iskoriste.
Šta su naučnici zapravo unapredili?
Međunarodni tim, u kojem su učestvovali istraživači sa Univerziteta Sultan Kabus, Instituta Džejms Haton i Uprave za životnu sredinu Omana, unapredio je metodu za merenje fosfora vezanog u DNK u zemljištu. Rezultati su objavljeni u časopisu Journal of Agricultural and Marine Sciences.
DNK, odnosno molekul koji nosi genetske informacije, u svom sastavu sadrži i fosfor. Merenje tog fosfora može istraživačima pružiti uvid u deo njegovog kruženja koji je povezan sa mikroorganizmima u zemljištu.
Ova metoda ne meri direktno koliko fosfora usev može da usvoji. Njena vrednost je pre svega u tome što pomaže naučnicima da proučavaju biološke procese koji utiču na njegovo oslobađanje i dostupnost.
Unapređena metoda isprobana je na 32 različita tipa zemljišta iz Ujedinjenog Kraljevstva. Pokazalo se da je postupak jednostavniji i jeftiniji, uz očuvanu preciznost i osetljivost merenja.
ŠTA su mikroorganizmi i kako utiču na PLODNOST zemljišta!
Jednostavniji postupak, uz jedan neophodan korak
Istraživači su utvrdili da određeni tretmani enzimima, koji su ranije bili deo postupka, nisu potrebni. Njihovim izostavljanjem analiza je pojednostavljena i smanjeni su troškovi.
Ipak, jedan korak ostao je neophodan: ultrafiltracija, odnosno postupak kojim se fosfor vezan u DNK odvaja od drugih jedinjenja koja takođe sadrže fosfor. Bez tog razdvajanja rezultati bi bili manje pouzdani.
Mali deo ukupnog fosfora može otkriti važne procese
Fosfor vezan u DNK činio je samo mali deo ukupnog organskog fosfora u ispitivanim zemljištima. Ipak, njegova količina bila je snažno povezana sa nekoliko važnih osobina zemljišta:
- pH vrednošću, odnosno kiselošću zemljišta;
- količinom fosfora u mikroorganizmima;
- sadržajem organske materije;
- količinom fosfora rastvorenog u vodi u zemljištu.
Ove veze ukazuju na to da je fosfor u DNK bliže povezan sa živim mikroorganizmima i aktivnim procesima u zemljištu nego sa dugotrajnim, stabilnim zalihama fosfora.
Njegovo praćenje zato može pomoći da se bolje razume kako mikroorganizmi učestvuju u kruženju ovog hraniva.
Šta ovo znači za poljoprivrednike?
Dugoročno, ovakva istraživanja mogu pomoći da se bolje razume kada fosfor postaje dostupan usevu i kako mikroorganizmi utiču na njegovu iskoristivost. To znanje može doprineti preciznijem đubrenju i efikasnijem korišćenju fosfornih đubriva.
To je važno jer su prirodne rezerve iz kojih se proizvode fosforna đubriva ograničene, a gubici fosfora predstavljaju i ekološki problem.
Ipak, predstavljena metoda je za sada prvenstveno alat za istraživanje. Nije reč o novom rutinskom testu na osnovu kojeg bi poljoprivrednik već sada mogao da odluči da smanji količinu đubriva.
Njena trenutna vrednost je u boljem razumevanju života u zemljištu i procesa od kojih zavisi koliko će postojećeg fosfora biljke zaista moći da iskoriste.
Izvor: Science Daily
Komentari