Svet poljoprivrede Prodavnica

Strah od podrigivanja

Foto: Budimir Budo Novović

Dok politički tulipani, sultani, zabrađeni i gologlavi vlastodršci sa svojim vodonošama, od kojih su najaktivniji finansijski i berzanski špekulanti, izmišljaju, obmanjuju i drame bez prestanka, u isto vreme na vrata svih nas, ali i njih, kuca „predstava“ sa karakteristikama koje ima tragedija. Od mnogih, još uvek omalovažene globalne klimatske promene, uputile su „otvoreno“ pismo na adrese svih državnih vlada, institucija, udruženja i pojedinaca da je rok za zaustavljanje opšte katastrofe jako kratak.

Posebna zabrinutiost naučnika i stručne javnosti je od globalnog zagrevanja gde stanovnici Zemlje, čine sve da povećaju temperaturu stvarajući efekat staklene bašte koji ima samo pristojno, čak i lepo ime, i ništa više. Okidači za posledice nepredvidivih razmera su ugljen-dioksid, ugljen-monoksid, metan i još jedan broj gasova.

Saveti milijardera

U bolje razumevanje kako da svet na vreme stigne do nulte emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, pomogao mi je, zamislite, jedan milijarder. Iako tako nešto zvuči tabloidno ili estradno, u pitanju je svetski autoritet IT- tehnologija, brojnih istraživanja, glasoviti Bil Gejts osnivač „Majkrosofta“.

U autorskoj knjizi „Kako izbeći klimatsku katastrofu“ on uz svoj raskošni talenat i istraživačku „žicu“ na razumljiv, agrumentovan i ilustrativan način opisuje situaciju u kojoj se našla naša planeta. Pored detektovanja najvećih emitera štetnih gasova, a sve uz saradnju brojnih stručnjaka iz više oblasti, on predlaže i savetuje šta je potrebno uraditi  da bi se emisije smanjile, odnosno, jednog momenta, dovele na nulu.

Priča na ovu temu vrvi od podataka, procenata, tona, situacija ali i neverovatnih iznenađenja. Primera radi, da je u prošloj godini registrovana emisija od 51 milijarde tona gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, odnosno direktno utiču na klimatske promene preko povećanja globalne temperature.

Cepanje atoma najčistija energija

Duboko sam bio razočaran sa nedavnom informacijom, odnosno inicijativom pojedinih lobija da se energija iz nuklearnih elektrana proglasi za „zelenu“. Pomislio sam da je u sve „umešala“ prste korona i da se spirala svakoraznih ludila neće lako zaustaviti. Međutim, u međuvremenu me „vratio“ u normalu Bil Gejts, objašnjavajući da je takozvano „cepanje atoma“ jedini postupak dobijanja energije bez prisustva ugljenika. Dakle, od struje dobijene iz nuklearki nema još uvek čistijeg energenta.

Znam odgovor naših stratega: „neka hvala, mi nemamo novca za takve skalamerije. Ugalj nam je na dohvat ruke i sa njim znamo da zamesimo struju…“ Naravno, uvek se prećuti ono koliko se zagađuje životna sredina, uništava zdravlje ljudi i poljoprivredno zemljište…

I poljoprivreda na „crnoj“ listi

Pored proizvođača energije, skoro svih industrijskih grana, saobraćaja i drugih logističkih sadržaja, postoji još mnoštvo čovekovih delatnosti koje stvaraju emisiju gasova sa efektima staklene bašte. Zagrevanje Zemlje bez „njenog“ pitanja je isto što i hvatanje otrovne kobre golom rukom, jer ona uzvraća vrlo oštro a ne retko i radikalno. Kiša više ne sipi, već lije kao iz kabla, ubrzano se tope glečeri, duvaju orkanski vetrovi tamo gde ih nikada nije bilo, dok su sve učestalije dugotrajne i iscrpljujuće suše praćene tropskim temperaturama.

Mimo mog očekivanja na „cnoj“ listi onih delatnosti koje stvaraju visoke vrednosti emisije gasova sa efektima staklene bašte našla se i poljoprivreda. Kao najjači generator označen je sektor uzgajanja domaćih životinja za prehrambene potrebe kao što su proizvodnja mesa, mleka i mlečnih proizvoda.

Loša okolnost je što u navedenom sektoru poljoprivrede glavni problem nije stvaranje ugljen-dioksida, već metana. Inače, taj gas tokom jednog veka izaziva 28 puta jače zagrevanje po molekulu nego što to čini ugljen-dioksid.

Nemirni želudac preživara

Širom sveta se uzgaja oko jedne milijarde goveda. Metan u želudcu preživara koji oni ispuštaju podrigivanjem i prdežom, navodi Bil Gejts, svake godine ima uticaj na zagrevanje kao, poređenja radi, dve milijarde tona ugljen dioksida. Teška „muzika“ iz nemirnog želudca preživara. Šta drugo reći?!

Veliki problem predstavlja i veštačko đubrivo bez kojeg se konvencionalna poljoprivredna proizvodnja ne može zamisliti. Azot-suboksid iz tog đubriva ima 265 puta veći potencijal za globalno zagrevanje od ugljen-dioksida.

U loš scenario uključena je i nekontrolisana seča šuma, upravo, radi dobijanja većih površina zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju. Od 1990. godine do danas, govore nezvanični podaci, posečene su šume površine države Peru ili područja Južne Afrike. Inače, kolika je to šteta najbolje ilustruje činjenica da jedno drvo za 40 godina života apsorbuje četiri tone ugljen-dioksida.

Ima li novih Normana

Iz svega ovog što smo čuli na račun poljoprivrede postavlja se pitanje kako će u slučaju uvođenja restiktivnih mera, na primer uništavanjem stočnih fondova ili njegovim dovođenjem na nivo zoo vrtova, biti prehranjen sve veći broj stanovnika na Zemlji? Stručnjaci su izračunali da će, najviše za pola veka, biti potrebno povećanje proizvodnje hrane  čak za 70 procenata u odnosu na trenutnu situaciju. Bil Gejts je po pitanju mesa isključiv i smatra da ga treba izbaciti iz jelovnika, uz jedinu alternativu, da se koristi takozvano „meso iz eprivete“. Uzda se u naučnike i istraživače da će oni imati predloge i ideje za rešenje kako da se, pre „velikih“ kiša, hranimo i budemo siti.

U prilog tome podsetio je na delo i misiju američkog agronoma i selekcionara Normana Barlouga, koji je 1970. godine dobio Nobelovu nagradu za mir. Naime, selekcijom polupatuljastih sorti žitarica od pšenice preko kukuruza do pirinča, koje uz skromne zahteve za gajenje daju visoke prinose, spasio je blizu milijardu života da ne nestanu zbog gladi. Nobelov komitet je to okarakterisao kao doprinos miru umesto da je njegovo delo nazvao pravim imenom.“Za unapređenje poljoprivrede i proizvodnje hrane“.(prm.autor)

Takav suzdržan odnos prema poljoprivredi zasmetao mi je isto kao strah najpoznatijeg svetskog milijardera od podrigivanja i prdeža goveda. Iako sam nepopravljivi futurista, cenim da prema izvornoj poljoprivredi uz sve tehnološke i inovativne iskorake, u svim prilikama, treba biti obazriv, strpljiv i bez naglih poteza. Naprosto, jer je u pitanju živo biće!

Gde smo mi u svemu?

Planeta je poodavno nazvana globalnim selom. Tako da smo i mi tu preko brda na ušću, bolje reći raskrsnici. Ne sedimo skrštenih ruku. Tako dronovi pored snimanja svadbi i rođendana sve češće nadleću oranice, voćnjake i vinograde. Odnedavno nam ovce i goveda čuvaju roboti. Doduše, sve češće se dugo „češemo“ posle svake poplave ili suše. Sve glasnije žalimo se ili tražimo pomoć od Boga.

Naše inovativne ambicije odnedavno su dostupne javnosti i na izložbi „EKSPO 2020.“ u Dubajiu. Oni koji su tamo već bili, kažu da su zadivljeni i iznenađeni. Međutim, uz sva uvažavanja predhodnih podataka i detalja, u domaćoj poljoprivredi su strahovi druge vrste. Na primer kako „izneti“ sve skuplju setvu, nabaviti novi traktor, odnosno na vreme dobiti obećanu subvenciju i sličnu podršku, kako se snaći u „vatrometu“ cena koji svake godine pripremaju bezosećajni otkupljivači.

Strah da će podrigivanje goveda ubrzati klimatske promene je preteran. Mnogo su veća opasnost za budućnost Zemlje loše navike njenih stanovnika. Što se tiče poljoprivrede, ona je još uvek, naša čuvarkuća i uzdanica i mi je volimo onakvu kakva jeste. Baš, kako znaju često da kažu, odnosno javno poruče zaljubljene ili povređene devojke!

Komentari