Kao jegulja iz ruku iskliznuo je i septembar mesec u kojem se začela još jedna jesen. Žetva i berba brzo su završene. Ostao je još „obračun“ sa kukuruzom i nekim kasnijim voćnim vrstama. Nezapamćenu sušu još dugo će poljoprivrednici „brati“ i analizirati a posledice pandemije kovida-19 i nekoliko njegovih sojeva, neće na kraju moći da stanu u najveće „ambare“ i slična spremišta. Ozbiljno se plašim.

Nema u tome presudni uticaj takozvana „viša“ sila i slična bulažnjenja, kako neki vide kovid, već podjednako, ako ne i najviše, naša neodgovornost, sebičnoat, nebriga za sopstveno i zdravlje drugih u zajednici  uz iskazivanje neverovetno niskog stepena zdravstvene prosvećenosti.

Što se tiče svojevremeno potvrđenih strogih, namrgođenih, na momente racionalnih  i nedvosmislenih domaćina, odnosno institucija na čelu sa Kriznim štabom koji upravljaju ovom krizom, na iznenađujući i neobjašnjiv način „uzela“ ih je pod svoje neodlučnost i neka vrsta svejednosti. O kovid propusnicama, primera radi, govori se nedeljama kao o biletima za put na Mesec ako ne i do Marsa, iako bi one mogle, da „zavrnu“ vrat pandemijskoj hobotnici. Da mnogo toga dovelu u red.

Ko je lud: Ludaja ili svi zajedno?

Baš kada su u Kikindi merili ovogodišnje šampione među tikvama ludajama: najteža je vagala 639,5 kilograma  dok se najduža protezala punih 366 santimetara, iz Beograda je „grunula“ loša vest. Marijan Ivanuša, šef kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji, saopštio je da u našoj lepoj državi dnevno od kovida umire autobus ljudi. Iako smo dobro znali za tako porazne brojke glavu smo okretali na drugu stranu.

I pored mog iskrenog divljenja Dušanu Jankovu iz Čuruga koji je odgajio najtežu, odnosno Milana Vučena iz Kikinde koji je vlasnik najduže ludaje, pre pandemije, ako bi u nekoj saobraćajnoj nesreći smrtno stradalo pet ljudi, država bi proglašavala trodnevnu žalost. Na dan pomenutog premeravanja kovid je odneo preko 30 ljudskih života. Muzički deo programa na „Danima ludaje“ bio je skoro na novou „Egzita“. Dobro ste čuli!

Logično je da upravo na ovom mestu postavi pitanje: ko je lud, ludaja i ili svi zajedno? Kakva je to „nova normalnost“ u našim tikvama, čitajte, glavama? Gde se izgubila mera i raboš za ono što je najvrednije kod svakog čoveka, ato je bez ikakve dileme, život?

Kijamet manifestacija

I u najopasnijoj dekadi pandemije, a takav je bio ceo septembar, niko se nije odricao od ogranizovanja manifestacija koje su, posle godinu dana pauze, naprosto sa svom silinom zapljusnule celu Srbiju. Praktično u čast svake voćke od maline, kupine, višnje, šljive, vinove loze preko nekoliko povrtarskih kultura kao što je „paradajz fest“ do niza drugih gurmanskih specijaliteta i „izlaska“ na crtu sa punim teglama, tiskao se veliki broj proizvođača i građana dišući jedni drugima u vrat. Čak je u nekoj vrsti konspiracije održan i 88. Medunarodni sajam poljoprivrede u Novom Sadu.

U najvećem broju medija pisalo se usputno i šturo o ovoj elitnoj poljoprivrednoj manifestaciji koja je okupila oko 800 učesnika iz 17 zemalja. Blistali su jedino političari i druge „visoke“ zvanice, po ko zna koji put naglašavajući, kako je poljoprivreda naš veliki resurs i šansa.Zbog koga je onda sajam ogranizovan?

Nemam ništa protiv neumornih proizvođača hrane i njihove želje da pokažu šta rade, da se sretnu sa tradicionalnim i novim kupcima, ali uz sve i da nešto zarade. Međutim, dok pandemija pokazuje najgore lice, „tanko“ je objašnjenje da će poštovanje mera na takvim okupljanjima biti štit od opasnog virusa.

Sa druge strane poljoprivrednici nemaju potrebe da se poistovećuju sa ugostiteljima, turističkim agencijama, vlasnicima noćnih klubova, teretanja i sličnih „vratolomija“. Voću, povrću, mlečnim proizvodima i teglama mesto je u rafovima megamarketa i drugih prodajnih lanaca. To treba da bude odgovor i pomoć resornih ministarstava i države za „proređivanje“ ili potpunu obustavu pomenutih manifestacija. Sve dok ne prođe pandemija!

Antivakseri kao novi soj

Nažalost, kao što sam jednom prilikom pre skoro godinu dana napisao na stranicama ovog portala da „Korona nogom otvara vrata“ situacija se nije promenila, već pogoršala. Opiranje bržem, bolje reći, sveopštem vakcinisanju punoletnih građana kao jedinom rešenju da se virus obuzda i dalje traje. Uz to imamo i česta zbunjivanja i nejasnoće za građane kao što je ona: “birajte sami sa kojom vakcinom da se pelcujete“…?

Mnogo su lekovitije situacije kada o problemima, novim sojevima i najnovijim istraživanjima o efektima vakcina govore medicinski radnici. Pristojni  i odgovorni građani tada ustaju iz fotelja i sa kauča da bi ih bolje čuli. Međutim, antivakseri se i dalje rugaju. Čak otvoreno. Čitajući komentare na kolumnu Biljane Srbljanović, o javnim istupima dr Nestorovića, u potpunosti sam se uverio, da je protivnika vakcinisanja još jako puno.

Među njima, jasno se uočava, ima poodosta takozvanog polusveta, ali i onih sa akademsim zvanjima. Takvi se ne daju „prevaspitati“ ili ubediti da greše.I oni su kao neki „soj“ ili podvrsta korone. Zapravo, još gori.

Umrite muški

Zubunjen sam ostao sa izveštavanjem sa još jednog ustoličenja. U manstiru Đurđevi stupovi u Beranama (Crna Gora) krajem septembra ustoličen je novi vladika budimljansko-nikšićki Metodije. Ovaj čin pratilo je nekoliko hiljada ljudi. Sa maskama, tek, nekoliko desetina. Za provladine medije u Srbiji to je bila udarna vest o kojoj su izveštaji trajali po deset i više minuta. Uz duge deonice iz biografije prikazivani su snimci nekoliko hobija novog vadike od: guslanja, jahanja konja do skakanja padobranom.

Tek posle  tog „bloka“ voditelji TV dnevnika saopštavali bi podatke o pandemiji u protekla 24 časa. To su bile teške, pa čak, i porazne brojke. I pored toga što se ovde odavno ništa ne radi iz ubeđenja, takvo ponašanje, uz ordinarnu uređivačku neprofesionalnost razumeo sam i kao poruku građnima: umrite „muški“. Ko preživi, pričaće!?