Bio je to po najavi metereologa drugi dan POTOPA a treći na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu. Iz pretećih oblaka pala je tek po koja kap kišđe, ali su na ovoj jedinstvenoj smotri i izlogu dešavanja u srpskom pa i evropskom agraru, umesto munja sevali blicevi i radoznali pogledi brojnih posetulaca. Iako nisam imao vodiča, više spontano nego instiktivno, posle nekoliko koraka stigao sam na PRAVO MESTO. Zapravo, zaustavio sam se na metar a potom i rukom dodirnuo NOVI TRAKTOR iz „kooprodukcije“ prodatog IMT (Industrije motora i traktora iz Novog Beograda) i njivog novog vlasnika kompanije TAFE iz Indije. Nije u pitanju nikakvo „čudo neviđeno“, već ispunjeno obećanje i održana poslovna reč data pre nepunu godinu da prodajom IMT nije otišao u prošlost, već da su njegovo ime, ugled, i što ne reći DUH, nastavili da i dalje žive.

Možda vas zanima

Sve nas je manje, recituju statističari

Kolumne

30/07/2020

Suzavac se razišao, paori na stepeništu

Kolumne

19/07/2020

Varljivo leto dvehiljadedvadeseto

Kolumne

10/07/2020

Tek sišao sa proizvodne trake sav blještav i u prepoznatiljivoj crvenoj boji sa lentom preko haube motora na kojoj je pisalo: PONOVO U SRBIJI šepurio se novi traktor TAFE-IMT jačine 47 konjiskih snaga – euro 3. Uz kvalitetniji menjač u odnosu na ranijeg dvojnika, ima četiri stepena prenosa, pun zahvat, jači diferencijal , kočnice potopljene u ulju, jače čizme, veće kvačilo, bolju prednju vuću i kvalitetniju dodatnu opremu.

„Srpski poljoprivrednici, pre svega oni sa manjim i srednjim posedima, dobili su ono što su tražili. Izvanredan i pouzdan traktor za reletivno male pare. Njegova cena je 16.090 a sa kabinom 17.099 evra“- rekao nam je predstavnik AgroUniverzala iz Beograda, dodajući da je počela proizvodnja manjih serija i da se uskoro očekuje redovna proizvodnja usklađrna sa potrebama tržišta.

Možda se ovo nekome neće sviđati, ali moram reći da IMT, ipak, nije STRELJAN. Jeste pre prodaje obezvređen i omalovažen tako da je u ruke novog vlasnika dospeo za 60 miliona dinara. To je zapravo bila cena njegovog imena, žiga i poslovnog ugleda koji je gradio blizu sedam decenija.Kupila ga je indijska kompanije TAFE koja se takođe poodavno bavi proizvodnjom poljoprivredne mehanizacije i traktora.

Više nema sumnje pristojna i odgovorna i što je za naše ljude jako bitno OD REČI. Inače, podsećanja radi svojevremeno je iz naše fabrike u daleku Indiju godišnje isporučivano preko 10.000 traktora, dok je njena dvanaestomesečna proizvodnja često premašivala brojku od 40.000 ovih nezamenljivih četvorotočkaša u poljoprivredi. Kolo sreće, nazovimo to tako, se okrenulo i mi smo se zahvaljujući TRANZICIONIM ŠTETOČINAMA I VETROPIRIMA dospeli u situaciju najamnika. Prodajemo i pamet i radnu snagu za male pare, ali dovoljan izgovor i motiv da domaće PARTOKRATE tvrde kako je I TO NEŠTO.

Tokom brojnoih sajamskih brifinga neko je rekao da SRPSKI AGRAR VIŠE NIJE ZAPARLOŽEN. To je dobro izustio, jer samo ono poljoprivredne mehanizacije što je bilo izloženo moglo je, po svim procenama, da obradi svaki pedalj domaćih oranica.Prošao sam kroz deo tih ešalona mehanizacije koja je svojim dizajnom, opremom i novim rešenjima izgledala moćno, čak i nestvarno. Što bi moj pokojni kolega Darko Marjanović, kazao, AMERIČKI.

Svi oni koji su se i najmanje potrudili da to primete shvatili su da je poljoprivreda moćna i izazovna privredna grana i da je u sve tešnjoj vezi sa obrazovanjem i naukom. Nije mi namera da bilo koga reklamiram, ali kada sam došao do štanda gde su izloženi traktori Belorusa shvatio sam koliko se u ovoj oblasti ulaže u marketing o čemu je svedočila uverljiva maketa trkačkog automobila FORMULA jedan montirana od traktorskih delova i kojem su jedino nedostajali vozači poput Fitipaldia ili Hamiltona. Sa velikom radoznalošću sam pitao da li će možda jednog dana i ovakvi traktori špartati po poljoprivrednim „pistama”. Više nego izvesno-bio je odgovor ljudi iz Belorusije.

Pored mehanizacije i opreme za primarnu proizviodnju snažan utisak ostavile su na mene, verujem i ostale posetioce, linije za preradu i finalizaciju poljoprivrednih proizvoda.Te separate celine su zapravo mini pogoni i fabrike specijalizovane za određene poslove.Multivak iz Novog Sada je izuložio liniju za vakumirane mesnih prerađevina, kačkavalja i sličnih proizvoda.

Za šest do osam časova, dva a najviše četiri radnika, moigu na ovoj savremenoj traci da vakumuraju do šet tona pomenutih proizvoda. Neverovatan efekat sa malim brojem radne posade. Ova proizvodna traka je uvezena iz Nemačke i kako nam je rečeno odmah je zainteresovala nekoliko kupaca.Jedan od ključnih motiva je i taj što na ovaj način tretirana hrama i životne namirnice ispunjavaju najstrože uslove njene bezbednosti.

„Ko kupi ovaj kazan odmah može od države da traži dozvolu za proizvodnju voćnih rakija.” Ovo su bile ključne reči koje mi je uputio magistar mašinstva Vladimir Semibratov iz Kruševca, koji je stajao pored MEGA KAZANA koji je u prvi mah podsećao na podmornicu iz Žil Vernovih priča. Međutim, ovaj kolos izgradjen od bakra i rostvaja težak četiri tone i kapaciteta 1.000 litara služi za direktnu proizvodnju voćne rakije prepečenivce i to za upola kraće vreme ngo što se to može postići klasičnim kazanom. Na pitanje koliko ova, zapravo, mini destilerija košta rečeno mi je 47.000 evra, uz napomenu, ako sam ozbiljan kupac da požurim, jer su slični kazani zapremine 500,300 i 150 litara već prodati.

Na sajmu sam video i Miškovićeve, odnosno krave muzare Delta Agrara koje u proseku daju preko 33 litra mleka visoke masnoće. Kratko sam stajao ispred štanda kompanije Al Dahra koja je kupila PKB. Susreo sam se sa neverovatnim entuzijastama iz IP KARIOS iz Sremskih Karlovaca, koji koju su na dva štanda nudili preko 600 naslova popularnih knjiga i priručnika o tome kako se na „mala” vrata ili hobistički uključiti u neku od poljoprivrednih proizvodnja od gajenja povrća, cveća, voća, gljiva, puževa… Čita li radni narod – pitao sam i dobio odgovor: ČITA, ali mogao bi i VIŠE. Baš sam u to vreme i probao VEGAPČIĆE, odnosno ćevape napravljene od proklijalog žita i prepoznao ih kao novi brend sa naših prostora.

Sa MEGAFONA 86. Medljunarodnog sajma u Novom Sada najbučnije su bile poruke, izjave i komentari ljudi bliskih vlasti, odnosno onih koji su najnposrednije zaduženi da vode brigu i RAČUNA o poljoprivredi i neposrednom proizvođaču. Jadan od njih je i aktuelni minister Branislav Nedimović koji je , pored ostalog, kazao: „Srbija nema naftu, more i zlato, ali ima poljoprivredu i hranu”. Odmah ga je neko dopunio: „Poljoprivreda ja najznačajnija razvojna poluga srpske ekonomije”.Stariji ljudi sa sela kada čuju ovako krupne reči obično kažu kako če uskoro crknuti nekome kokoška ili pašče.Hoću reči da su siti te vrste filozofiranja, jer KO DO SADA NIJE SHVATIO ZNBAČAJ POLJOPRIVREDE I HRANE U JEDNOJ DRUŠTVENOJ ZAJEDNICI KASNO JE DA TO ČINI DANAS ILI SUTRA. NIJE TO KASNO ZA POLJOPRIVREDU,VEĆ ZA NJEGA!

Izvori informacija:Lična dokumentacija, Portal AGROMEDIA, Info pult Novosadskog sajma.