Hoće li najavljene mere popatositi podove u srpskim selima?

Podatak da u 63% seoskih domaćinstava u Srbiji nema mlađih osoba od 65 godinina starosti razlog je da se upale sva crvena svetla.

Budo Novović - © Foto: Agromedia

 

To je shvatila država i nadležno Ministarstvo za poljoprivredu i zaštitu životne sredine najavljujući da će koliko od narednog meseca raspisati konkurs i svaku osobu mlađu od 40 godina koja se odluči da ostane na selu ili u isto dođe i započne određen posao novčano podržati. Sve se ovo dešava u nezgodno vreme kada je više desetina sela pod snežnom blokadom, odsečeno od sveta, bez struje i vode, čemu se jedino raduju pojedini senzacionalistički nastrojeni mediji i vukovi. 

Šta nedostaje mladima na selu?  

Nekadašnja kampanja u Valjevu

Još pre dve decenije pisao sam o „Sto jednom razlogu zbog kojeg treba ostati u Valjevu“, što je zapravo bio i naziv kampanje lokalne zajednice da spreči masovni odlazak mladih i obrazovanih ljudi iz ovog grada. Bilo je to vreme kada su skoro svi talentovani školarci posle upisa na fakultet kupovali kartu u jednom pravcu. Međutim, lokalna vlast nije želela da sve posmatra skrštenih ruku. Pokrenula je kampanju u kojoj su nabrojane desetine razloga i drugih „aduta“ kojima su nagovarani da se vrate u rodni grad. Smislili su ravno 100 plus jedan razlog, kao na primer: prelepog venca Valjevskih planina, nezaboravnih zalazaka sunca, jedinstvenog kanjona reke Gradac, čuvene Brankovine – rodnog mesta boginje lirike Desanke Maksimović, pa do romantične stare čaršije Tešnjar.
 

Valjevo - © Foto: www.wikipedia.org

Među razlozima navedeni su i ljudi, odnosno istorijske ličnosti, književnici, duhovnici, pa i sportisti koji su živeli u Valjevu. O zaposlenju i šansama za napredovanje nije bilo ni reči. Pogađate, rezultat kampanje bio je poražavajuć i u Valjevo se praktično niko nije vratio posle diplomiranja u Beogradu, Novom Sadu i drugim univerzitetskim centrima.

Sadašnje mere države

O ovoj temi govorimo u momentu kada država i resorno Ministarstvo za poljoprivredu pokušavaju da navedu čak nekoliko stotina razloga zbog kojih mladi ljudi treba da ostanu ili da se vrate u napuštena srpska sela. Tačnije, da u njima trajno organizuju svoj život, egzistenciju i budućnost.

Kako pomoći mladima da ostanu na selu?

Pored prirodnih lepota, čistog vazduha, cvrkuta ptica i čuvenih moba, država je planirala da odreši kesu i svima koji nisu stariji od 40 godina, a odluče se za ostanak na selu, na uloženih 10.000 evra u određene poslove odmah isplati novčanu podršku od 7.500 evra. Dakle, da ih bespovratno časti sa 75% od sume koja im je bila potrebna da pokrenu neki posao u poljoprivredi i proizvodnji hrane, a koja je ovom akcijom podsticaja oročena na iznos od 10.000 evra.
 

Seosko gazdinstvo - © Foto: Agromedia

Naravno, organizatori su postavili nekoliko uslova kao što je onaj da petinu sredstva za ulaganje obezbedi sam ulagač, da je isti svoje gazdinstvo prijavio u PIO zbog evidencije i osiguranja, kao i da ne pruža nikakav „otpor“ prilikom kontrole i nadgledanja da li se dobijena sredstva namenski koriste. Konkurs za ovu vrstu podsticaja biće raspisan u februaru ove godine, a bitnu prednost u svemu će imati gazdinstva mladih poljoprivrednika iz ekonomski nerazvijenih opština, odnosno iz takozvanih devastiranih područja i lokalnih samouprava „četvrte“ grupe, kakvih je najviše u južnoj Srbiji. Određenu prednost imaće i oni mladi delatnici koji će se baviti proizvodnjom i preradom mesa, mleka, voća i povrća.

 

Država je planirala da odreši kesu i svima koji nisu stariji od 40 godina, a odluče se za ostanak na selu, na uloženih 10.000 evra u određene poslove, odmah isplati novčanu podršku od 7.500 evra.

 

Cilj je, kako je objašnjeno u programu ove aktivnosti, da se podigne nivo proizvodnje i izvoza, uz opasku da se sve učini kako se ne bi ponovili raniji promašaji koji su pratili slične državne mere. Podsećanja radi, najpoznatiji od njih bio je čuveni „Zeleni plan“ za koji je bilo izdvojeno brdo para koje su, umesto u proizvodnju i nove investicije, ogromnim delom završile za kupovinu luksuznih automobila, gradnju kuća i zidanje vikendica.
 

Malinjak - © Foto: Miha Ambrož

Iako mnogi detalji u vezi sa najnovijom akcijom još nisu potpuno precizirani, prve reakcije i pitanja potencijalnih povratnika na selo, ali i ljudi iz struke su da li se sa 7.500, odnosno 10.000 evra može organizovati neki ozbiljniji biznis. Navedeni su primeri da je za formiranje jednog hektara malinjaka potrebno 14.500 evra, za sadnju hektara borovnice 10, plantaže lešnika 6, organizovanja manje farme krava muzara 10, manjeg stada koza 3.500 evra, a sa približno istom sumom moguće je podići i pristojan plastenik za gajenje povrća… Bez potcenjivanja ni takozvane žute banke, na selu se ne može živeti od cvrkuta ptica i lepih zalazaka sunca, već su potrebni svi imputi i logistika koji prate osetljivu i često nepredvidivu poljoprivrednu proizvodnju.

U našem selu svi se bave poljoprivredom – a niko od nje ne živi! 

Nevolje života na selu

Bez obzira na mladost, snagu i izdržljivost, ne treba očekivati da su svi mladi potencijalni doseljenici rođeni u njemu i da poznaju njegove lepote, ali i ćudi. Upravo januarska snežna mećava i sibirska hladnoća na najbolji način je oslikala u kakvim sve nevoljama i izazovima mogu da se nađu stanovnici naših sela, posebno planinskih i na takozvanim devastiranim područjima.
 

Januarska snežna mećava i sibirska hladnoća na najbolji način je oslikala u kakvim sve nevoljama i izazovima mogu da se nađu stanovnici naših sela.

U selima Karajukića Bunari, Giljeva i još nekoliko okolnih na Pešteru, vlasnici velikih stada krava muzara, goveda i ovaca kosu sa glave čupaju zbog nestašice vode. Morali su da tope sneg u loncima kako bi „nakvasili“ usta domaćim životinjama. Takvim događajima i mukama jedino su se radovali pojedini senzacionalistički listovi i vukovi. Međutim, bila je ovo ujedno i loša reklama za sve, pre svega za državu i njene institucije, koje žele da spasavaju srpska sela od nestajanja. Dok su pomno vodili računa da se niko ne oklizne na neočišćenom snegu na Terazijama i drugim srpskim varošima, teška situacija u kojoj su se našla brojna sela naprosto je ignorisana.

Pijaća voda na Staroj planini trenutno vrednija od dijamanata!

 

Zima - © Foto: Agromedia

Šta je stvarno mladima na selu potrebno?

Da bi se našla održiva mera za ostarela sela i potencijalne mlade doseljenike, odnosno „svežu krv“, potrebno je mnogo više od 7.500 evra podsticaja. Na stotine strana je ispisano da kada sela budu imala kvalitetne pristupne puteve, zadruge, hladnjače, benzinske stanice, škole i ambulante, a zbog čega ne i biblioteke, onda će postojati realne šanse da se u njima vrate mladi ljudi – budući meštani. Sve ostale jednokratne pomoći i kampanje su daleko od dobitne kombinacije.
 

Trenutno u 63% domaćinstava u srpskim selima nema mlađih članova od 65 godina, u 35% domaćinstava živi nekoliko generacija porodice, a 34% od njih su samačke.

Oni koji se odluče da postanu „seljaci“ preko Debelog Brda, Zlatara, Stare i drugih planina neće pristizati sa volovima i konjima, već sa laptopovima i satelitskim uređajima kako bi što dalje i bolje videli svoju šansu i perspektivu. Oni se ne mogu lako nagovoriti i ubediti, jer su im mnoge informacije dostupne, naravno, kao i ova o stotinama razloga da organizuju život na selu.
 

Opustela srpska sela - © Foto: Agromedia

Verujem da su upoznati i sa ne baš veselim podacima, kada je u pitanju struktura njihovih potencijalnih komšija. Podaci govore da trenutno u 63% domaćinstava u srpskim selima nema mlađih članova od 65 godina, u 35% domaćinstava živi nekoliko generacija porodice, a 34% od njih su samačke. Staračkih domaćinstava koja čine bračni parovi je preko 30%. Kada su u pitanju životni uslovi, u 33% kuća su još uvek zemljani podovi, 30% nema kupatilo dok je 3% domaćinstava bez električne energije.

Jovanovići – mladi poljoprivrednici koji su srećni na selu

Ovu belešku, koja je ujedno neka vrsta upozorenja i opreznosti za one koji krenu u zagrljaj srpskim lepim selima, ipak ću završiti rečima mog životnog kreda koji glasi: AKO SE NE KANDIDUJEM, NIKADA NEĆU SAZNATI DA LI SAM IMAO ŠANSU!

Izvori podataka: lična dokumentacija, portal Agromedia, bilten SANU

Komentari