Šta je poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti

Šta je poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti

Šta ako vam kažemo da zemlja koju obrađujete nije samo vaša, čak i ako je u vašem vlasništvu? Svi resursi koji se u poljoprivredi iscrpljuju (stočni fond, oranice, pašnjaci) deo su jednog većeg sistema – prirodnog sistema. Imajući to na umu, mi moramo da radimo u skladu sa nepisanim pravilima prirode kako bi iz nje izvukli maksimum, ali i ostavili dovoljno za generacije koje dolaze.

Pašnjaci kao zemljište visoke pirodne vrednosti ©Pixabay

 

Poljoprivredna proizvodnja visoke prirodne vrednosti

Ovaj komplikovan naziv označava nešto sasvim jednostavno: koncept očuvanja prirode i raznovrsnosti živog sveta pri poljoprivrednoj proizvodnji. On je nastao zbog velikog značaja poljoprivrede za održavanje biološke raznolikosti i razvija se poslednjih 20 godina. Mnogim poljoprivrednicima je nepoznat, a ni ne znaju da to već primenjuju na svojim pašnjacima ili obradivim površinama.

O ovoj veoma važnoj temi saznali smo više od Jelene Burazerović, istraživača-pripravnika Biološkog fakulteta u Beogradu.

Pojam poljoprivredne proizvodnje visoke prirodne vrednosti obuhvata regulisanje dve oblasti:

  1. poljoprivredna zemljišta visoke prirodne vrednosti (pašnjaci, oranice, voćnjaci) i
  2. poljoprivredne prakse visoke prirodne vrednosti (ispaša, košenje, orezivanje).

Poljoprivredna zemljišta visoke prirodne vrednosti 

Postoje tri tipa ovakvog zemljišta:

  • I tip – zemljište sa visokim udelom poluprirodne ili prirodne vegetacije (poluprirodne livade i pašnjaci bogati vrstama).
  • II tip – zemljište sa mozaikom različitih prirodnih i poluprirodnih staništa i niskim intenzitetom upotrebe zemljišta (šume, jezera, živice).
  • III tip – zemljište koje naseljavaju retke vrste, ili na njemu živi značajan procenat evropskih i svetskih populacija određene vrste.

Voćnjak ©Pixabay

 

Da li znate koja su najčistija sela u Srbiji?

Za ova zemljišta je karakteristično da imaju nizak nivo upotrebe i da su bogata biljnim i životinjskim vrstama. Poluprirodna staništa su veoma važna i njihovo očuvanje je neophodno kako bi se sačuvala raznovrsnost živog sveta u svim predelima gde postoji poljoprivredna proizvodnja.

Poljoprivredne prakse visoke prirodne vrednosti

Reč je o neintenzivnim zemljoradničkim ili stočarskim praksama koje se primenjuju na zemljištima visoke prirodne vrednosti. To su uobičajeni radovi (oranje, žetva, ispaša, održavanje voćnjaka), ali se oni obavljaju na način koji čuva prirodu.

Naučnici apeluju: Vodite računa o planeti

Prakse visoke prirodne vrednosti:

  • Na pašnjacima i livadama: rotaciona ispaša i plansko košenje. Njihovom primenom omogućuje se veća iskoristivost pašnjaka, održavanje visine trave i raznovrsnija vegetacija za ishranu stoke.
  • U voćnjacima: izbegavanje paljenja trave i primena tretmana za zaštitu biljaka samo u ekstremnim okolnostima. Prateća vegetacija u voćnjacima je značajna kao stanište za divlje vrste, a treba znati i da su stare sorte voća otpornije na bolesti i štetočine, pa je manja potreba za zaštitnim sredstvima.
  • U oranicama: žetva od centra ka periferiji, održavanje živica, žbunaste vegetacije i stabala. Žetvom od centra dajete mogućnost da divlje životinje koje se kriju u usevima pobegnu i ne nastradaju, a održavanjem vegetacije sprečava se erozija zemljišta i čuva se stanište raznih vrsta.

Većina ovih praksi ne oduzima dodatno vreme poljoprivrednim proizvođačima, a od velikog je značaja za prirodu i životnu sredinu.

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica